SASVIM OBIČNO SUBOTNJE JUTRO

Uživam u vrućem bureku, tako masnom da je probio sve prirodne barijere koje je imao dok nije završio u tanjiru. Tu je i grčki jogurt, a negde u pozadini ide p(j)esma „Ružica si bila ali više nisi“. Najskuplja!

U vikend dodatku Danasa od pre neke nedelje čitam članak simboličnog naslova „O vremenu zla koje (ne) prolazi“. Da, volim da nehajno ostavim novine i pročitam ih kasnije. Čisto da vidim da li su tekstovi u njima kadri da izdrže ispit vremena koje juri pored nas i u nama. Vreme zla i dalje ne prolazi. Hrani se našim ostrašćenim navijanjem i netrpeljivošću. Logika krvi i tla je, nažalost, prisutna i u XXI veku. Pomenuti članak govori o borbi sa vešticama (metaforički) i brnjici za veštice. To je naslov najnovije knjige Dubravke Ugrešić, žene koja nam je podarila jednu Šteficu Cvek i forsirala roman rijeke. Sve dok nije uklonjena sa mape živih u (kontra)kulturnom knjigocidu u Hrvatskoj početkom devedesetih. Ne, ništa se nije promenilo. I dalje postoje sumnjivi i nacionalno nepodobni autori i njihove misli na ovom brdovitom Balkanu.

Možda su svi oni koji ne vide da vozovi jure 200 na sat stvarno u velikom problemu?!

SASVIM OBIČNO SUBOTNJE JUTRO

STVARPOSTVAR

Odlučio sam da čuvam svaku njenu stvar koju zaboravi kod mene. Traku za kosu, šal, otisak njenih usana na čaši iz koje je pila… Kada se jednog dana bude vratila iz grada koji je nekih dve stotine vrsta udaljen od mene, biće to deo naših uspomena koje ćemo zajedno čuvati da ne odu od nas.

Kada te od nekog kog voliš razdvaja milion stabala osluškuješ šuštanje svakog lista koji otrgne vetar i osećaš svaku kap kiše koja padne na tebe. Brojiš svaki zrak sunca i svaki otkucaj srca koji čuvaš samo za nju kako bi ih ponovo proživeo kada dođe. Svaka senka je možda njena, svaki poziv možda upravo ona.

Reči su ponekad sve što imaš i čemu se nadaš kada je neko daleko od tebe. Dodiri su ponekad sve što osećaš kada je neko pored tebe…

STVARPOSTVAR

TRENUCI

Živim za trenutke s tobom. Zato što su retki i zato što moramo da se izborimo za svaki od njih. Zato su nam i dragoceniji i lepši nego drugima koji ih samo podrazumevaju. Čuvamo ih i ljubomorno pazimo.

Svaki je lepši od prethodnog. Svaki susret satkan od njih podsetnik je na prošle trenutke i na one koji će tek doći. Nekad, kada se najmanje nadamo ili kad ih s namerom stvorimo.

Živim za te trenutke. Oni su mi danas sve. Biće i sutra. Brojim ih i slažem da bih od njih sačinio sećanja jer strahujem bez razloga da će mi ih neko nekad oduzeti. Ali i to bi bio samo trenutak. Čekam da nikad ne dođe…

Ponekad se pitam u sebi… zašto se ranije nismo sreli? A ti mi odgovoriš, takođe u sebi, da su nam bila potrebna sva iskustva da bi nas dovela ovde gde smo sad.

Ponekad ne spavam. Zamišljam i čekam nove trenutke s tobom. Besane i pune kvalitetnog sadržaja, kako si mi jednog (našeg) trenutka napisala.

[Napisano jednog trenutka u životu, 22.02.2022. u 22:22 i 22 sekunde.]

TRENUCI

DVE KNJIGE

Kupila je dve iste knjige i jednu poklonila meni. Da na iste rečenice koje ONA pročita naiđem i ja. Da neke iste reči prođu preko naših usana i spoje ih nekom neraskidivom niti.

Čitam te besane reči koje izranjaju iz knjige i dopiru do mene, ostajući zarobljene u mojim mislima i formirajući moja osećanja dok sam sa njima. One se nadovezuju jedna na drugu u nekom posebnom, samo njima znanom ritmu. Te reči traže od mene pažnju, nepodeljenu i tako ljubomornu na sve ostalo što bih mogao da radim u istom tom trenu kad bih ih samo mogao ne čitati. One me vuku i ne daju da odem od njih. Privlače me k sebi i teraju da idem dalje i dalje, da otkrivam nove i nove reči. Otkrivajući njih, otkrivam i sebe i NJU.

Ponekad krišom bacim pogled na NJENU knjigu. Pređem rukom preko stranica da na njima osetim NJEN dodir, otkrijem trag neke suze ili naslutim otisak NJENIH usana koje tako volim.

Na kraju knjige, sa njenom poslednjom stranicom otkrićemo koliko se zapravo poznajemo, da li smo se osmehnuli nad istim redovima ili rastužili na istim mestima. Volim da slušam NJENE misli.

Ko smo mi? Zar su imena važna?

DVE KNJIGE

LJUBAV

Jednostavno recite da nečem nepoznatom što će vam već sutra biti poznato. Zagrizite to nepoznato, može vas povrediti ali i ulepšati život. To morate sami saznati. Uostalom, razočaranje postoji samo kada postoji očekivanje. Ponekad moramo zaroniti duboko da bi ga pronašli.

Ljubav je kao mladost. Jurimo je. Pazimo da ne pobegne, a onda… Sećamo se njene slatkorečivosti i pokušavamo da je ponovo uhvatimo i zgrabimo ono što mislimo da smo propustili. Žalimo za nečim što nismo desegli i pretvaramo se da imamo sve.

A ti… Ogledalo u kome vidiš svoj odraz u čipkastom donjem vešu koji si kupila za njega i zbog njega. Krevet sa visokim dušekom. Čekaš dok je on u kupatilu. Upoznaješ sobu. Napolju je dan i ljudi za koje se nadaš da te ne poznaju. Preispituješ sebe i svoje želje. Čekaš ponovo. Sada ste tu on i ti. Razmišljaš da li je ovo vredno svega… Pogleda koje ćeš osetiti na sebi dok budeš izlazila brzim korakom iz hotela. Kasno je. On je u tebi. Potpuno. Prepuštaš se zadovoljstvu.

Vidim te na slici. Smeješ se zavodljivo. Nosiš njegove naočare za sunce. U njima refleksija i obris njegovog lika. Tajna je otkrila samu sebe. Nenadano. Možda si to i htela…

Ne postojiš više. U mojoj sobi. U mojoj glavi. A ona je tu. Slatka. Umiljata. Samo moja. Razmišljamo o budućnosti. O svemu onome što smo možda propustili jer se nismo ranije sreli a trebali smo. Njene male papuče stoje u hodniku da me podsete da će ponovo doći. Njena spavaćica je uredno složena na polici koja sada miriše na nju. Ona nije ti i ne treba da bude jer je prošlost sada u magli, u pepelu koji prekrio sećanja, trenutke, ljude koje smo poznavali i događaje koje smo zajedno proživeli i kojih se sada ne sećaš. Jedna ljubav je nestala u pepelu a iz njega se rodila neka nova, lepša, prava.

LJUBAV

DIJAGONALCI

Kada izađeš iz sopstvenog zaštićenog univerzuma, iz svoje sobe u spoljni vibrirajući svet, osetiš ponekad svu nesnađenost koju poseduješ. Sretneš one na čijim licima se ocrtava isti iskonski strah od nepoznatog a opet predvidljivog sveta. Oko sebe vidiš i one koji žure, gledajući u svoje mobilne telefone poput zombija, ophrvani sopstvenim mislima i brigama.

Pored sebe primećuješ i ljude koji ne obraćajući pažnju na druge idu i nezastajujući prelaze u tuđu putanju kretanja. Dijagonalno idu preko ulice i kroz život, pronalazeći samo njima znane imaginarne prečice. Nema na njihovim licima ni trunke kajanja, osećaja da se nekom možda trebaju izviniti zbog svojih postupaka. Takvi se ne libe da ponekad iz čistog hira ili dokazivanja nadmoći uđu i izađu iz tvog života, narušavajući ti mir. Sklad za koji si mislio da će trajati zauvek.

Pred takvim ljudima koji ti preseku put zastaneš, propustiš ih da prođu jer su te tako ceo život učili. Sačekaš sa svojim mislima, nadanjima i zaustaviš ideje na čas. Ponekad te i nagaze a ti se praviš kao da se ništa nije dogodilo jer ne želiš da čuješ njihovo pravdanje ako ga uopšte i bude. Na ulici ti “dijagonalci” nisu opasnost ali jesu na svim drugim mestima na kojima ih najmanje očekuješ, u ljubavi, na poslu na kome radiš, u redu koji čekaš sa drugim “normalcima”…

Da li “dijagonalcima” treba stati na put? Da li ih treba zaustaviti u njihovoj nameri da stignu na odredište pre drugih? Da, možda, ne… jer nikad ne znaš u kom trenutku na nekog može da padne klavir sa trećeg sprata gde se upravo useljava nova porodica. Ili je to ipak samo moguće na filmu a u realnom životu “dijagonalci” ipak uzmu sve drugima ispred nosa. Odaberite stranu. U svakom slučaju ćete se kajati…

DIJAGONALCI

PORUKE

Teško je pustititi nekoga u svoj život, u svoj prostor, i podeliti sa njim svoja osećanja. Tek kada nam neko dozvoli da probijemo taj naizgled neprobojni zid kojim se okružio i zbog koga je često sam i kada to nije, možemo upoznati njegovo pravo biće, dobiti njegovu nepodeljenu pažnju i osećaj ispunjenosti. Da li možete otkriti sebe nekome bez straha da će vas osuditi ukoliko kažete nešto pogrešno ili želite biti intimni kada to osetite i poželite? Da li se to uopšte može iskazati porukama Ili uvek ostaje ona prirodna doza straha pred nepoznatim ljudskim bićem sa druge strane online veze?

Da li smo normalni ukoliko osetimo opsednutost nekim koga nismo (stvarno) ni upoznali i da li se u tim trenucima ponašamo kao dete koje otvara novu igračku?! Ili nas je Internet samo učinio adrenalinskim zavisnicima koji dele svoj život i koji su u stalnoj potrazi za nečim novim? Da li je uopšte moguće naći pravu (čitaj normalnu) osobu iza svih tih ograda, filtera, prepreka i strahova? I da… sa druge strane, ipak moramo u nekom trenutku zaobići sve te strahove i prepustiti se instiktu da bi pustili nekog u svoj život! Da bi, u krajnjoj liniji, živeli život, onakav kakav jeste – nesavršen i samo naš.

Zavodljivost upoznavanja i iščekivanja slatkih reči koje od nekog dolaze prvo obazrivo i sa zadrškom a posle nezadrživo i jako poput bujice, reči zbog kojih zadrhtiš i strepiš… Poruke. One su poput kiše koju jednostavno osetiš kada se približava. Najlepše onda kada osetiš radost u otkrivanju da volite iste stvari, da ste bili deo istog sveta i mnogo pre nego što ste odlučili da jedno drugom pružite šansu.

Poruke… Onda kada gotovo možete osetiti nekog pored sebe dok se dopisujete i otkriti čaroliju čudne prisnosti koju gradite slažući reči i rečenice. Onda kada osetite da vam dan nije dovoljno dug za sve razgovore, razmene misli, želje i osećanja koje delite samo nekim čudnim specijalnim znacima. Onda kada shvatite da ste sa nekim koga još niste ni upoznali već u mislima bili zajedno na toliko mesta dok vas je nosila neka nevidljiva energija.

Kada odlučite da se najzad sretnete, na vama je da li ćete oživeti čaroliju koju ste oboje imali sakrivenu svako u svom svetu. Reči mogu da nastave svoj život ili da jednostavno nestanu ukoliko shvatite da taj neko u koga gledate nije neko koga ste zavoleli u imaginarnom svetu koji ste zajedno stvorili, namerno ili slučajno. Život je jedan veliki mozaik koji neprestano slažemo. Ukoliko se sve te kockice slože kada vas od nekog deli samo vazduh znaćete da li ste na početku ili kraju.

Dakle, budite spremni da zakoračite u pravu vezu ukoliko smatrate da ste dovoljno jaki da izađete iz imaginarnog sveta koji ste samo vas dvoje stvorili, iz tog virtuelnog komunikacionog portala koji je bio samo vaš u jednom periodu upoznavanja. Najvažnije je da na stvarni život preslikate svu čaroliju i svet boja koji ste stvorili razmenom poruka, kada ste se iskradali iz dosadne svakodnevice i bežali u neki novi svet pun izazova i slatke znatiželje.

Budite hrabri! Život je samo jedan…

PORUKE

RASPUST BRZO PROĐE

ŠOKANTNO: RASPUŠTENICA OTKRILA DA ŽIVOT POSLE BRAKA NIJE ONAKAV KAKVOM SE NADALA

Kao i svaki raspust, i onaj „raspuštenički“ brzo prođe. Ludilo, izlasci, kokteli, slike i storiji na Instagramu, ubrzo ustupaju mesto svim onim obavezama koje su postojale i u braku. Međutim, kako žene sa zakašnjenjem shvate, tada je bilo moguće podeliti ih sa nekim. Neke tek u toku „raspusta“ otkriju bolnu istinu da se njihove prijateljice iz provoda uvek vraćaju svojim porodicama i da sve ređe mogu da im prave društvo u „ludim“ izlascima.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA POKAZALI: NI BRAZILSKA DEPILACIJA NE POMAŽE

Da, čak ni ona nekad ne daje one rezultate kakvim ste se nadale. To je, nažalost, gorka istina. Obično imaju kratkotrajni wow efekat kod novih partnera ali se onda i oni okrenu mlađim izazovima.

INSAJDERI OTKRIVAJU: DA LI ŽENE POSLE RAZVODA DOBIJAJU OČEKIVANU PAŽNJU OD LOVACA NA RASPUŠTENICE… I ZAŠTO NE?!

Žene se na razvod najčešće odlučuju kada naprasno u kasnim tridesetim ili četrdesetim otkriju neverovatnu „istinu“ da ponovo mogu izgledati kao devojke u dvadesetim a da tu transformaciju njihovi muževi ne mogu da isprate na adekvatan način. Sve manje jedu, vežbaju, koriste društvene mreže da bi prikazale kako žive u totalnom hajpu dok filterima brišu i najmanju boru iako time slika postaje krajnje mutna. Takvo ponašanje i digitalni otisak počinje da privlači poznate gradske lovce na trofeje koji izgleda imaju neki sofisticirani AI kojim otkrivaju žene kojima njihovi (sada već bivši) muževi nisu „poklanjali dovoljno pažnje“. Oni to znaju, tako da po oprobanom algoritmu tu nedostajaću pažnju počinju da ispunjavaju prvo komentarima na njihove objave, a potom i DM porukama sa lascivnim izjavama o njihovom izgledu. Naravno, „pažnja“ traje dok ih ne odvuču u krevet ali ko još vodi računa o takvim nevažnim detaljima…

POTRESNA ISPOVEST JEDNE ŽENE KOJA JE ŽELELA DA OSTANE ANONIMNA: NA INSTAGRAMU I FACEBOOKU ME PROGANJAJU TIPOVI KOJIMA SAM POSLALA SAMO JEDNO-JEDINO SRCE I SMAJLI… ZAHTEVAJU I MEDVEDIĆE KOJI SE LJUBE!

„Da, sve je počelo krajnje neočekivano. Na moje slike sa izlazaka sa prijateljicama ili one sa porodičnih letovanja na kojima sam se slikala sama na plaži, počeli su da stižu pozitivni komentari od kolega koji me do tada nisu ni primećivali i još nekih tipova koje sam ranije prihvatila za prijatelje jer dobro izgledaju. Onda su počele porukice kako sam slatka i fenomenalno izgledam. Bila sam neizmerno srećna jer mi moj muž to nikada nije rekao. Uzvratila sam im srcima i smajlićima. A onda su počeli da traže sve više i više. Znate, moje privatne slike i slično… Jednostavno nisu znali da stanu! Mom mužu nikad nisam poslala medvedića tako da on to ne bi ni razumeo. Da li da mu ipak kažem?“

NEVEROVATNI DETALJI ISPLIVALI NA POVRŠINU: ŽENA KOJA JE GODINAMA BILA UMORNA U BRAKU, IMALA STALNE GLAVOBOLJE PRED SPAVANJE I NEREDOVAN CIKLUS KOJI SE JAVLJAO I DO ČETIRI PUTA MESEČNO, POSLE RAZVODA NE OSEĆA NIJEDAN OD TIH SIMPTOMA!!!

Verovali ili ne, kod naše sagovornice koja je protiv svoje volje bila u braku punih dvadeset godina i bila primorana da spava sa mužem, svi simptomi koje je do tada imala nestali su kao rukom odneseni čim se razvela. Ona nam dalje otkriva da se potpuno oslobodila svakodnevnog umora i glavobolja koje su počinjale sa prvim sumrakom. Zvuči neverovatno, ali od kada se iz zadovoljstva viđa sa novim partnerima nema ni neredovnog ciklusa koji se ponavljao čak i do četiri puta svakog meseca dok je bila u braku! Priznaje, međutim, da je taj medicinski fenomen u poslednje vreme bio čudan i njenom mužu i da je puno guglao na tu temu.

BONUS VIC:

Dolazi muž kući i kaže ženi: „Kupio sam ti kafetin.“

Ona mu sa čuđenjem odgovara: „Šta će mi, ne boli me glava?“

„Tu sam te čekao… Skidaj se!“

DA LI MOŽETE DA POVERUJETE: U DOBA KORONE SPAVALA SA NEPOZNATIM MUŠKARCEM KOGA JE UPOZNALA PREKO APLIKACIJE SAMO DAN PRE TOGA, A SA MUŽEM SE „PAZILA“ PET MESECI! ČAK SU SE I LJUBILI TOKOM TOG INKRIMINIŠUĆEG ČINA?! ŠTA NA SVE TO KAŽE STRUKA?

Struka ovih dana sa punom pažnjom prati slučaj gospođe N.N. (ime poznato redakciji). Naime, ona je jednom objavom na Twitteru digla na noge čitavu zajednicu zdravstvenih radnika različitih specijalnosti. Napisala je, citiramo: „Upoznala sam ga preko aplikacije Twoo. Otkrila sam da imamo puno zajedničkih tema dok smo razmenili te dve poruke i dogovorili se da se nađemo ispred hotela u centru, sledećeg dana u 17:30.“ U sledećoj objavi, narednog dana, kaže: „Bilo je fenomenalno. Mislim na ono što se dogodilo danas a što sam vam najavila juče 🙂 Sada se, međutim, plašim da možda nismo držali dovoljnu distancu. Čak smo se i strastveno ljubili. Sve to sam kući uspešno izbegavala proteklih pet meseci u dogovoru sa mužem. Tako se dobro slažem sa njim!“

Struka je u najčitanijem tabloidu na ovim prostorima već u subotu dala svoj konačan sud. Uvaženi doktor Konus je na sve to rekao da će pomno pratiti situaciju u naredne dve nedelje koje su ključne i da veruje da je pomenuti par ipak koristio preporučenu pozu kašike. Doktorka Sarija je bila još određenija, rekavši da vam je to kao odlazak u prodavnicu. Uđeš, izađeš i gotovo! Ni doktor Nonšalantus nije mogao da izdrži, iako već dve poslednje nedelje koje su bile veoma važne u borbi protiv nevidljivog neprijatelja nije bio u kriznom štabu. On je u talk show emisiji na jednoj od televizija sa nadnacionalnom frekvencom izjavio da je u celoj priči najbitnije što pomenuta žena na Twitteru koristi pseudonim tako da muž neće ništa posumnjati. Smatra, međutim, da će mu možda biti čudno zašto sedi u dvonedeljnoj izolaciji iako se pazio i nije ništa (loše) uradio čitavih pet meseci.

RASPUST BRZO PROĐE

BAZEN

Ove godine zbog virusa ne možemo na more. Kako će biti narednih godina tek ćemo videti. Zbog toga smo se okrenuli upoznavanju Srbije i lokalnih bazena. Ne možete ni da zamislite koliko se karakterno različitih likova može naći tamo. Mogao bi se napisati čitav roman ili bar pozorišni komad.

Radnja počinje u 11 ujutru i to na samom ulazu. Tu se pojavljuje malo stariji tip koji sa hiljadu puta opranim (verovatno ne Perwollom) i izbledelim šeširom na glavi, u plavom Yassa-like šorcu iz ‘78 i kesicom sa stvarima u ruci, uz guranje dolazi do svog “poznanika” iz osoblja bazena i uz zdravo-zdravo ulazi bez kupljene karte. Moćno za jednu sporednu ulogu. Kako se na početku prazna scena počinje puniti likovima, radnja već poprima svoju formu. Jedan izvajani dedica, verovatno još seksualno aktivan sa svojih sedamdesetak godina, namešta kapu za plivanje i naočare te poput delfina uleće u vodu. Dok uvlačim stomak ležeći opružen poput nasukanog morža na ležaljci i razmišljam sa gorčinom u ustima o onom “seksualno aktivan”, dedica već počinje da prelazi dužinu po dužinu bazena. Prestajem da brojim na 18. Mislim da sam ga viđao u gradu kako neverovatno spretno vozi rolere i pravi piruete. Ne želim više ni da razmišljam o njemu! Ulazim i ja u vodu. Naravno preko onih stuba za luzere koji ne znaju da skoče u bazen ili im zbog toga kroz glavu prolazi sto scenarija, od srčanog udara pa nadalje. Glumim da mi hladna voda ne može ništa jer me upitno posmatra jedna gospođica u crnom kupaćem kostimu, koja je očito došla sama na bazen da bi “nabacila” boju za večernje izlaske. Nisam ispunio očekivanja, pa skreće pogled u stranu dok ispija svoj prvi jutarnji koktel. Brzinom munje se udaljujem od tog mesta zločina, naravno uz ivicu bazena jer u rezervi uvek imam snage za samo nekih tridesetak zamaha što je valjda ekvivalent za petnaestak dužnih metara u neslanoj vodi. Kada sam iscrpeo rezervu prelazim sa kraula na leđni stil kako bi dokazao da sam tako u mogućnosti. Ubrzo se iznemogao hvatam za ivicu bazena i kratko dišem. Osvrćem se levo-desno da proverim da neko nije pomislio da imam “onaj” virus. Naravno, niko ne obraća pažnju na mene. Osim možda nekih mlađih devojaka kojima sam izgleda uleteo u kadar tokom snimanja za Insta story. Radi se očito o onoj sceni “izranjanja” kada se voda preliva preko grudi i završnim kadrom na zadnjem delu tela sa tanga-badeancugom. Izvinjavam se dok me već popreko gledaju i premeštaju set metar-dva dalje. Šta da se radi, u svakom filmu se pojavi tako neki tip koji upadne u scenu bez valjanog razloga. Nastavljam sa plivanjem. Oko sebe počinjem da osećam komešanje vode kao u sceni iz Jaws 2. U meni raste napetost zbog nepoznatog. Bojažljivo okrećem glavu i onda nam se pogledi ukrštaju. Srećom, nije ajkula već očito profesionalni vaterpolista sudeći po rasponu ruku i količini vode/ljudi koje u bazenu razbacuje levo-desno kao da je sam na ovom svetu. Spretnim manevrom izbegavanja sklanjam mu se sa puta. OMG, pomislim u sebi (ne, nije ono Oh my god, već pre Oh meine Güte).

Pošto sam odradio svojih 20 minuta treninga, izlazim iz vode. Nameštam se na ležaljku. Sunce već počinje da prži. Izgleda da nisam dobro proračunao odnos kretanja sunca i senke koju daje improvizovana nadstrešnica iznad mene. Izgoreću ki licna što se kaže, al’ platio sam kartu pa nema povlačenja. Oko mene već počinje da se stvara gužva. Naročito na veštačkoj travi ispred mene, gde se već skupljaju društvanca (uglavom ženska) koja opušteno dolaze oko dva kada je najveća žega. Njima vrelina ne smeta. U glavi zamišljam Norvežanke sa Skijatosa, o kojima mi je kum pričao, koje se satima prže na plaži. Posle dvadesetak minuta do jednog od tih društvanca dolazi tip sa pločicama, Ray Ban naočarama i mobilnim u ruci. Gledam ga i maštam o tome da jednom negde odem bez punog ranca u kome su i voda, i keksovi, i rezervni šorc… i valjda samo fali oprema za protiv-nuklearni napad. Ženskinje odmah prekidaju svu priču i počinju da ga gledaju kao da je pred njima Apolon lično. On glasno pozdravlja sve i nonšalatno u stilu “ljubi brt” posebno celiva svoju ortakinju dok ostalima udara samo čežnju. Pomažu mu da se smesti dok netremice gledaju u njega. On već ima priču kojom podiže njihovu pažnju u stilu pravog šlager pevača. Sedim i učim sve poteze, možda će mi nekad zatrebati. Kakvo je vreme došlo, nikad se ne zna. Čuo sam iz neproverenih izvora da supruge u poznim četrdesetim masovno postaju “devojčice” i odlaze od predvidljivih muževa u potrazi za avanturom svog života. Sve zbog onih smajlića i medvedića, kontam.

Vreme je za novu turu plivanja. Odrađujem je uvek u onom delu bazena u kome mogu krišom da posmatram da li se neko neovlašćeno približava mojoj ležaljci. Trauma iz detinjstva, što bi rekli psiholozi a bogami i psihijatri. Na klupama kod spasioca već su devojke koje skupljaju poene kod njega sunčanjem bez gornjeg dela kostima. Ja sam moju studentsku praksu odradio u Pošti, mislim, dok ih posmatram. To se zove pogrešan izbor zanimanja. Valjda. Jedna malo starija ali “držeća” plavokosa gospođa koja već pola sata razgovara telefonom, sada, posle šetnje oko čitavog bazena u stilu “viž-te-me” sa tim telefonom uskače i u vodu, i posle kratkotrajnog prekida nastavlja gde je stala. Svašta na ovom svetu ima, promišljam, dok u glavi prebiram da li se radi o IPX6, IPX7 ili čak IPX8 zaštiti te naprave koju nosi. Gledam na sat. Već je skoro pola četiri. Izlazim iz vode. Da, preko onih stuba. Walk of shame, šta da radim.

Vreme je za proveru ovosezonskih cena hrane i pića na bazenu. Moram da se snabdem pravim informacijama za sledeći dolazak na bazen!

BAZEN

NEKO VREME BUDUĆE

Srbija – regije i oblasti

IZBORNA TRILOGIJA – Deo treći

Posmatrajte ovo kao predlog nekog budućeg državnog uređenja i načina izbora poslanika na jednoj brdovitoj zemlji na Balkanu, koju svi neizmerno volimo i kojoj svi želimo dobro jer vidimo da nešto ozbiljno u njoj ne valja. Da li znate da u svom gradu imate lokalnu skupštinu, da li znate da postoji parlament ili vlada Srbije? Ne? Zato što te institucije ne rade svoj posao i što čujete samo glas predsednika koji obavlja sve te funkcije zajedno… Nešto treba promeniti! Možda sve.

Nekoliko stvari treba posebno istaći. Kao prvo, sadašnja organizacija države sa potpunom centralizacijom i Beogradom kao centrom svega što postoji, diše i kreće se u ovoj zemlji donosi više problema nego koristi. Zbog toga su sve češći zahtevi različitih formalnih i neformalnih grupa, pa i delova države da se pod hitno napravi plan regionalizacije i decentralizacije moći i odlučivanja. Kao drugo ali i sve ostalo, da li ste znali za kog kandidata ste glasali na predhodnim izborima? Da li znate ko je predstavljao vas ili vaš grad u prethodnom sazivu parlamenta? Da li ste znali da Aleksandar Vučić neće biti odbornik na lokalu, u vašem gradu, iako se njegovo ime našlo kao nosilac liste partije koja se odaziva na SNS? To su dobro znali predstavnici pomenute partije u svim opštinama i gradovima, dakle na lokalu, jer da su stavili svoje ime sumnjam da bi se dobro proveli i osvojili mandate. Dobro, verujem da ste vi koji čitate ovaj članak ipak sve ovo već znali, da ne preterujemo… Ako neko iz organizacije koja se zove BIA čita ovo, da još jednom ponovim da je ovo PREDLOG a ne POKUŠAJ RUŠENJA ustavnog uređenja Srbije.

Srbiju ćemo u ovom predlogu posmatrati kao kraljevinu. Hipotetički naravno, da bi objasnili sve ostalo… Krenimo od teritorijalne organizacije. Kraljevina Srbija bi, po ovom predlogu, kao državna zajednica bila podeljena na regije, regije na oblasti, a oblasti na gradove i opštine kao najniži nivo teritorijalne organizacije. Svaki nivo teritorijalne organizacije, odnosno zakonodavna i izvršna vlast na tom nivou, imala bi jasno određene ingerencije, kao i prava i obaveze. Takođe, svaki nivo vlasti bi imao i jasno definisane programe i izvore finansiranja. Dakle, znalo bi se o’kle su novci i na šta se i zašto se troše (potpuna transparentnost). Pošto se ovde radi samo o osnovnom predlogu koji se odnosi na teritorijalnu organizaciju i sistem izbora, ove dodatne teme neće biti razmatrane.

Teritorijalna organizacija (administrativna podela)

Pri definisanju „granica“ regija i oblasti vodio sam računa o istorijskim i geografskim principima. Kada se govori o istorijskim principa definisanja „granica“ misli se pre svega na približno sagledavanje „granica“ koje su postojale tokom nastanka i razvoja srpske srednjevekovne države, a za teritorije koje su bile van sastava Srbije na teritorijalnu organizaciju država u kojima su se nalazile. U svemu ovome učinjena su i određena odstupanja, nužna da bi se ispratio i savremeni razvoj gradova i opština odnosno njihovi pravci širenja. Kako određivanje „granica“ oblasti koje nikada kroz istoriju nisu bile jasno utvrđene, predstavlja izuzetno kompleksan i nezahvalan posao ovde je predstavljen samo jedan pokušaj njihovog sagledavanja. Počev od severa ka jugu i od zapada ka istoku, definisane su sledeće regije i pripadajuće oblasti:

  • Srpska Vojvodina (sa oblastima Bačka, Srem, Banat)
  • Podrinje i Posavina (sa oblastima Mačva, Kolubara, Beograd i Smederevsko Podunavlje)
  • Stara Raška (sa oblastima Stari Vlah, Moravica, Raška, Rasina, Toplica)
  • Moravska (sa oblastima Šumadija, Resava i Pomoravlje)
  • Timok i Braničevo (sa oblastima Timok, Braničevo)
  • Južnomoravska (sa oblastima Niš, Dubočica, Pčinja, Šopluk)
  • Kosovo i Metohija (sa oblastima Kosovo, Metohija) [ova regija je odvojena od Srbije i trenutno nije pod njenom jurisdikcijom]

[pogledajte priloženu sliku na kojoj su predstavljene regije i oblasti Srbije, ucrtane na mapi na kojoj se vide postojeće granice opština i upravnih okruga radi lakšeg praćenja; svaki predlog za dodatnim „pomeranjem granica“ je dobrodošao]

Zakonodavni i izvršni organi po nivoima organizovanja

Državna zajednica

Zakonodavna vlast: Senat. Izvršna vlast: Vlada. Ostali organi vlasti (sa protokolarnim/savetodavnim ingerencijama): Kraljevski dom, Državni savet. Izborni ciklus (osim za Kraljevski dom i Državni savet): četiri godine.

Senat čine 172 senatora (predstavnici svih opština, uključujući i gradske opštine na teritoriji državne zajednice, bez predstavnika regije Kosovo i Metohija). Svaki senator ima po jedan personalni glas i određeni broj tako zvanih elektorskih glasova koji zavisi od broja stanovnika opštine (izborne jedinice) na kojoj je izabran. Broj elektorskih glasova se određuje na osnovu odnosa broja stanovnika pojedinačne opštine i broja stanovnka najmanje opštine na teritoriji državne zajednice (čiji predstavnik ima jedan elektorski glas). Svaka odluka koju donosi Senat državne zajednice da bi bila potvrđena mora da ima većinu personalnih glasova prisustnih senatora (ukoliko postoji kvorum) i većinu elektorskih glasova. Ovo pravilo se ne primenjuje samo u slučaju opoziva ministara Vlade (i izbora novih ministara na predlog Premijera ukoliko je neki ministar opozvan sa svoje funkcije) državne zajednice u kom slučaju se računaju samo personalni glasovi. Da bi opoziv nekog određenog ministra stupio na snagu, Senat i Državni savet moraju izglasati njegovo nepoverenje. Senatori se biraju se sistemom relativne većine (first past the post). Svaka teritorija opštine (uključujući i gradske opštine) predstavlja po jednu izbornu jedinicu, pri čemu se u svakoj bira po jedan senator. U okviru većinskog izbornog sistema (po jednokružnom principu koji se ovde primenjuje), potrebno je da kandidat dobije više glasova od ostalih kandidata u svojoj izbornoj jedinici da bi bio izabran.

Primer određivanja broja elektorskih glasova za predstavnika (senatora) gradske opštine Medijana koja se nalazi u sastavu grada Niša:

85.969 (broj stanovnika ove opštine)/1.663 (broj stanovnika najmanje opštine državne zajednice, Crna Trava) = 51,70 ~ 52. 

Vladu čine Premijer i članovi Vlade (ministri) koji vode resorna ministarstva. Premijer se bira sistemom relativne većine (jednokružni većinski sistem – first past the post) pri čemu je cela teritorija državne zajednice jedna izborna jedinica. Isto važi i za svakog pojedinačnog člana Vlade – ministra. Dakle, za svaku poziciju u Vladi partijske liste mogu predložiti po jednog kandidata. Glasači na teritoriji cele državne zajednice imaju na raspolaganju po jedan glas za svaku od predloženih pozicija. Kandidati za Premijera i ministre Vlade državne zajednice ne mogu se naći na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za senatore. 

Kraljevski dom na čijem je čelu Kralj ima protokolarnu, odnosno savetodavnu funkciju i predstavlja stub jedinstva državne zajednice pod njenom Krunom. Kralj predstavlja državnu zajednicu na međunarodnom planu zajedno sa Premijerom i određenim resornim ministrima Vlade državne zajednice u zavisnosti od potrebe.

Državni savet ima savetodavnu funkciju (u zakonodavnom smislu) osim u slučajevima opoziva/izbora članova Vlade, pitanja koja se tiču ustavnog uređenja državne zajednice, proglašenja ratnog i vanrednog stanja i ulaska/izlaska u/iz međunarodnih tela i saveza kada imaju i pravo punopravnog odlučivanja zajedno sa Senatom. Državni savet čine 44 savetnika (sa pravom glasa) i 3 člana (bez prava glasa), odnosno predstavnici Krunskog saveta (22+Kralj bez prava glasa) koje imenuje Kraljevski dom, Saveta akademije (8, predstavnici svih odeljenja SANU prema načinu njenog organizovanja+Predsednik SANU bez prava glasa) koje imenuje SANU i Saveta crkve (14, vladike eparhija formiranih na teritoriji državne zajednice+Patrijarh SPC bez prava glasa) koje imenuje Sinod SPC.

Regija

Zakonodavna vlast: Predstavnički dom regije. Izvršna vlast: Kancelarija guvernera. Izborni ciklus: tri godine.

Predstavnički dom svake regije čine 100 poslanika. Svaka oblast određene regije daje određeni broj poslanika na osnovu udela stanovnika pojedinačne oblasti u ukupnom broju stanovnika regije kojoj ta oblast pripada. Svaka oblast u okviru regije predstavlja jednu izbornu jedinicu koja bira svoje predstavnike u Predstavnički dom regije. Izbori za predstavnike oblasti obavljaju se po proporcionalnom sistemu sa zatvorenim partijskim listama (redosled kandidata na svojoj listi određuje sama partija; po tom redosledu se i raspoređuju dobijeni mandati koje je osvojila određena partijska lista), po principu jedan birač – jedan glas. Dakle, građani ostvaruju svoje biračko pravo tako što se opredeljuju samo za jednu partijsku listu od ponuđenih.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Niška oblast u okviru Južnomoravske regije):

Broj predstavnika Niške oblasti u Predstavničkom domu regije: 42 (ostale oblasti ove regije, Dubočica, Pčinja i Šopluk imaju 26, 16 i 16 predstavnika respektivno). Izbori se organizuju na nivou opština i gradova (sa tako zvanim gradskim opštinama koje u ovom slučaju ne organizuju samostalno izbore kao što je to slučaj prilikom izbora predstavnika za Senat državne zajednice). Broj važećih glasačkih listića u oblasti: 200.000. Izborni prag: 200.000/42=4.761,90~4.762 (zaokružuje se na prvi veći ceo broj). Broj osvojenih glasova po listama: lista_1 80.000, lista_2 65.000, lista_3 38.000, lista_4 14.000 lista_5 3.000. Lista_5 nije prešla izborni prag i ne učestvuje u raspodeli mandata. Inicijalna raspodela mandata (dobija se celobrojnim deljenjem broja glasova koje je dobila svaka lista pojedinačno sa izbornim pragom): lista_1 80.000//4.762=16, lista_2 65.000//4.762=13, lista_3 38.000//4.762=7, lista_4 14.000//4.762=2 [inicijalno je raspodeljeno 38 od 42 mandata]. Preostali mandati (4) idu partijskoj listi koja je osvojila najviše glasova (sistem „prelivanja“ glasova sa forsiranjem najjače partijske liste). Konačan broj mandata po partijskim listama: lista_1 20, lista_2 13, lista_3 7, lista_4 2. Na osnovu broja dobijenih mandata svaka partijska lista vrši dodelu personalnih mandata svojim kandidatima.

Kancelariju guvernera regije čine Guverner i članovi Sekretarijata (sekretari) koji vode resorne sekretarijate. Guverner se bira sistemom relativne većine (jednokružni većinski sistem – first past the post) na posebnom glasačkom listiću, pri čemu je cela teritorija regije jedna izborna jedinica. Izabrani Guverner predlaže članove Sekretarijata čiji mandati moraju biti potvrđeni od strane Predstavničkog doma regije. Isto važi za eventualni opoziv pojedinačnih sekretara – Predstavnički dom može izglasati nepoverenje/opoziv svakog pojedinačnog sekretara u kom slučaju Guverner ima obavezu da predloži novog kandidata. Kandidati za Guvernera i izabrani članovi Sekretarijat mogu se nalaziti i na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za poslanike Predstavničkog doma regije (pri čemu partija može „preskočiti“ izabrane članove Sekretarijata, kao i kandidata koji je izabran za Guvernera, prilikom dodele personalnih mandata koja je partijska lista osvojila).

Oblast

Zakonodavna vlast: Skupština oblasti. Izvršna vlast: Uprava oblasti (prefektura). Izborni ciklus: dve godine.

Skupštinu svake oblasti čine 50 odbornika. Svaka opština/grad određene oblasti daje određeni broj odbornika (mandata) na osnovu udela stanovnika te opštine/grada u ukupnom broju stanovnika oblasti kojoj pripada. Svaka opština/grad u okviru oblasti predstavlja jednu izbornu jedinicu koja bira svoje predstavnike u Skupštinu oblasti. Izbori za predstavnike opštine/grada obavljaju se po proporcionalnom sistemu sa otvorenim partijskim listama na kojima se nalazi onoliko kandidata koliko izborna jedinica ima na raspolaganju mandata (redosled kandidata se određuje na osnovu personalnih glasova birača a ne od strane partije koja je formirala listu). Građani na različite načine ostvaruju svoje biračko pravo u zavisnosti od toga da li se radi o jedno-mandatnoj ili više-mandatnoj izbornoj jedinici. U jedno-mandatnim izbornim jedinicama birač ima na raspolaganju samo jedan glas i njega daje jednoj od ponuđenih partijskih listi (kandidat koji se nalazi na izabranoj partijskoj listi automatski dobija jedan izborni poen). U više-mandatnim izbornim jedinicama glasač ima na raspolaganju onoliko glasova koliko ta izborna jedinica daje mandata za Skupštinu oblasti (može ih iskoristiti sve ili manje od propisanog broja, pri čemu stoji preporuka da ih iskoristi sve kako bi izborna volja svakog građana bila najreprezentativnije ispoštovana). U ovim jedinicama glasač se može opredeliti za jednu partijsku listu (pri čemu svaki kandidat na toj listi automatski dobija po jedan izborni poen) ili može nezavisno raspodeliti svoje personalne glasove kandidatima sa jedne ili više partijskih listi, s tim što jednom kandidatu može dati maksimalno dva glasa (upisom odgovarajućeg znaka X u oba polja koja stoje pored imena kandidata). Ukupan broj izbornih poena svih kandidata na jednom glasačkom listiću ne sme da pređe ukupan broj mandata na koje određena izborna jedinica ima pravo.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Grad Niš u okviru Niške oblasti):

Broj predstavnika grada Niša u Skupštini Južnomoravske oblasti: 37 (ostale opštine/gradovi ove oblasti daju preostalih 13 odbornika). Broj važećih glasačkih listića u gradu: 100.000 (sa ukupno dodeljenih 2.000.000 izbornih poena što znači da je na svakom glasačkom listiću u proseku dodeljeno po 20 od mogućih 37 izbornih poena). Za dodelu mandata partijskim listama koristi se kombinacija Hagenbach-Bishoff (za inicijalnu raspodelu) i D’Hondt sistema (za dodatnu raspodelu mandata partijskim listama).

Inicijalna raspodela mandata partijskim listama: Prvo se određuje izborni broj tako što se ukupan broj izbornih poena podeli brojem mandata koje daje više-mandatna izborna jedinica uvećanim za jedan: 2.000.000/(37+1)=65.789,47~65.790 (zaokružuje se na prvi veći ceo broj). Broj osvojenih izbornih poena po listama: lista_1 700.000, lista_2 550.000, lista_3 400.000, lista_4 290.000 lista_5 60.000. Lista_5 je dobila manje izbornih poena od izbornog broja i ne učestvuje u raspodeli mandata. Inicijalna raspodela mandata (dobija se celobrojnim deljenjem broja izbornih poena koje su dobili kandidati svake liste sa izbornim brojem): lista_1 700.000//65.790=10, lista_2 550.000//65.790=8, lista_3 400.000//65.790=6, lista_4 290.000//4.762=4 [inicijalno je raspodeljeno 28 od 37 mandata]. Preostali, odnosno dodatni mandati (9) se raspoređuju sistemom najvećih količnika (D’Hondtov sistem), tako što se u svakom od 9 krugova broj izbornih poena za svaku listu deli brojem do tada osvojenih mandata uvećanim za jedan. Lista_1 700.000//(10+1)=63.636, lista_2 550.000//(8+1)=61.111, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [prvi od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (drugom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(11+1)=58.333, lista_2 550.000//(8+1)=61.111, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [drugi od 9 dodatnih mandata dobija lista_2 jer ima najveći količnik]. U narednom (trećem) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(11+1)=58.333, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [treći od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (četvrtom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [četvrti od 9 dodatnih mandata dobija lista_4 jer ima najveći količnik]. U narednom (petom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [peti od 9 dodatnih mandata dobija lista_3 jer ima najveći količnik]. U narednom (šestom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [šesti od 9 dodatnih mandata dobija lista_2 jer ima najveći količnik]. U narednom (sedmom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [sedmi od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (osmom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(13+1)=50.000, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [osmi od 9 dodatnih mandata, pošto imamo više istih najvećih količnika, dobija lista_1 jer ima najviše izbornih poena]. U narednom (devetom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(14+1)=46.666, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [deveti od 9 dodatnih mandata, pošto imamo više istih najvećih količnika, dobija lista_2 jer ima najviše izbornih poena]. Konačan broj mandata po partijskim listama: lista_1 14, lista_2 11, lista_3 7, lista_4 5. Na osnovu broja dobijenih izbornih poena po kandidatu svaka izborna lista raspoređuje personalne mandate redom po dobijenoj rang listi svojih kandidata.

Upravu oblasti čini je Načelnik oblasti (prefekt) i načelnici resornih uprava. Načelnik oblasti je kandidat koji je na izborima za Skupštinu oblasti dobio najviše izbornih poena od svih izabranih odbornika na teritoriji cele oblasti. Načelnik oblasti predlaže članove Uprave oblasti čiji mandati moraju biti potvrđeni od strane Skupštine oblasti. Isto važi za eventualni opoziv pojedinačnih načelnika uprava – Skupština oblasti može izglasati nepoverenje/opoziv svakog pojedinačnog načelnika uprave u kom slučaju Načelnik oblasti ima obavezu da predloži novog kandidata. Kandidati za Načelnika oblasti i izabrani članovi resornih uprava mogu se nalaziti i na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za odbornike Skupštine oblasti (pri čemu partija može „preskočiti“ izabrane članove Uprave, kao i kandidata koji je izabran za načelnika, prilikom dodele personalnih mandata).

Opština/grad

Zakonodavna vlast: Savet opštine/grada. Izvršna vlast: Kabinet Predsednika opštine/Gradonačelnika. Izborni ciklus: dve godine.

Savet opštine/grada čine 12 većnika. Opština/grad čini jedinstvenu izbornu jedinicu iz koje se biraju predstavnici u Savet opštine/grada. Izbori za predstavnike opštine/grada obavljaju se po većinskom sistemu sa otvorenim partijskim listama na kojima se nalazi do 15 kandidata. Svaki glasač ima na raspolaganju 12+1 glas, odnosno 13 izbornih poena (po jedan za svakog od 12 članova Saveta i jedan za Predsednika opštine/Gradonačelnika) i mora ih u potpunosti iskoristiti da bi glasački listić bio validan. Ovo načelo omogućuje prohodnost nezavisnim kandidatima kao i kandidatima sa nepotpunih partijskih listi (listi koje nisu kandidovale svih 15 kandidata). Glasove može rasporediti unutar jedne ili više partijskih listi.

Kabinet Predsednika opštine/gradonačelnika čini Predsednik opštine/Gradonačelnik i njegovi saradnici (Zamenik predsednika opštine/gradonačelnika, Sekretar opštine/grada, Koordinator magistrata, Menadžer za planiranje i urbanistički razvoj opštine/grada i Menadžer za e-upravu i lokalnu samoupravu do nivoa naseljenih mesta – gradskih opština u slučaju grada i seoskih sredina). Direktori direkcija neophodnih za funkcionisanje opštine/grada prema statutu opštine/grada ne mogu biti većnici Saveta i biraju se na konkursu. Njihov rad mora biti zasnovan na načelima nepolitičkog – tehnokratskog upravljanja resornim direkcijama.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Grad Niš):

Broj važećih glasačkih listića u gradu: 100.000 (sa ukupno dodeljenih 1.300.000 izbornih poena,  13 po svakom glasačkom listiću). Nakon prebrojavanja izbornih poena kandidat koji je osvojio najviše izbornih poena se proglašava za Gradonačelnika a preostalih 12 kandidata sa rang-liste za većnike Saveta grada. U slučaju istog broja izbornih poena kod dva ili više kandidata odlučuje prvo ukupan broj izbornih poena koje je svaka partijska lista osvojila (čiji su oni bili kandidati), a potom inicijalna pozicija na matičnim partijskim listama.

NEKO VREME BUDUĆE