DOGODILA NAM SE MAGLA

Zagađenje vazduha tokom zimskih meseci je postalo alarmantno. Magla koja se sručila na nas podsetila nas je na apokaliptične slike iz kineskih i indijskih gradova ali i otkrila mnogo suštinskih problema za koje nismo ni marili dok aplikacije za prikaz vrednosti kvaliteta vazduha nisu „sišle“ u narod. Naime, iz godine u godinu slušali smo i diskutovali o uzročnicima koji dovode do povećane zagađenosti vazduha koji udišemo ali je tek sad to postalo opipljivije jer svako na svom mobilnom telefonu može proveriti indeks zagađenosti. Tako je gusta magla paradoksalno na svetlost dana (ili noći) iznela sve one propuste koje činimo na planu ekologije i stvaranja preduslova za zdraviji život u našim sredinama. Svako od nas bi trebao da počne od sebe, da se zapita šta može učiniti da vazduh bude manje zagađen. Da li odvajamo otpad u pet-šest kanti u svojim domovima da bi ga pripremili za proces recikliranja, da li vozimo električne automobile, da li kad god možemo idemo pešice ili vozimo bicikl? Da li lokalne zajednice nastoje da gradski prevoz učine ekološki prihvatljivijim, da li svojim programima održivog razvoja podstiču svoje građane da koriste obnovljive izvore energije? Da li država svojim merama podstiče i koordinira akcije na stvaranju eco-friendly industrije, navika i suživota? Verovatno (ili pak sigurno) ne.

Zbog svega toga smešno zvuče izjave političara koje vozači dovoze na posao, koji su doveli „prljavu“ industriju u naše gradove, i koji na koncu porast standarda građana okrivljuju za nastalu situaciju.

„Vazduh je lošiji onoliko koliko nam je standard viši“ (Aleksandar Vučić, aktuelni predsednik Republike Srbije)

Kao i kod svakog problema koji se pojavi kod nas, loptica se prebacuje u tuđe dvorište, sa jedne na drugu stranu… i tako sve dok problem koji se „rešava“ ne prođe ili se pojavi novi pa zaboravimo na stari.

Kako svaka loša stvar ima i svoju dobru stranu, to je i problem aerozagađenja doveo do pojave zanimljivih komentara na društvenim mrežama. Da parafraziram neponovljive momke iz TLN… sada i ptice idu pešice. Ma zdravo!

ANTRFILE: Vazduh je smeša gasova bez boje mirisa i ukusa. Međutim, zagađeni vazduh ima i boju i miris, i to ne tako dobar. Tu boju i miris mu daju čestice PM 2.5 (oznaka 2.5 znači da im je veličina manja od 2,5 mikrometara, a što su čestice sitnije one su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja), PM 10, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azot-dioksid i ozon. Ove čestice utiču na indeks zagađenja koji se može izmeriti na osnovu količine čestica u mikrogramima po metru kubnom vazduha. Prema skali Evropske agencije za životnu sredinu na osnovu količine štetnih čestica u vazduhu postoje šest stepena zagađenja od kojih je svaki označen drugom bojom. Plava boja označava odličan kvalitet vazduha, zelena prihvatljiv, žuta srednje zagađen, crvena zagađen, bordo vrlo zagađen a ljubičasta ekstremno zagađen.

DOGODILA NAM SE MAGLA

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s