RASPUST BRZO PROĐE

ŠOKANTNO: RASPUŠTENICA OTKRILA DA ŽIVOT POSLE BRAKA NIJE ONAKAV KAKVOM SE NADALA

Kao i svaki raspust, i onaj „raspuštenički“ brzo prođe. Ludilo, izlasci, kokteli, slike i storiji na Instagramu, ubrzo ustupaju mesto svim onim obavezama koje su postojale i u braku. Međutim, kako žene sa zakašnjenjem shvate, tada je bilo moguće podeliti ih sa nekim. Neke tek u toku „raspusta“ otkriju bolnu istinu da se njihove prijateljice iz provoda uvek vraćaju svojim porodicama i da sve ređe mogu da im prave društvo u „ludim“ izlascima.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA POKAZALI: NI BRAZILSKA DEPILACIJA NE POMAŽE

Da, čak ni ona nekad ne daje one rezultate kakvim ste se nadale. To je, nažalost, gorka istina. Obično imaju kratkotrajni wow efekat kod novih partnera ali se onda i oni okrenu mlađim izazovima.

INSAJDERI OTKRIVAJU: DA LI ŽENE POSLE RAZVODA DOBIJAJU OČEKIVANU PAŽNJU OD LOVACA NA RASPUŠTENICE… I ZAŠTO NE?!

Žene se na razvod najčešće odlučuju kada naprasno u kasnim tridesetim ili četrdesetim otkriju neverovatnu „istinu“ da ponovo mogu izgledati kao devojke u dvadesetim a da tu transformaciju njihovi muževi ne mogu da isprate na adekvatan način. Sve manje jedu, vežbaju, koriste društvene mreže da bi prikazale kako žive u totalnom hajpu dok filterima brišu i najmanju boru iako time slika postaje krajnje mutna. Takvo ponašanje i digitalni otisak počinje da privlači poznate gradske lovce na trofeje koji izgleda imaju neki sofisticirani AI kojim otkrivaju žene kojima njihovi (sada već bivši) muževi nisu „poklanjali dovoljno pažnje“. Oni to znaju, tako da po oprobanom algoritmu tu nedostajaću pažnju počinju da ispunjavaju prvo komentarima na njihove objave, a potom i DM porukama sa lascivnim izjavama o njihovom izgledu. Naravno, „pažnja“ traje dok ih ne odvuču u krevet ali ko još vodi računa o takvim nevažnim detaljima…

POTRESNA ISPOVEST JEDNE ŽENE KOJA JE ŽELELA DA OSTANE ANONIMNA: NA INSTAGRAMU I FACEBOOKU ME PROGANJAJU TIPOVI KOJIMA SAM POSLALA SAMO JEDNO-JEDINO SRCE I SMAJLI… ZAHTEVAJU I MEDVEDIĆE KOJI SE LJUBE!

„Da, sve je počelo krajnje neočekivano. Na moje slike sa izlazaka sa prijateljicama ili one sa porodičnih letovanja na kojima sam se slikala sama na plaži, počeli su da stižu pozitivni komentari od kolega koji me do tada nisu ni primećivali i još nekih tipova koje sam ranije prihvatila za prijatelje jer dobro izgledaju. Onda su počele porukice kako sam slatka i fenomenalno izgledam. Bila sam neizmerno srećna jer mi moj muž to nikada nije rekao. Uzvratila sam im srcima i smajlićima. A onda su počeli da traže sve više i više. Znate, moje privatne slike i slično… Jednostavno nisu znali da stanu! Mom mužu nikad nisam poslala medvedića tako da on to ne bi ni razumeo. Da li da mu ipak kažem?“

NEVEROVATNI DETALJI ISPLIVALI NA POVRŠINU: ŽENA KOJA JE GODINAMA BILA UMORNA U BRAKU, IMALA STALNE GLAVOBOLJE PRED SPAVANJE I NEREDOVAN CIKLUS KOJI SE JAVLJAO I DO ČETIRI PUTA MESEČNO, POSLE RAZVODA NE OSEĆA NIJEDAN OD TIH SIMPTOMA!!!

Verovali ili ne, kod naše sagovornice koja je protiv svoje volje bila u braku punih dvadeset godina i bila primorana da spava sa mužem, svi simptomi koje je do tada imala nestali su kao rukom odneseni čim se razvela. Ona nam dalje otkriva da se potpuno oslobodila svakodnevnog umora i glavobolja koje su počinjale sa prvim sumrakom. Zvuči neverovatno, ali od kada se iz zadovoljstva viđa sa novim partnerima nema ni neredovnog ciklusa koji se ponavljao čak i do četiri puta svakog meseca dok je bila u braku! Priznaje, međutim, da je taj medicinski fenomen u poslednje vreme bio čudan i njenom mužu i da je puno guglao na tu temu.

BONUS VIC:

Dolazi muž kući i kaže ženi: „Kupio sam ti kafetin.“

Ona mu sa čuđenjem odgovara: „Šta će mi, ne boli me glava?“

„Tu sam te čekao… Skidaj se!“

DA LI MOŽETE DA POVERUJETE: U DOBA KORONE SPAVALA SA NEPOZNATIM MUŠKARCEM KOGA JE UPOZNALA PREKO APLIKACIJE SAMO DAN PRE TOGA, A SA MUŽEM SE „PAZILA“ PET MESECI! ČAK SU SE I LJUBILI TOKOM TOG INKRIMINIŠUĆEG ČINA?! ŠTA NA SVE TO KAŽE STRUKA?

Struka ovih dana sa punom pažnjom prati slučaj gospođe N.N. (ime poznato redakciji). Naime, ona je jednom objavom na Twitteru digla na noge čitavu zajednicu zdravstvenih radnika različitih specijalnosti. Napisala je, citiramo: „Upoznala sam ga preko aplikacije Twoo. Otkrila sam da imamo puno zajedničkih tema dok smo razmenili te dve poruke i dogovorili se da se nađemo ispred hotela u centru, sledećeg dana u 17:30.“ U sledećoj objavi, narednog dana, kaže: „Bilo je fenomenalno. Mislim na ono što se dogodilo danas a što sam vam najavila juče 🙂 Sada se, međutim, plašim da možda nismo držali dovoljnu distancu. Čak smo se i strastveno ljubili. Sve to sam kući uspešno izbegavala proteklih pet meseci u dogovoru sa mužem. Tako se dobro slažem sa njim!“

Struka je u najčitanijem tabloidu na ovim prostorima već u subotu dala svoj konačan sud. Uvaženi doktor Konus je na sve to rekao da će pomno pratiti situaciju u naredne dve nedelje koje su ključne i da veruje da je pomenuti par ipak koristio preporučenu pozu kašike. Doktorka Sarija je bila još određenija, rekavši da vam je to kao odlazak u prodavnicu. Uđeš, izađeš i gotovo! Ni doktor Nonšalantus nije mogao da izdrži, iako već dve poslednje nedelje koje su bile veoma važne u borbi protiv nevidljivog neprijatelja nije bio u kriznom štabu. On je u talk show emisiji na jednoj od televizija sa nadnacionalnom frekvencom izjavio da je u celoj priči najbitnije što pomenuta žena na Twitteru koristi pseudonim tako da muž neće ništa posumnjati. Smatra, međutim, da će mu možda biti čudno zašto sedi u dvonedeljnoj izolaciji iako se pazio i nije ništa (loše) uradio čitavih pet meseci.

RASPUST BRZO PROĐE

BAZEN

Ove godine zbog virusa ne možemo na more. Kako će biti narednih godina tek ćemo videti. Zbog toga smo se okrenuli upoznavanju Srbije i lokalnih bazena. Ne možete ni da zamislite koliko se karakterno različitih likova može naći tamo. Mogao bi se napisati čitav roman ili bar pozorišni komad.

Radnja počinje u 11 ujutru i to na samom ulazu. Tu se pojavljuje malo stariji tip koji sa hiljadu puta opranim (verovatno ne Perwollom) i izbledelim šeširom na glavi, u plavom Yassa-like šorcu iz ‘78 i kesicom sa stvarima u ruci, uz guranje dolazi do svog “poznanika” iz osoblja bazena i uz zdravo-zdravo ulazi bez kupljene karte. Moćno za jednu sporednu ulogu. Kako se na početku prazna scena počinje puniti likovima, radnja već poprima svoju formu. Jedan izvajani dedica, verovatno još seksualno aktivan sa svojih sedamdesetak godina, namešta kapu za plivanje i naočare te poput delfina uleće u vodu. Dok uvlačim stomak ležeći opružen poput nasukanog morža na ležaljci i razmišljam sa gorčinom u ustima o onom “seksualno aktivan”, dedica već počinje da prelazi dužinu po dužinu bazena. Prestajem da brojim na 18. Mislim da sam ga viđao u gradu kako neverovatno spretno vozi rolere i pravi piruete. Ne želim više ni da razmišljam o njemu! Ulazim i ja u vodu. Naravno preko onih stuba za luzere koji ne znaju da skoče u bazen ili im zbog toga kroz glavu prolazi sto scenarija, od srčanog udara pa nadalje. Glumim da mi hladna voda ne može ništa jer me upitno posmatra jedna gospođica u crnom kupaćem kostimu, koja je očito došla sama na bazen da bi “nabacila” boju za večernje izlaske. Nisam ispunio očekivanja, pa skreće pogled u stranu dok ispija svoj prvi jutarnji koktel. Brzinom munje se udaljujem od tog mesta zločina, naravno uz ivicu bazena jer u rezervi uvek imam snage za samo nekih tridesetak zamaha što je valjda ekvivalent za petnaestak dužnih metara u neslanoj vodi. Kada sam iscrpeo rezervu prelazim sa kraula na leđni stil kako bi dokazao da sam tako u mogućnosti. Ubrzo se iznemogao hvatam za ivicu bazena i kratko dišem. Osvrćem se levo-desno da proverim da neko nije pomislio da imam “onaj” virus. Naravno, niko ne obraća pažnju na mene. Osim možda nekih mlađih devojaka kojima sam izgleda uleteo u kadar tokom snimanja za Insta story. Radi se očito o onoj sceni “izranjanja” kada se voda preliva preko grudi i završnim kadrom na zadnjem delu tela sa tanga-badeancugom. Izvinjavam se dok me već popreko gledaju i premeštaju set metar-dva dalje. Šta da se radi, u svakom filmu se pojavi tako neki tip koji upadne u scenu bez valjanog razloga. Nastavljam sa plivanjem. Oko sebe počinjem da osećam komešanje vode kao u sceni iz Jaws 2. U meni raste napetost zbog nepoznatog. Bojažljivo okrećem glavu i onda nam se pogledi ukrštaju. Srećom, nije ajkula već očito profesionalni vaterpolista sudeći po rasponu ruku i količini vode/ljudi koje u bazenu razbacuje levo-desno kao da je sam na ovom svetu. Spretnim manevrom izbegavanja sklanjam mu se sa puta. OMG, pomislim u sebi (ne, nije ono Oh my god, već pre Oh meine Güte).

Pošto sam odradio svojih 20 minuta treninga, izlazim iz vode. Nameštam se na ležaljku. Sunce već počinje da prži. Izgleda da nisam dobro proračunao odnos kretanja sunca i senke koju daje improvizovana nadstrešnica iznad mene. Izgoreću ki licna što se kaže, al’ platio sam kartu pa nema povlačenja. Oko mene već počinje da se stvara gužva. Naročito na veštačkoj travi ispred mene, gde se već skupljaju društvanca (uglavom ženska) koja opušteno dolaze oko dva kada je najveća žega. Njima vrelina ne smeta. U glavi zamišljam Norvežanke sa Skijatosa, o kojima mi je kum pričao, koje se satima prže na plaži. Posle dvadesetak minuta do jednog od tih društvanca dolazi tip sa pločicama, Ray Ban naočarama i mobilnim u ruci. Gledam ga i maštam o tome da jednom negde odem bez punog ranca u kome su i voda, i keksovi, i rezervni šorc… i valjda samo fali oprema za protiv-nuklearni napad. Ženskinje odmah prekidaju svu priču i počinju da ga gledaju kao da je pred njima Apolon lično. On glasno pozdravlja sve i nonšalatno u stilu “ljubi brt” posebno celiva svoju ortakinju dok ostalima udara samo čežnju. Pomažu mu da se smesti dok netremice gledaju u njega. On već ima priču kojom podiže njihovu pažnju u stilu pravog šlager pevača. Sedim i učim sve poteze, možda će mi nekad zatrebati. Kakvo je vreme došlo, nikad se ne zna. Čuo sam iz neproverenih izvora da supruge u poznim četrdesetim masovno postaju “devojčice” i odlaze od predvidljivih muževa u potrazi za avanturom svog života. Sve zbog onih smajlića i medvedića, kontam.

Vreme je za novu turu plivanja. Odrađujem je uvek u onom delu bazena u kome mogu krišom da posmatram da li se neko neovlašćeno približava mojoj ležaljci. Trauma iz detinjstva, što bi rekli psiholozi a bogami i psihijatri. Na klupama kod spasioca već su devojke koje skupljaju poene kod njega sunčanjem bez gornjeg dela kostima. Ja sam moju studentsku praksu odradio u Pošti, mislim, dok ih posmatram. To se zove pogrešan izbor zanimanja. Valjda. Jedna malo starija ali “držeća” plavokosa gospođa koja već pola sata razgovara telefonom, sada, posle šetnje oko čitavog bazena u stilu “viž-te-me” sa tim telefonom uskače i u vodu, i posle kratkotrajnog prekida nastavlja gde je stala. Svašta na ovom svetu ima, promišljam, dok u glavi prebiram da li se radi o IPX6, IPX7 ili čak IPX8 zaštiti te naprave koju nosi. Gledam na sat. Već je skoro pola četiri. Izlazim iz vode. Da, preko onih stuba. Walk of shame, šta da radim.

Vreme je za proveru ovosezonskih cena hrane i pića na bazenu. Moram da se snabdem pravim informacijama za sledeći dolazak na bazen!

BAZEN

NEKO VREME BUDUĆE

Srbija – regije i oblasti

IZBORNA TRILOGIJA – Deo treći

Posmatrajte ovo kao predlog nekog budućeg državnog uređenja i načina izbora poslanika na jednoj brdovitoj zemlji na Balkanu, koju svi neizmerno volimo i kojoj svi želimo dobro jer vidimo da nešto ozbiljno u njoj ne valja. Da li znate da u svom gradu imate lokalnu skupštinu, da li znate da postoji parlament ili vlada Srbije? Ne? Zato što te institucije ne rade svoj posao i što čujete samo glas predsednika koji obavlja sve te funkcije zajedno… Nešto treba promeniti! Možda sve.

Nekoliko stvari treba posebno istaći. Kao prvo, sadašnja organizacija države sa potpunom centralizacijom i Beogradom kao centrom svega što postoji, diše i kreće se u ovoj zemlji donosi više problema nego koristi. Zbog toga su sve češći zahtevi različitih formalnih i neformalnih grupa, pa i delova države da se pod hitno napravi plan regionalizacije i decentralizacije moći i odlučivanja. Kao drugo ali i sve ostalo, da li ste znali za kog kandidata ste glasali na predhodnim izborima? Da li znate ko je predstavljao vas ili vaš grad u prethodnom sazivu parlamenta? Da li ste znali da Aleksandar Vučić neće biti odbornik na lokalu, u vašem gradu, iako se njegovo ime našlo kao nosilac liste partije koja se odaziva na SNS? To su dobro znali predstavnici pomenute partije u svim opštinama i gradovima, dakle na lokalu, jer da su stavili svoje ime sumnjam da bi se dobro proveli i osvojili mandate. Dobro, verujem da ste vi koji čitate ovaj članak ipak sve ovo već znali, da ne preterujemo… Ako neko iz organizacije koja se zove BIA čita ovo, da još jednom ponovim da je ovo PREDLOG a ne POKUŠAJ RUŠENJA ustavnog uređenja Srbije.

Srbiju ćemo u ovom predlogu posmatrati kao kraljevinu. Hipotetički naravno, da bi objasnili sve ostalo… Krenimo od teritorijalne organizacije. Kraljevina Srbija bi, po ovom predlogu, kao državna zajednica bila podeljena na regije, regije na oblasti, a oblasti na gradove i opštine kao najniži nivo teritorijalne organizacije. Svaki nivo teritorijalne organizacije, odnosno zakonodavna i izvršna vlast na tom nivou, imala bi jasno određene ingerencije, kao i prava i obaveze. Takođe, svaki nivo vlasti bi imao i jasno definisane programe i izvore finansiranja. Dakle, znalo bi se o’kle su novci i na šta se i zašto se troše (potpuna transparentnost). Pošto se ovde radi samo o osnovnom predlogu koji se odnosi na teritorijalnu organizaciju i sistem izbora, ove dodatne teme neće biti razmatrane.

Teritorijalna organizacija (administrativna podela)

Pri definisanju „granica“ regija i oblasti vodio sam računa o istorijskim i geografskim principima. Kada se govori o istorijskim principa definisanja „granica“ misli se pre svega na približno sagledavanje „granica“ koje su postojale tokom nastanka i razvoja srpske srednjevekovne države, a za teritorije koje su bile van sastava Srbije na teritorijalnu organizaciju država u kojima su se nalazile. U svemu ovome učinjena su i određena odstupanja, nužna da bi se ispratio i savremeni razvoj gradova i opština odnosno njihovi pravci širenja. Kako određivanje „granica“ oblasti koje nikada kroz istoriju nisu bile jasno utvrđene, predstavlja izuzetno kompleksan i nezahvalan posao ovde je predstavljen samo jedan pokušaj njihovog sagledavanja. Počev od severa ka jugu i od zapada ka istoku, definisane su sledeće regije i pripadajuće oblasti:

  • Srpska Vojvodina (sa oblastima Bačka, Srem, Banat)
  • Podrinje i Posavina (sa oblastima Mačva, Kolubara, Beograd i Smederevsko Podunavlje)
  • Stara Raška (sa oblastima Stari Vlah, Moravica, Raška, Rasina, Toplica)
  • Moravska (sa oblastima Šumadija, Resava i Pomoravlje)
  • Timok i Braničevo (sa oblastima Timok, Braničevo)
  • Južnomoravska (sa oblastima Niš, Dubočica, Pčinja, Šopluk)
  • Kosovo i Metohija (sa oblastima Kosovo, Metohija) [ova regija je odvojena od Srbije i trenutno nije pod njenom jurisdikcijom]

[pogledajte priloženu sliku na kojoj su predstavljene regije i oblasti Srbije, ucrtane na mapi na kojoj se vide postojeće granice opština i upravnih okruga radi lakšeg praćenja; svaki predlog za dodatnim „pomeranjem granica“ je dobrodošao]

Zakonodavni i izvršni organi po nivoima organizovanja

Državna zajednica

Zakonodavna vlast: Senat. Izvršna vlast: Vlada. Ostali organi vlasti (sa protokolarnim/savetodavnim ingerencijama): Kraljevski dom, Državni savet. Izborni ciklus (osim za Kraljevski dom i Državni savet): četiri godine.

Senat čine 172 senatora (predstavnici svih opština, uključujući i gradske opštine na teritoriji državne zajednice, bez predstavnika regije Kosovo i Metohija). Svaki senator ima po jedan personalni glas i određeni broj tako zvanih elektorskih glasova koji zavisi od broja stanovnika opštine (izborne jedinice) na kojoj je izabran. Broj elektorskih glasova se određuje na osnovu odnosa broja stanovnika pojedinačne opštine i broja stanovnka najmanje opštine na teritoriji državne zajednice (čiji predstavnik ima jedan elektorski glas). Svaka odluka koju donosi Senat državne zajednice da bi bila potvrđena mora da ima većinu personalnih glasova prisustnih senatora (ukoliko postoji kvorum) i većinu elektorskih glasova. Ovo pravilo se ne primenjuje samo u slučaju opoziva ministara Vlade (i izbora novih ministara na predlog Premijera ukoliko je neki ministar opozvan sa svoje funkcije) državne zajednice u kom slučaju se računaju samo personalni glasovi. Da bi opoziv nekog određenog ministra stupio na snagu, Senat i Državni savet moraju izglasati njegovo nepoverenje. Senatori se biraju se sistemom relativne većine (first past the post). Svaka teritorija opštine (uključujući i gradske opštine) predstavlja po jednu izbornu jedinicu, pri čemu se u svakoj bira po jedan senator. U okviru većinskog izbornog sistema (po jednokružnom principu koji se ovde primenjuje), potrebno je da kandidat dobije više glasova od ostalih kandidata u svojoj izbornoj jedinici da bi bio izabran.

Primer određivanja broja elektorskih glasova za predstavnika (senatora) gradske opštine Medijana koja se nalazi u sastavu grada Niša:

85.969 (broj stanovnika ove opštine)/1.663 (broj stanovnika najmanje opštine državne zajednice, Crna Trava) = 51,70 ~ 52. 

Vladu čine Premijer i članovi Vlade (ministri) koji vode resorna ministarstva. Premijer se bira sistemom relativne većine (jednokružni većinski sistem – first past the post) pri čemu je cela teritorija državne zajednice jedna izborna jedinica. Isto važi i za svakog pojedinačnog člana Vlade – ministra. Dakle, za svaku poziciju u Vladi partijske liste mogu predložiti po jednog kandidata. Glasači na teritoriji cele državne zajednice imaju na raspolaganju po jedan glas za svaku od predloženih pozicija. Kandidati za Premijera i ministre Vlade državne zajednice ne mogu se naći na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za senatore. 

Kraljevski dom na čijem je čelu Kralj ima protokolarnu, odnosno savetodavnu funkciju i predstavlja stub jedinstva državne zajednice pod njenom Krunom. Kralj predstavlja državnu zajednicu na međunarodnom planu zajedno sa Premijerom i određenim resornim ministrima Vlade državne zajednice u zavisnosti od potrebe.

Državni savet ima savetodavnu funkciju (u zakonodavnom smislu) osim u slučajevima opoziva/izbora članova Vlade, pitanja koja se tiču ustavnog uređenja državne zajednice, proglašenja ratnog i vanrednog stanja i ulaska/izlaska u/iz međunarodnih tela i saveza kada imaju i pravo punopravnog odlučivanja zajedno sa Senatom. Državni savet čine 44 savetnika (sa pravom glasa) i 3 člana (bez prava glasa), odnosno predstavnici Krunskog saveta (22+Kralj bez prava glasa) koje imenuje Kraljevski dom, Saveta akademije (8, predstavnici svih odeljenja SANU prema načinu njenog organizovanja+Predsednik SANU bez prava glasa) koje imenuje SANU i Saveta crkve (14, vladike eparhija formiranih na teritoriji državne zajednice+Patrijarh SPC bez prava glasa) koje imenuje Sinod SPC.

Regija

Zakonodavna vlast: Predstavnički dom regije. Izvršna vlast: Kancelarija guvernera. Izborni ciklus: tri godine.

Predstavnički dom svake regije čine 100 poslanika. Svaka oblast određene regije daje određeni broj poslanika na osnovu udela stanovnika pojedinačne oblasti u ukupnom broju stanovnika regije kojoj ta oblast pripada. Svaka oblast u okviru regije predstavlja jednu izbornu jedinicu koja bira svoje predstavnike u Predstavnički dom regije. Izbori za predstavnike oblasti obavljaju se po proporcionalnom sistemu sa zatvorenim partijskim listama (redosled kandidata na svojoj listi određuje sama partija; po tom redosledu se i raspoređuju dobijeni mandati koje je osvojila određena partijska lista), po principu jedan birač – jedan glas. Dakle, građani ostvaruju svoje biračko pravo tako što se opredeljuju samo za jednu partijsku listu od ponuđenih.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Niška oblast u okviru Južnomoravske regije):

Broj predstavnika Niške oblasti u Predstavničkom domu regije: 42 (ostale oblasti ove regije, Dubočica, Pčinja i Šopluk imaju 26, 16 i 16 predstavnika respektivno). Izbori se organizuju na nivou opština i gradova (sa tako zvanim gradskim opštinama koje u ovom slučaju ne organizuju samostalno izbore kao što je to slučaj prilikom izbora predstavnika za Senat državne zajednice). Broj važećih glasačkih listića u oblasti: 200.000. Izborni prag: 200.000/42=4.761,90~4.762 (zaokružuje se na prvi veći ceo broj). Broj osvojenih glasova po listama: lista_1 80.000, lista_2 65.000, lista_3 38.000, lista_4 14.000 lista_5 3.000. Lista_5 nije prešla izborni prag i ne učestvuje u raspodeli mandata. Inicijalna raspodela mandata (dobija se celobrojnim deljenjem broja glasova koje je dobila svaka lista pojedinačno sa izbornim pragom): lista_1 80.000//4.762=16, lista_2 65.000//4.762=13, lista_3 38.000//4.762=7, lista_4 14.000//4.762=2 [inicijalno je raspodeljeno 38 od 42 mandata]. Preostali mandati (4) idu partijskoj listi koja je osvojila najviše glasova (sistem „prelivanja“ glasova sa forsiranjem najjače partijske liste). Konačan broj mandata po partijskim listama: lista_1 20, lista_2 13, lista_3 7, lista_4 2. Na osnovu broja dobijenih mandata svaka partijska lista vrši dodelu personalnih mandata svojim kandidatima.

Kancelariju guvernera regije čine Guverner i članovi Sekretarijata (sekretari) koji vode resorne sekretarijate. Guverner se bira sistemom relativne većine (jednokružni većinski sistem – first past the post) na posebnom glasačkom listiću, pri čemu je cela teritorija regije jedna izborna jedinica. Izabrani Guverner predlaže članove Sekretarijata čiji mandati moraju biti potvrđeni od strane Predstavničkog doma regije. Isto važi za eventualni opoziv pojedinačnih sekretara – Predstavnički dom može izglasati nepoverenje/opoziv svakog pojedinačnog sekretara u kom slučaju Guverner ima obavezu da predloži novog kandidata. Kandidati za Guvernera i izabrani članovi Sekretarijat mogu se nalaziti i na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za poslanike Predstavničkog doma regije (pri čemu partija može „preskočiti“ izabrane članove Sekretarijata, kao i kandidata koji je izabran za Guvernera, prilikom dodele personalnih mandata koja je partijska lista osvojila).

Oblast

Zakonodavna vlast: Skupština oblasti. Izvršna vlast: Uprava oblasti (prefektura). Izborni ciklus: dve godine.

Skupštinu svake oblasti čine 50 odbornika. Svaka opština/grad određene oblasti daje određeni broj odbornika (mandata) na osnovu udela stanovnika te opštine/grada u ukupnom broju stanovnika oblasti kojoj pripada. Svaka opština/grad u okviru oblasti predstavlja jednu izbornu jedinicu koja bira svoje predstavnike u Skupštinu oblasti. Izbori za predstavnike opštine/grada obavljaju se po proporcionalnom sistemu sa otvorenim partijskim listama na kojima se nalazi onoliko kandidata koliko izborna jedinica ima na raspolaganju mandata (redosled kandidata se određuje na osnovu personalnih glasova birača a ne od strane partije koja je formirala listu). Građani na različite načine ostvaruju svoje biračko pravo u zavisnosti od toga da li se radi o jedno-mandatnoj ili više-mandatnoj izbornoj jedinici. U jedno-mandatnim izbornim jedinicama birač ima na raspolaganju samo jedan glas i njega daje jednoj od ponuđenih partijskih listi (kandidat koji se nalazi na izabranoj partijskoj listi automatski dobija jedan izborni poen). U više-mandatnim izbornim jedinicama glasač ima na raspolaganju onoliko glasova koliko ta izborna jedinica daje mandata za Skupštinu oblasti (može ih iskoristiti sve ili manje od propisanog broja, pri čemu stoji preporuka da ih iskoristi sve kako bi izborna volja svakog građana bila najreprezentativnije ispoštovana). U ovim jedinicama glasač se može opredeliti za jednu partijsku listu (pri čemu svaki kandidat na toj listi automatski dobija po jedan izborni poen) ili može nezavisno raspodeliti svoje personalne glasove kandidatima sa jedne ili više partijskih listi, s tim što jednom kandidatu može dati maksimalno dva glasa (upisom odgovarajućeg znaka X u oba polja koja stoje pored imena kandidata). Ukupan broj izbornih poena svih kandidata na jednom glasačkom listiću ne sme da pređe ukupan broj mandata na koje određena izborna jedinica ima pravo.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Grad Niš u okviru Niške oblasti):

Broj predstavnika grada Niša u Skupštini Južnomoravske oblasti: 37 (ostale opštine/gradovi ove oblasti daju preostalih 13 odbornika). Broj važećih glasačkih listića u gradu: 100.000 (sa ukupno dodeljenih 2.000.000 izbornih poena što znači da je na svakom glasačkom listiću u proseku dodeljeno po 20 od mogućih 37 izbornih poena). Za dodelu mandata partijskim listama koristi se kombinacija Hagenbach-Bishoff (za inicijalnu raspodelu) i D’Hondt sistema (za dodatnu raspodelu mandata partijskim listama).

Inicijalna raspodela mandata partijskim listama: Prvo se određuje izborni broj tako što se ukupan broj izbornih poena podeli brojem mandata koje daje više-mandatna izborna jedinica uvećanim za jedan: 2.000.000/(37+1)=65.789,47~65.790 (zaokružuje se na prvi veći ceo broj). Broj osvojenih izbornih poena po listama: lista_1 700.000, lista_2 550.000, lista_3 400.000, lista_4 290.000 lista_5 60.000. Lista_5 je dobila manje izbornih poena od izbornog broja i ne učestvuje u raspodeli mandata. Inicijalna raspodela mandata (dobija se celobrojnim deljenjem broja izbornih poena koje su dobili kandidati svake liste sa izbornim brojem): lista_1 700.000//65.790=10, lista_2 550.000//65.790=8, lista_3 400.000//65.790=6, lista_4 290.000//4.762=4 [inicijalno je raspodeljeno 28 od 37 mandata]. Preostali, odnosno dodatni mandati (9) se raspoređuju sistemom najvećih količnika (D’Hondtov sistem), tako što se u svakom od 9 krugova broj izbornih poena za svaku listu deli brojem do tada osvojenih mandata uvećanim za jedan. Lista_1 700.000//(10+1)=63.636, lista_2 550.000//(8+1)=61.111, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [prvi od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (drugom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(11+1)=58.333, lista_2 550.000//(8+1)=61.111, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [drugi od 9 dodatnih mandata dobija lista_2 jer ima najveći količnik]. U narednom (trećem) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(11+1)=58.333, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [treći od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (četvrtom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [četvrti od 9 dodatnih mandata dobija lista_4 jer ima najveći količnik]. U narednom (petom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [peti od 9 dodatnih mandata dobija lista_3 jer ima najveći količnik]. U narednom (šestom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [šesti od 9 dodatnih mandata dobija lista_2 jer ima najveći količnik]. U narednom (sedmom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [sedmi od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (osmom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(13+1)=50.000, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [osmi od 9 dodatnih mandata, pošto imamo više istih najvećih količnika, dobija lista_1 jer ima najviše izbornih poena]. U narednom (devetom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(14+1)=46.666, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [deveti od 9 dodatnih mandata, pošto imamo više istih najvećih količnika, dobija lista_2 jer ima najviše izbornih poena]. Konačan broj mandata po partijskim listama: lista_1 14, lista_2 11, lista_3 7, lista_4 5. Na osnovu broja dobijenih izbornih poena po kandidatu svaka izborna lista raspoređuje personalne mandate redom po dobijenoj rang listi svojih kandidata.

Upravu oblasti čini je Načelnik oblasti (prefekt) i načelnici resornih uprava. Načelnik oblasti je kandidat koji je na izborima za Skupštinu oblasti dobio najviše izbornih poena od svih izabranih odbornika na teritoriji cele oblasti. Načelnik oblasti predlaže članove Uprave oblasti čiji mandati moraju biti potvrđeni od strane Skupštine oblasti. Isto važi za eventualni opoziv pojedinačnih načelnika uprava – Skupština oblasti može izglasati nepoverenje/opoziv svakog pojedinačnog načelnika uprave u kom slučaju Načelnik oblasti ima obavezu da predloži novog kandidata. Kandidati za Načelnika oblasti i izabrani članovi resornih uprava mogu se nalaziti i na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za odbornike Skupštine oblasti (pri čemu partija može „preskočiti“ izabrane članove Uprave, kao i kandidata koji je izabran za načelnika, prilikom dodele personalnih mandata).

Opština/grad

Zakonodavna vlast: Savet opštine/grada. Izvršna vlast: Kabinet Predsednika opštine/Gradonačelnika. Izborni ciklus: dve godine.

Savet opštine/grada čine 12 većnika. Opština/grad čini jedinstvenu izbornu jedinicu iz koje se biraju predstavnici u Savet opštine/grada. Izbori za predstavnike opštine/grada obavljaju se po većinskom sistemu sa otvorenim partijskim listama na kojima se nalazi do 15 kandidata. Svaki glasač ima na raspolaganju 12+1 glas, odnosno 13 izbornih poena (po jedan za svakog od 12 članova Saveta i jedan za Predsednika opštine/Gradonačelnika) i mora ih u potpunosti iskoristiti da bi glasački listić bio validan. Ovo načelo omogućuje prohodnost nezavisnim kandidatima kao i kandidatima sa nepotpunih partijskih listi (listi koje nisu kandidovale svih 15 kandidata). Glasove može rasporediti unutar jedne ili više partijskih listi.

Kabinet Predsednika opštine/gradonačelnika čini Predsednik opštine/Gradonačelnik i njegovi saradnici (Zamenik predsednika opštine/gradonačelnika, Sekretar opštine/grada, Koordinator magistrata, Menadžer za planiranje i urbanistički razvoj opštine/grada i Menadžer za e-upravu i lokalnu samoupravu do nivoa naseljenih mesta – gradskih opština u slučaju grada i seoskih sredina). Direktori direkcija neophodnih za funkcionisanje opštine/grada prema statutu opštine/grada ne mogu biti većnici Saveta i biraju se na konkursu. Njihov rad mora biti zasnovan na načelima nepolitičkog – tehnokratskog upravljanja resornim direkcijama.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Grad Niš):

Broj važećih glasačkih listića u gradu: 100.000 (sa ukupno dodeljenih 1.300.000 izbornih poena,  13 po svakom glasačkom listiću). Nakon prebrojavanja izbornih poena kandidat koji je osvojio najviše izbornih poena se proglašava za Gradonačelnika a preostalih 12 kandidata sa rang-liste za većnike Saveta grada. U slučaju istog broja izbornih poena kod dva ili više kandidata odlučuje prvo ukupan broj izbornih poena koje je svaka partijska lista osvojila (čiji su oni bili kandidati), a potom inicijalna pozicija na matičnim partijskim listama.

NEKO VREME BUDUĆE

IZBORI – STRAS BOŽE

IZBORNA TRILOGIJA – Deo dugi

Izborna slagalica je bila rešena još mnogo pre početka ovih tužnih izbora ove još tužnije 2020. godine. Srpska napredna stranka (SNS) je još jednom uspela da pređe igricu nošena neverovatnom harizmom njenog lidera Aleksandra Vučića. Ta popularnost JEDNOG ČOVEKA iskorišćena je brutalno efikasno tako se njegovo ime kao nosioca liste našlo čak i na glasačkim listićima za lokalne izbore. Prosečan i ispod prosečan glasač, a takvih je najviše, zapravo i nije znao za koje ljude glasa. Tako je prosečna baba iz neke nedođije mogla da pomisli da će joj taj AV ako glasa za njega iskopati bunar u dvorištu. I pomislila je. Ostalo je istorija.

Korona je proglašena mrtvom da bi se odigrali ovi izbori. Vratila se samo dan kasnije pošto su završeni a pobednici odigrali svoje znojavo kolo uz trubače. Opozicija se realno (i ritualno) samoubila pre samih izbora a i oni njeni fragmenti koji su izašli na njih učinili su to krajnje nevešto i sa anti-protiv parolama, bez jasnog cilja i programa. Nazivi njihovih listi bili su toliko zbunjujući da su verovatno i oni koji su hteli da glasaju za njih u poslednjem trenutku odustali od toga. Epilog svega je da ćemo u republičkom parlamentu (do proglašenja kraljevine, daće Bog) imati samo tri stranke koje su realno prešle cenzus od tri odsto, već pomenuti SNS, kameleonski SPS i SPAS onog vaterpoliste-političara. Ostalih 10+ poslanika biće predstavnici manjina. Da, kada smo već kod manjina, jedna od njih nam je donela puno veselih trenutaka u ovo apokaliptično vreme. Do ovih izbora nismo znali da Vranjanci predstavljaju opasno jaku glasačku mašineriju za mađarsku listu. Sve se to dogodilo u malom Neradovcu. Jadni ljudi su se izgleda “zbunali” od svih tih predizbornih obećanja i “domaćih zadataka” na temu za koga moraju da glasaju. Trebali su da zaokruže broj 4 (lista opskurnih desničara) na lokalnim a 1 (lista pobedioca korone) na republičkim. Međutim, oni su za svaki slučaj zaokružili redni broj 4 na svim glasačkim listićima koji su im došli pod ruku, a na republičkoj listi se pod tim famoznim brojem našla mađarska lista. Sada se meštani međusobno propituju da li je neko od njih uopšte video živog Mađara u svom životu. U tome se najjasnije vidi sva besmisao izbora u Srbiji, po modelu koji se trenutno primenjuje. Dakle, svi koji su glasali pogrešno DA VRATE ŠEĆER I ZEJTIN koji su dobili!

Sve u smemu, ovi izbori na koje je “svečano” spuštena zavesa označili su na neki način kraj višestranačkog parlamentarizma u Srbiji. U celoj ovoj neveseloj priči neko će morati da glumi opoziciju u tom parlamentu da sve ne bi zaličilo na severnokorejski model u kome vođa po svom nahođenju određuje broj poslanika onih “partija” koje su mu simpatične. Sledeći scenario je možda “anuliranje” dosadašnjih mandata predsednika. Bar za to imamo uzora negde tamo na hladnom istoku… Sami smo (si) krivi!

Nešto je izgleda, (ma) što da (si pa) ne kažemo, trulo u državi Danskoj… GAME OVER.

IZBORI – STRAS BOŽE

(PRED)IZBORINA GLASNOĆA

IZBORNA TRILOGIJA – Deo prvi

Izbori u svakoj demokratskoj zemlji predstavljaju „praznik demokratije“, priliku da političke organizacije prikažu svoje stavove a narod u demokratskoj atmosferi sučeljavanja različitih mišljenja, programa i kandidata, izabere ljude koji će ih doslovno predstavljati u predstavničkom domu – skupštini.

Ukoliko vam ovo zvuči previše bajkovito verovatno živite u Srbiji. Pogodio sam, zar ne?! Izbori se u ovoj našoj brdovitoj zemlji na Balkanu uvek održavaju u nekoj „smorenoj“ atmosferi nepoverenja, laži, afera, podmetanja, ismevanja drugih… Ukoliko tome dodate neverovatne ideje i obećanja koja vređaju logiku prosečnog stranački neopredeljenog (nezainteresovanog) čoveka, ostaje prilično gorak utisak u ustima. Usud sudbine nam je izgleda da se sve pravi po meri shvatanja „običnog“ čoveka koji je izgleda na ovim prostorima prilično „običniji“ od ostatka planete čim pristaje (i glasa) na/za ono što mu se servira.

Šta imamo na meniju ove čudne 2020? Pre svega činjenicu da su izbori već odlučeni i pre izlaska na birališta. Ljubomir Madžar je u svom autorskom tekstu za Nedeljnik tu činjenicu podvukao rečenicom: „Izvesnost izbora je obrnuto srazmerna njihovoj demokratičnosti.“ Aktuelna vlast je do te mere izvršila etatističku deformaciju društvene zajednice da je CRVENA LINIJA odavno pređena jer nam je država postala monopartijska monolitna struktura. Sve je do te mere politizovano i potčinjeno jednom čoveku koji se nalazi na vrhu piramide bezličnih poslušnika da se ozbiljno moramo zapitati za svoje duševno zdravlje i moralna načela kada smo dozvolili da se sve to dogodi pred našim očima. Takav sistem koji se pod paravanom demokratskih institucija razvio za, istorijski gledano, vrlo kratak vremenski period na jedan zastrašujući način je praktično zbrisao ili učinio irelevantnim svako drugačije mišljenje. Kada držite medije i sve najvažnije pozicije na svim nivoima svake institucije koja je pod ingerencijom države, a uz to sa druge strane imate narod koji je do te mere devastiran da mu je i malo mnogo a svako obećanje kao već gotova stvar, onda jednostavno postajete gospodar mikro svemira kojim vladate. Nažalost, demokratska opozicija je upala u zamku koja joj je na vrlo perfidan način postavljena. Počela je da tumači već izrečeno, komentariše već urađeno i sve to bez jasnih predloga šta bi oni rekli ili uradili drugačije. Time je, uvek za korak iza njih, obeležena kao skupina ljudi koji se stalno žale i kritikuju… i jednostavno je nestala ili preciznije rečeno svedena na statističku grešku. Utopljena u svojim svađama oko toga da li na svadbu (čitaj: izbore) treba poći autobusom koji bi imao jednog vozača ili je bolje da svako krene svojim autom. Samodovoljna u krugu koji se samozadovoljava samopodrškom istomišljenika na društvenim mrežama. Razjedinjena u ideji bojkota igre jer je stariji i jači brat pokupio sve igračke… Turobno i tužno!

Da ne bude sve tako crno, pobrinula se predizborna kampanja u skučenom formatu otvorena tik nakon proglašenja veličanstvene pobede nad Koronom. Kim Džong-Une, brate i prijatelju, kao da si ti režirao ovaj „film“!

Vladajuća parija (ne, nije greška), zajedno sa svojim satelitima je skupila potpise za sebe, onda su se malo kao fol svađali da bi narod shvatio ko je ko i „profilisao“, kako se to stručno kaže, političke aktere. Onda su, pošto su imali višak vremena a i tako su u mogućnosti, skupili i potpise za neke male stranke stvorene da međunarodna javnost ne pomisli da je ovo Belorusija ako bi se pobedilo sa 98% procenata glasova. Scena za Gospodara prstenova je postavljena. Kada pobedi, malo će se iznenaditi na tolikom poverenju naroda, sklopiti onako prste kao što samo on ume i poradovati nekih 7 minuta. Potom će obećati nova obećanja po onom oprobanom sistemu koji, gle čuda i m*da, izgleda i dalje deluje kod njegovog naroda (pa ne mora ni da smišlja novi).

Predizborni spotovi, izveštaji sa stranačkih skupova i izjave „za reklamu“ su bile neobjašnjivo neinventivne i jadne kao da su ovo prvi postkomunistički izbori u nekoj zemlji kolhoza i marketara sa petokrakom zvezdom stavljenom u zadnji levi džep. Meni je svakako ovu kampanju obeležio stejdž dajving povučenog Hasima, koji je poželeo da leti na magičnom ćilimu. Svakako ne manje bitan je i zabranjen pomalo perverzni spot igre sa vozićima Velikog Manitua i njegovo saopštenje za javnost devojčici da će joj vratiti tatu iz inostranstva. Da li se malo poigrao i sa mamom dok onaj tata iz inostranstva nije tu nikada nećemo saznati. Kada je u pitanju opozicija hajlajt je bio Vrisak gospodina Dika. Ona druga, opozicija opozicije pod kodnim nazivom SzSzP ili šta god, objašnjavala je svojim (ne)biračima zašto trebaju da glasaju za njih tamo neke 2035 kada izborni uslovi budu savršeni a oni i dalje „lideri“ u svojim partijičicama.

Vidimo se u nekom drugom filmu, što reče Boris Tadić.

(PRED)IZBORINA GLASNOĆA

FARAON

Veliki faraon (pleonazam) Aheperure Amenhotep (Amenhotep II), sin Tutmozisa III, bio je sedmi po redu vladar osamnaeste dinastije u Starom Egiptu – Kemetu. Vladao je u periodu od 1426. do 1400 godine pre nove ere (izvor: enciklopedija Britannica), dakle, u periodu tako zvane Nove države (kraljevstva/carstva). Njegov otac-ratnik ga naučio veštinama ratovanja a tokom života je bio poznat po izuzetnoj fizičkoj snazi i snažnoj želji za sportskim nadmetanjima svih vrsta. Sem nekoliko vojnih kampanja na istok nije pokazivao težnju da prevaziđe oca u njegovim pohodima koji su znatno proširili granice države, već je više težio održavanju harmonične ravnoteže i stabilnosti u vaseljeni uz ugađanje brojnim ćudljivim egipatskim bogovima – maat. Za svoje najbliže saradnike odabrao je drugove iz detinjstva, Amenemopeta za državnog upravitelja i Kenamona za ekonoma i lepezonošu. Amenhotep je bio graditelj iznad svega, što se od njega i očekivalo kao vladara. Dovršio je mnoge građevine koje je započeo njegov otac a sagradio je ili proširio i niz svetilišta u Gornjem Egiptu i Nubiji. Kompleksu centralnog svetilišta Karnak (Ipet-isut) u blizini današnjeg grada Luksora (poznatog kao Teba prema grčkim izvorima, nekadašnjoj prestonici i važnom religijskom centru Gornjeg Egipta), posvećenog vrhovnom bogu Amon-Ra (spoj univerzalnog boga Sunca Ra i boga Sunca iz Tebe Amon) kao i drugim božanstvima je takođe pridavana velika važnost za vreme njegove vladavine. Hram Karnak i hram Luksor su kasnije povezani obrednom stazom (avenijom sfingi), te pristaništem na Nilu odakle su kretale procesije. Veliki vladar Amenhotep II je sahranjen je u Dolini kraljeva u Tebi.

Vladar Amenhotep II je nosio za života brojne titule: snažni bik, oštrorogi, moćni velelepnošću, car Gornjeg i Donjeg Egipta, gospodar dveju zemalja, Horus od zlata, Raov sin, gospodar dijadema, jakoruki, Raovo obličje, Amonov sin i gospodar svih stranih zemalja.

Ovaj običaj davanja titula vladaru prema njegovim osobinama, zaslugama i poduhvatima zadržao se do današnjih dana u onim državama koje sebe oznažavaju kao kraljevine ili carevine (parlamentarne ili ne). Neke titule su najverovatnije sami sebi dodeljivali vladari, međutim, smatra se da su im neke pripisali i njihovi unizni podanici iz najbližeg kruga. Ta praksa se danas na mala vrata vraća i u nekim opskurnim „demokratijama“ na Balkanu i širem području. Ne bi nas iznenadile nove titule tih „moćnih“ vladara poput: pobedilac Korone, najmoćniji donosilac rasta BDP-a, pravedni i obožavani, spasilac starih i nemoćnih… Mogućnosti su beskrajne!

FARAON

SPERRSTUNDE

Vanredno stanje uvedeno zbog pandemije koronavirusa (COVID-19) vratilo je na scenu u mnogim državama ograničavanje kretanja i kontakata kako bi se smanjila mogućnost širenja virusa protiv koga čovečanstvo još nema jasnu odbrambenu strategiju.  Parole #OstaniKodKuće, #StayHome ili #WirBleibenZuhause imaju za cilj da u svesti ljudi probude empatiju i osećaj pripadanja zajednici. Po prvi put u savremenoj istoriji svesno pristajemo na ograničavanje naše slobode kako bi preživeli, ali (nažalost) uviđamo i drastične razlike u pristupu pojedinih država prema svojim građanima.

Da li samo jedan izraz može da ogoli stvarnu prirodu jedne vlasti? Da, verovali ili ne, može! U pitanju je ozloglašeni policijski čas (sat).

Po definiciji, izraz policijski čas označava politički, vojno ili policijski naređenu zabranu napuštanja kuće, stana ili drugog objekta i izlaska u određeno vreme.

Naslov knjige autora Jose Raymund Canoya: The Discreet Charm of the Police State najbolje oslikava tu tananu, ali izuzetno bitnu razliku u izrazima koje su pojedine države iskoristile da bi građanima (opravdano) nametnule zabranu izlaska iz svojih domova u doba ove pandemije. Etimologija izraza koji se koriste nesvesno otkriva svesnu psihološku pozadinu različitih tipova vlasti i načina na koji se ta vlast (nad građanima) vrši. Okupacione vlasti su često kroz istoriju pribegavale uvođenju policijskog časa kako bi stanovništvu okupiranih teritorija, i to prvenstveno u gradovima, nametnule strahovladu. Isto su činili i mnogobrojni autokratski režimi, manji i veći diktatori, sve u cilju demonstracije sile nad pokornim građanima. Iz tih zloglasnih vremena upravo i potiče ovaj nesrećni izraz policijski čas – vreme kada policija kontroliše sprovođenje uvedene (ili bolje rečeno nametnute) mere.

Zašto je izraz kojim se nešto imenuje uopšte bitan? Zato što bi u ovim teškim vremenima koja su nas zadesila jednostavno izraz zabrana izlaska bolje zvučao i lakše se prihvatio od, tog kod nas (ponovo) nesrećno izabranog policijskog časa. Čak je i Nemačka, katarzično oslobođena nasleđa prošlosti, izabrala izraz die Ausgangssperre (zabrana izlaska; od der Ausgang – izlaz i die Sperre – zabrana) umesto die Polizeistunde (policijski čas; od die Polizei – policija i die Stunde – čas), kako bi svojim građanima objasnila meru koja bi mogla biti primenjena ukoliko apel/neredba za ograničavanjem kontakata ne da rezultate.

Ponekad je i lošu vest lakše prihvatiti ukoliko se saopšti staloženo, bez histerije i upotrebom „neinvazivnih“ izraza, sa merom i osećanjem poštovanja prema onome kome se saopštava. Eto u tome se ONI razlikuju od drugih i u tome je NJIHOVA suština!

Do nekih boljih vremena… ostanite kod kuće. Ne zato što vam neko to NAREĐUJE već zato što vi tako ŽELITE!

SPERRSTUNDE

ARHONTI

CRTICE IZ ISTORIJE: U Arhajskom periodu stare Grčke u polisu Atina postojala je rodovska aristokratija koja se nazivala eupatridi. Ovaj društveni sloj držao je svu svetovnu i religijsku vlast i upravljao demosom. Njihova neprikosnovena vlast stečena poreklom znatno je opala brojnim reformama društvenog uređenja Atine, da bi sredinom VI veka p.n.e. praktično nestala. Stvorena je nova aristokratija koja je sebe definisala bogatstvom a ne poreklom, pa samim tim preuzela i ključne pozicije u ovom gradu-državi, pozicije arhonta. Arhonti (od grčkog άρχων što znači vladar) koji su postavljani na upravljačke položaje u državi dolazili su u ranom periodu razvoja Atine iz sloja eupartida, da bi kasnije zbog pomenutih društvenih promena sve više na ove položaje bili birani pripadnici najbogatijih društvenih slojeva. Njihova vlast, odnosno mesta na funkcijama na koje su birani, u početku je trajala deset godina ali je kasnije ograničena na period od samo godinu dana. Vremenom se ustoličio sistem veća koje je predstavljalo izvršnu vlast u gradu koja je počivala na funkcijama arhonta eponymousa, polemarha (kasnije su novim refermama ova funkcija podeljena na stratege) i arhonta basileusa. U ovom periodu arhont eponymous je bio glavni magistrat, polemarh komandant oružanih snaga a arhont basileus bio odgovoran za verske ceremonije. Uspostavljanjem demokratije u Atini ove funkcije su delom izgubile na svojoj političkoj važnosti. Interesantno je da su arhonti bili zaduženi i za organizovanje državnih proslava koje su se pripremale sa velikom pažnjom i to mesecima unapred.

CRTICE IZ ŽIVOTA: Današnji „arhonti“ u našoj državi su pregazili „eupatride“ i postali „aristokratija“ na osnovu sumljivo stečenog bogatstva i diploma. Njihove privilegije nije okrnjila ni slika prividne „demokratije“. Postali su doživotni članovi „areopaga“ koji se smenjuju na vlasti jer naš „demos“ ima kratko pamćenje i skoro nikakvu političku pamet. Ovi „arhonti“ mesecima pre roka kite gradove novogodišnjim ukrasima, pripremaju skupe državne proslave zarad svoje promocije i brinu o „dobrom“ raspoloženju svojih „podanika“ po sistemu „hleba i igara“. Možda će jednog dana odlučiti da ukinu i naše živote. Ovo će trajati možda kratko, možda i večno. U svakom slučaju do trenutka dok se u nama ne probudi davno zaboravljeni homo polititicus i ponovo ne otkrijemo pravi koren reči demokratija.

ARHONTI

DOGODILA NAM SE MAGLA

Zagađenje vazduha tokom zimskih meseci je postalo alarmantno. Magla koja se sručila na nas podsetila nas je na apokaliptične slike iz kineskih i indijskih gradova ali i otkrila mnogo suštinskih problema za koje nismo ni marili dok aplikacije za prikaz vrednosti kvaliteta vazduha nisu „sišle“ u narod. Naime, iz godine u godinu slušali smo i diskutovali o uzročnicima koji dovode do povećane zagađenosti vazduha koji udišemo ali je tek sad to postalo opipljivije jer svako na svom mobilnom telefonu može proveriti indeks zagađenosti. Tako je gusta magla paradoksalno na svetlost dana (ili noći) iznela sve one propuste koje činimo na planu ekologije i stvaranja preduslova za zdraviji život u našim sredinama. Svako od nas bi trebao da počne od sebe, da se zapita šta može učiniti da vazduh bude manje zagađen. Da li odvajamo otpad u pet-šest kanti u svojim domovima da bi ga pripremili za proces recikliranja, da li vozimo električne automobile, da li kad god možemo idemo pešice ili vozimo bicikl? Da li lokalne zajednice nastoje da gradski prevoz učine ekološki prihvatljivijim, da li svojim programima održivog razvoja podstiču svoje građane da koriste obnovljive izvore energije? Da li država svojim merama podstiče i koordinira akcije na stvaranju eco-friendly industrije, navika i suživota? Verovatno (ili pak sigurno) ne.

Zbog svega toga smešno zvuče izjave političara koje vozači dovoze na posao, koji su doveli „prljavu“ industriju u naše gradove, i koji na koncu porast standarda građana okrivljuju za nastalu situaciju.

„Vazduh je lošiji onoliko koliko nam je standard viši“ (Aleksandar Vučić, aktuelni predsednik Republike Srbije)

Kao i kod svakog problema koji se pojavi kod nas, loptica se prebacuje u tuđe dvorište, sa jedne na drugu stranu… i tako sve dok problem koji se „rešava“ ne prođe ili se pojavi novi pa zaboravimo na stari.

Kako svaka loša stvar ima i svoju dobru stranu, to je i problem aerozagađenja doveo do pojave zanimljivih komentara na društvenim mrežama. Da parafraziram neponovljive momke iz TLN… sada i ptice idu pešice. Ma zdravo!

ANTRFILE: Vazduh je smeša gasova bez boje mirisa i ukusa. Međutim, zagađeni vazduh ima i boju i miris, i to ne tako dobar. Tu boju i miris mu daju čestice PM 2.5 (oznaka 2.5 znači da im je veličina manja od 2,5 mikrometara, a što su čestice sitnije one su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja), PM 10, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azot-dioksid i ozon. Ove čestice utiču na indeks zagađenja koji se može izmeriti na osnovu količine čestica u mikrogramima po metru kubnom vazduha. Prema skali Evropske agencije za životnu sredinu na osnovu količine štetnih čestica u vazduhu postoje šest stepena zagađenja od kojih je svaki označen drugom bojom. Plava boja označava odličan kvalitet vazduha, zelena prihvatljiv, žuta srednje zagađen, crvena zagađen, bordo vrlo zagađen a ljubičasta ekstremno zagađen.

DOGODILA NAM SE MAGLA

DIGITALNA SRBIJA MINUS 1.0

… ILI OD EUFORIJE DO (DELIMIČNOG) RAZOČARANJA

Srbija je definitivno ušla u digitalnu eru, bar sudeći prema reklami u kojoj najviši funkcioneri vladajuće stranke voze leteće automobile, imaju specijalne satove iz budućnosti, jedu pice iz telepromptera ali se i sami telepromptuju kada to zatreba.

Međutim, mi nasušni građani smo izgleda samo delimično zakoračili u tu budućnost ali definitino živimo u matriks verziji sadašnjosti jer ništa nije kako nam predstavljaju. Najnoviji slučaj je specijalna operacija pod kodnim nazivom „izdavanje lične karte i produženje pasoša maloletnom licu“. Ne mogu opisati euforiju koja me zahvatila prilikom zakazivanja termina preko portala eUprava Republike Srbije gde sve ide savršeno dobro (primedba autora: toga se uvek treba potajno pribojavati) i uvida u potrebna dokumenta za tu avanturu gde jasno piše, i to ćirilicom a sa njom se nije šaliti jer to zvanično pismo naše države:

Надлежни орган по службеној дужности, уз сагласност странке, прибавља податке из следећих докумената: извода из матичне књиге рођених и уверења о држављанству.

Грађани могу и сами да прибаве, односно да ставе на увид наведена документа уколико им не одговара прибављање података по службеној дужности.

Na trenutak sam tada pomislio, moram priznati vrlo naivno, da se ostvario san generacija Srbalja od Karađorđa i Miloša Velikog na ‘vamo da se više saginjati neće pred šalterima birokratskih vilajeta. I naravno, silly me, akademskih 15 minuta pre roka već sam bio u policijskoj upravi nadležnoj za gorepomenutu operaciju (zajedno sa maloletnim licem, kao se to u policiji kaže, i majkom maloletnog lica). Kad ne lezi vraže… na papiru zalepljenom na oglasnoj tabli natpis od koga su mi počela klecati kolena (kako i dolikuje kada si pred organom države): ZA MALOLETNA LICA JE OBAVEZNO DOSTAVITI IZVOD IZ MATIČNE KNJIGE ROĐENIH. U prvi mah pomislih da je to šala iliti relikt prošlosti nekog dokonog službenika koji ne prati hashtag #digitalnabuducnostsrbije na društvenim mrežama a boga mi ni reklame vezane za kampanju „Digitalna Srbija“. Uđosmo sa smeškom zadovolnih građana „zlatnog doba Srbije“ u kancelariju nekih 10 minuta nakon zakazanog termina i na molbu licu koje vrši obezbeđenje jer nas nisu prozvali (valjda ne prate dešavanja na online sceni, to jest na portalu za zakazivanja, pomislih). A tamo hladan tuš i pitanje: „Gde vam je izvod iz MKR za maloletno lice?“ Rekoh im da to oni pribavljaju po službenoj dužnosti i da zato valjda plaćamo tolike takse za dokumenta. Nisu se dali zbuniti… „Da, ali to traje dvaipomeseca (namerno napisah spojeno)!“ To je 90 dana zaustih uz napomenu da je objavljeno da su baze podataka (šic sotono!) povezane i da se taj dokument može dobiti na klik. Smešak sa druge strane i ono čuveno: „Ništa. Dođite sutra sa izvodom iz MKR za maloletno lice.“

Naravno, dođo’mo sutra kako i dolikuje poniznim građanima ove nam jedine države. Daklem, da „remiziramo“: Više se neću šaliti sa ovom digitalnom budućnošću Srbije da me ne bi telepromptovali odavle… a možda to i nije tako loša ideja što bi rekao Pera Kojot – čist genije.

PS Malo mi je bilo čudno već u početku što nema paralelnih online zakazivanja za neki temin jer ima više službenika koji obavljaju poslove uporedo ali to je već za neku sledeću priču. Čekamo verziju 2.0 digitalne Srbije. Nek je sa srećom!

DIGITALNA SRBIJA MINUS 1.0