NEKO VREME BUDUĆE

Srbija – regije i oblasti

IZBORNA TRILOGIJA – Deo treći

Posmatrajte ovo kao predlog nekog budućeg državnog uređenja i načina izbora poslanika na jednoj brdovitoj zemlji na Balkanu, koju svi neizmerno volimo i kojoj svi želimo dobro jer vidimo da nešto ozbiljno u njoj ne valja. Da li znate da u svom gradu imate lokalnu skupštinu, da li znate da postoji parlament ili vlada Srbije? Ne? Zato što te institucije ne rade svoj posao i što čujete samo glas predsednika koji obavlja sve te funkcije zajedno… Nešto treba promeniti! Možda sve.

Nekoliko stvari treba posebno istaći. Kao prvo, sadašnja organizacija države sa potpunom centralizacijom i Beogradom kao centrom svega što postoji, diše i kreće se u ovoj zemlji donosi više problema nego koristi. Zbog toga su sve češći zahtevi različitih formalnih i neformalnih grupa, pa i delova države da se pod hitno napravi plan regionalizacije i decentralizacije moći i odlučivanja. Kao drugo ali i sve ostalo, da li ste znali za kog kandidata ste glasali na predhodnim izborima? Da li znate ko je predstavljao vas ili vaš grad u prethodnom sazivu parlamenta? Da li ste znali da Aleksandar Vučić neće biti odbornik na lokalu, u vašem gradu, iako se njegovo ime našlo kao nosilac liste partije koja se odaziva na SNS? To su dobro znali predstavnici pomenute partije u svim opštinama i gradovima, dakle na lokalu, jer da su stavili svoje ime sumnjam da bi se dobro proveli i osvojili mandate. Dobro, verujem da ste vi koji čitate ovaj članak ipak sve ovo već znali, da ne preterujemo… Ako neko iz organizacije koja se zove BIA čita ovo, da još jednom ponovim da je ovo PREDLOG a ne POKUŠAJ RUŠENJA ustavnog uređenja Srbije.

Srbiju ćemo u ovom predlogu posmatrati kao kraljevinu. Hipotetički naravno, da bi objasnili sve ostalo… Krenimo od teritorijalne organizacije. Kraljevina Srbija bi, po ovom predlogu, kao državna zajednica bila podeljena na regije, regije na oblasti, a oblasti na gradove i opštine kao najniži nivo teritorijalne organizacije. Svaki nivo teritorijalne organizacije, odnosno zakonodavna i izvršna vlast na tom nivou, imala bi jasno određene ingerencije, kao i prava i obaveze. Takođe, svaki nivo vlasti bi imao i jasno definisane programe i izvore finansiranja. Dakle, znalo bi se o’kle su novci i na šta se i zašto se troše (potpuna transparentnost). Pošto se ovde radi samo o osnovnom predlogu koji se odnosi na teritorijalnu organizaciju i sistem izbora, ove dodatne teme neće biti razmatrane.

Teritorijalna organizacija (administrativna podela)

Pri definisanju „granica“ regija i oblasti vodio sam računa o istorijskim i geografskim principima. Kada se govori o istorijskim principa definisanja „granica“ misli se pre svega na približno sagledavanje „granica“ koje su postojale tokom nastanka i razvoja srpske srednjevekovne države, a za teritorije koje su bile van sastava Srbije na teritorijalnu organizaciju država u kojima su se nalazile. U svemu ovome učinjena su i određena odstupanja, nužna da bi se ispratio i savremeni razvoj gradova i opština odnosno njihovi pravci širenja. Kako određivanje „granica“ oblasti koje nikada kroz istoriju nisu bile jasno utvrđene, predstavlja izuzetno kompleksan i nezahvalan posao ovde je predstavljen samo jedan pokušaj njihovog sagledavanja. Počev od severa ka jugu i od zapada ka istoku, definisane su sledeće regije i pripadajuće oblasti:

  • Srpska Vojvodina (sa oblastima Bačka, Srem, Banat)
  • Podrinje i Posavina (sa oblastima Mačva, Kolubara, Beograd i Smederevsko Podunavlje)
  • Stara Raška (sa oblastima Stari Vlah, Moravica, Raška, Rasina, Toplica)
  • Moravska (sa oblastima Šumadija, Resava i Pomoravlje)
  • Timok i Braničevo (sa oblastima Timok, Braničevo)
  • Južnomoravska (sa oblastima Niš, Dubočica, Pčinja, Šopluk)
  • Kosovo i Metohija (sa oblastima Kosovo, Metohija) [ova regija je odvojena od Srbije i trenutno nije pod njenom jurisdikcijom]

[pogledajte priloženu sliku na kojoj su predstavljene regije i oblasti Srbije, ucrtane na mapi na kojoj se vide postojeće granice opština i upravnih okruga radi lakšeg praćenja; svaki predlog za dodatnim „pomeranjem granica“ je dobrodošao]

Zakonodavni i izvršni organi po nivoima organizovanja

Državna zajednica

Zakonodavna vlast: Senat. Izvršna vlast: Vlada. Ostali organi vlasti (sa protokolarnim/savetodavnim ingerencijama): Kraljevski dom, Državni savet. Izborni ciklus (osim za Kraljevski dom i Državni savet): četiri godine.

Senat čine 172 senatora (predstavnici svih opština, uključujući i gradske opštine na teritoriji državne zajednice, bez predstavnika regije Kosovo i Metohija). Svaki senator ima po jedan personalni glas i određeni broj tako zvanih elektorskih glasova koji zavisi od broja stanovnika opštine (izborne jedinice) na kojoj je izabran. Broj elektorskih glasova se određuje na osnovu odnosa broja stanovnika pojedinačne opštine i broja stanovnka najmanje opštine na teritoriji državne zajednice (čiji predstavnik ima jedan elektorski glas). Svaka odluka koju donosi Senat državne zajednice da bi bila potvrđena mora da ima većinu personalnih glasova prisustnih senatora (ukoliko postoji kvorum) i većinu elektorskih glasova. Ovo pravilo se ne primenjuje samo u slučaju opoziva ministara Vlade (i izbora novih ministara na predlog Premijera ukoliko je neki ministar opozvan sa svoje funkcije) državne zajednice u kom slučaju se računaju samo personalni glasovi. Da bi opoziv nekog određenog ministra stupio na snagu, Senat i Državni savet moraju izglasati njegovo nepoverenje. Senatori se biraju se sistemom relativne većine (first past the post). Svaka teritorija opštine (uključujući i gradske opštine) predstavlja po jednu izbornu jedinicu, pri čemu se u svakoj bira po jedan senator. U okviru većinskog izbornog sistema (po jednokružnom principu koji se ovde primenjuje), potrebno je da kandidat dobije više glasova od ostalih kandidata u svojoj izbornoj jedinici da bi bio izabran.

Primer određivanja broja elektorskih glasova za predstavnika (senatora) gradske opštine Medijana koja se nalazi u sastavu grada Niša:

85.969 (broj stanovnika ove opštine)/1.663 (broj stanovnika najmanje opštine državne zajednice, Crna Trava) = 51,70 ~ 52. 

Vladu čine Premijer i članovi Vlade (ministri) koji vode resorna ministarstva. Premijer se bira sistemom relativne većine (jednokružni većinski sistem – first past the post) pri čemu je cela teritorija državne zajednice jedna izborna jedinica. Isto važi i za svakog pojedinačnog člana Vlade – ministra. Dakle, za svaku poziciju u Vladi partijske liste mogu predložiti po jednog kandidata. Glasači na teritoriji cele državne zajednice imaju na raspolaganju po jedan glas za svaku od predloženih pozicija. Kandidati za Premijera i ministre Vlade državne zajednice ne mogu se naći na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za senatore. 

Kraljevski dom na čijem je čelu Kralj ima protokolarnu, odnosno savetodavnu funkciju i predstavlja stub jedinstva državne zajednice pod njenom Krunom. Kralj predstavlja državnu zajednicu na međunarodnom planu zajedno sa Premijerom i određenim resornim ministrima Vlade državne zajednice u zavisnosti od potrebe.

Državni savet ima savetodavnu funkciju (u zakonodavnom smislu) osim u slučajevima opoziva/izbora članova Vlade, pitanja koja se tiču ustavnog uređenja državne zajednice, proglašenja ratnog i vanrednog stanja i ulaska/izlaska u/iz međunarodnih tela i saveza kada imaju i pravo punopravnog odlučivanja zajedno sa Senatom. Državni savet čine 44 savetnika (sa pravom glasa) i 3 člana (bez prava glasa), odnosno predstavnici Krunskog saveta (22+Kralj bez prava glasa) koje imenuje Kraljevski dom, Saveta akademije (8, predstavnici svih odeljenja SANU prema načinu njenog organizovanja+Predsednik SANU bez prava glasa) koje imenuje SANU i Saveta crkve (14, vladike eparhija formiranih na teritoriji državne zajednice+Patrijarh SPC bez prava glasa) koje imenuje Sinod SPC.

Regija

Zakonodavna vlast: Predstavnički dom regije. Izvršna vlast: Kancelarija guvernera. Izborni ciklus: tri godine.

Predstavnički dom svake regije čine 100 poslanika. Svaka oblast određene regije daje određeni broj poslanika na osnovu udela stanovnika pojedinačne oblasti u ukupnom broju stanovnika regije kojoj ta oblast pripada. Svaka oblast u okviru regije predstavlja jednu izbornu jedinicu koja bira svoje predstavnike u Predstavnički dom regije. Izbori za predstavnike oblasti obavljaju se po proporcionalnom sistemu sa zatvorenim partijskim listama (redosled kandidata na svojoj listi određuje sama partija; po tom redosledu se i raspoređuju dobijeni mandati koje je osvojila određena partijska lista), po principu jedan birač – jedan glas. Dakle, građani ostvaruju svoje biračko pravo tako što se opredeljuju samo za jednu partijsku listu od ponuđenih.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Niška oblast u okviru Južnomoravske regije):

Broj predstavnika Niške oblasti u Predstavničkom domu regije: 42 (ostale oblasti ove regije, Dubočica, Pčinja i Šopluk imaju 26, 16 i 16 predstavnika respektivno). Izbori se organizuju na nivou opština i gradova (sa tako zvanim gradskim opštinama koje u ovom slučaju ne organizuju samostalno izbore kao što je to slučaj prilikom izbora predstavnika za Senat državne zajednice). Broj važećih glasačkih listića u oblasti: 200.000. Izborni prag: 200.000/42=4.761,90~4.762 (zaokružuje se na prvi veći ceo broj). Broj osvojenih glasova po listama: lista_1 80.000, lista_2 65.000, lista_3 38.000, lista_4 14.000 lista_5 3.000. Lista_5 nije prešla izborni prag i ne učestvuje u raspodeli mandata. Inicijalna raspodela mandata (dobija se celobrojnim deljenjem broja glasova koje je dobila svaka lista pojedinačno sa izbornim pragom): lista_1 80.000//4.762=16, lista_2 65.000//4.762=13, lista_3 38.000//4.762=7, lista_4 14.000//4.762=2 [inicijalno je raspodeljeno 38 od 42 mandata]. Preostali mandati (4) idu partijskoj listi koja je osvojila najviše glasova (sistem „prelivanja“ glasova sa forsiranjem najjače partijske liste). Konačan broj mandata po partijskim listama: lista_1 20, lista_2 13, lista_3 7, lista_4 2. Na osnovu broja dobijenih mandata svaka partijska lista vrši dodelu personalnih mandata svojim kandidatima.

Kancelariju guvernera regije čine Guverner i članovi Sekretarijata (sekretari) koji vode resorne sekretarijate. Guverner se bira sistemom relativne većine (jednokružni većinski sistem – first past the post) na posebnom glasačkom listiću, pri čemu je cela teritorija regije jedna izborna jedinica. Izabrani Guverner predlaže članove Sekretarijata čiji mandati moraju biti potvrđeni od strane Predstavničkog doma regije. Isto važi za eventualni opoziv pojedinačnih sekretara – Predstavnički dom može izglasati nepoverenje/opoziv svakog pojedinačnog sekretara u kom slučaju Guverner ima obavezu da predloži novog kandidata. Kandidati za Guvernera i izabrani članovi Sekretarijat mogu se nalaziti i na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za poslanike Predstavničkog doma regije (pri čemu partija može „preskočiti“ izabrane članove Sekretarijata, kao i kandidata koji je izabran za Guvernera, prilikom dodele personalnih mandata koja je partijska lista osvojila).

Oblast

Zakonodavna vlast: Skupština oblasti. Izvršna vlast: Uprava oblasti (prefektura). Izborni ciklus: dve godine.

Skupštinu svake oblasti čine 50 odbornika. Svaka opština/grad određene oblasti daje određeni broj odbornika (mandata) na osnovu udela stanovnika te opštine/grada u ukupnom broju stanovnika oblasti kojoj pripada. Svaka opština/grad u okviru oblasti predstavlja jednu izbornu jedinicu koja bira svoje predstavnike u Skupštinu oblasti. Izbori za predstavnike opštine/grada obavljaju se po proporcionalnom sistemu sa otvorenim partijskim listama na kojima se nalazi onoliko kandidata koliko izborna jedinica ima na raspolaganju mandata (redosled kandidata se određuje na osnovu personalnih glasova birača a ne od strane partije koja je formirala listu). Građani na različite načine ostvaruju svoje biračko pravo u zavisnosti od toga da li se radi o jedno-mandatnoj ili više-mandatnoj izbornoj jedinici. U jedno-mandatnim izbornim jedinicama birač ima na raspolaganju samo jedan glas i njega daje jednoj od ponuđenih partijskih listi (kandidat koji se nalazi na izabranoj partijskoj listi automatski dobija jedan izborni poen). U više-mandatnim izbornim jedinicama glasač ima na raspolaganju onoliko glasova koliko ta izborna jedinica daje mandata za Skupštinu oblasti (može ih iskoristiti sve ili manje od propisanog broja, pri čemu stoji preporuka da ih iskoristi sve kako bi izborna volja svakog građana bila najreprezentativnije ispoštovana). U ovim jedinicama glasač se može opredeliti za jednu partijsku listu (pri čemu svaki kandidat na toj listi automatski dobija po jedan izborni poen) ili može nezavisno raspodeliti svoje personalne glasove kandidatima sa jedne ili više partijskih listi, s tim što jednom kandidatu može dati maksimalno dva glasa (upisom odgovarajućeg znaka X u oba polja koja stoje pored imena kandidata). Ukupan broj izbornih poena svih kandidata na jednom glasačkom listiću ne sme da pređe ukupan broj mandata na koje određena izborna jedinica ima pravo.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Grad Niš u okviru Niške oblasti):

Broj predstavnika grada Niša u Skupštini Južnomoravske oblasti: 37 (ostale opštine/gradovi ove oblasti daju preostalih 13 odbornika). Broj važećih glasačkih listića u gradu: 100.000 (sa ukupno dodeljenih 2.000.000 izbornih poena što znači da je na svakom glasačkom listiću u proseku dodeljeno po 20 od mogućih 37 izbornih poena). Za dodelu mandata partijskim listama koristi se kombinacija Hagenbach-Bishoff (za inicijalnu raspodelu) i D’Hondt sistema (za dodatnu raspodelu mandata partijskim listama).

Inicijalna raspodela mandata partijskim listama: Prvo se određuje izborni broj tako što se ukupan broj izbornih poena podeli brojem mandata koje daje više-mandatna izborna jedinica uvećanim za jedan: 2.000.000/(37+1)=65.789,47~65.790 (zaokružuje se na prvi veći ceo broj). Broj osvojenih izbornih poena po listama: lista_1 700.000, lista_2 550.000, lista_3 400.000, lista_4 290.000 lista_5 60.000. Lista_5 je dobila manje izbornih poena od izbornog broja i ne učestvuje u raspodeli mandata. Inicijalna raspodela mandata (dobija se celobrojnim deljenjem broja izbornih poena koje su dobili kandidati svake liste sa izbornim brojem): lista_1 700.000//65.790=10, lista_2 550.000//65.790=8, lista_3 400.000//65.790=6, lista_4 290.000//4.762=4 [inicijalno je raspodeljeno 28 od 37 mandata]. Preostali, odnosno dodatni mandati (9) se raspoređuju sistemom najvećih količnika (D’Hondtov sistem), tako što se u svakom od 9 krugova broj izbornih poena za svaku listu deli brojem do tada osvojenih mandata uvećanim za jedan. Lista_1 700.000//(10+1)=63.636, lista_2 550.000//(8+1)=61.111, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [prvi od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (drugom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(11+1)=58.333, lista_2 550.000//(8+1)=61.111, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [drugi od 9 dodatnih mandata dobija lista_2 jer ima najveći količnik]. U narednom (trećem) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(11+1)=58.333, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [treći od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (četvrtom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [četvrti od 9 dodatnih mandata dobija lista_4 jer ima najveći količnik]. U narednom (petom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [peti od 9 dodatnih mandata dobija lista_3 jer ima najveći količnik]. U narednom (šestom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [šesti od 9 dodatnih mandata dobija lista_2 jer ima najveći količnik]. U narednom (sedmom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [sedmi od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (osmom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(13+1)=50.000, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [osmi od 9 dodatnih mandata, pošto imamo više istih najvećih količnika, dobija lista_1 jer ima najviše izbornih poena]. U narednom (devetom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(14+1)=46.666, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [deveti od 9 dodatnih mandata, pošto imamo više istih najvećih količnika, dobija lista_2 jer ima najviše izbornih poena]. Konačan broj mandata po partijskim listama: lista_1 14, lista_2 11, lista_3 7, lista_4 5. Na osnovu broja dobijenih izbornih poena po kandidatu svaka izborna lista raspoređuje personalne mandate redom po dobijenoj rang listi svojih kandidata.

Upravu oblasti čini je Načelnik oblasti (prefekt) i načelnici resornih uprava. Načelnik oblasti je kandidat koji je na izborima za Skupštinu oblasti dobio najviše izbornih poena od svih izabranih odbornika na teritoriji cele oblasti. Načelnik oblasti predlaže članove Uprave oblasti čiji mandati moraju biti potvrđeni od strane Skupštine oblasti. Isto važi za eventualni opoziv pojedinačnih načelnika uprava – Skupština oblasti može izglasati nepoverenje/opoziv svakog pojedinačnog načelnika uprave u kom slučaju Načelnik oblasti ima obavezu da predloži novog kandidata. Kandidati za Načelnika oblasti i izabrani članovi resornih uprava mogu se nalaziti i na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za odbornike Skupštine oblasti (pri čemu partija može „preskočiti“ izabrane članove Uprave, kao i kandidata koji je izabran za načelnika, prilikom dodele personalnih mandata).

Opština/grad

Zakonodavna vlast: Savet opštine/grada. Izvršna vlast: Kabinet Predsednika opštine/Gradonačelnika. Izborni ciklus: dve godine.

Savet opštine/grada čine 12 većnika. Opština/grad čini jedinstvenu izbornu jedinicu iz koje se biraju predstavnici u Savet opštine/grada. Izbori za predstavnike opštine/grada obavljaju se po većinskom sistemu sa otvorenim partijskim listama na kojima se nalazi do 15 kandidata. Svaki glasač ima na raspolaganju 12+1 glas, odnosno 13 izbornih poena (po jedan za svakog od 12 članova Saveta i jedan za Predsednika opštine/Gradonačelnika) i mora ih u potpunosti iskoristiti da bi glasački listić bio validan. Ovo načelo omogućuje prohodnost nezavisnim kandidatima kao i kandidatima sa nepotpunih partijskih listi (listi koje nisu kandidovale svih 15 kandidata). Glasove može rasporediti unutar jedne ili više partijskih listi.

Kabinet Predsednika opštine/gradonačelnika čini Predsednik opštine/Gradonačelnik i njegovi saradnici (Zamenik predsednika opštine/gradonačelnika, Sekretar opštine/grada, Koordinator magistrata, Menadžer za planiranje i urbanistički razvoj opštine/grada i Menadžer za e-upravu i lokalnu samoupravu do nivoa naseljenih mesta – gradskih opština u slučaju grada i seoskih sredina). Direktori direkcija neophodnih za funkcionisanje opštine/grada prema statutu opštine/grada ne mogu biti većnici Saveta i biraju se na konkursu. Njihov rad mora biti zasnovan na načelima nepolitičkog – tehnokratskog upravljanja resornim direkcijama.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Grad Niš):

Broj važećih glasačkih listića u gradu: 100.000 (sa ukupno dodeljenih 1.300.000 izbornih poena,  13 po svakom glasačkom listiću). Nakon prebrojavanja izbornih poena kandidat koji je osvojio najviše izbornih poena se proglašava za Gradonačelnika a preostalih 12 kandidata sa rang-liste za većnike Saveta grada. U slučaju istog broja izbornih poena kod dva ili više kandidata odlučuje prvo ukupan broj izbornih poena koje je svaka partijska lista osvojila (čiji su oni bili kandidati), a potom inicijalna pozicija na matičnim partijskim listama.

NEKO VREME BUDUĆE

IZBORI – STRAS BOŽE

IZBORNA TRILOGIJA – Deo dugi

Izborna slagalica je bila rešena još mnogo pre početka ovih tužnih izbora ove još tužnije 2020. godine. Srpska napredna stranka (SNS) je još jednom uspela da pređe igricu nošena neverovatnom harizmom njenog lidera Aleksandra Vučića. Ta popularnost JEDNOG ČOVEKA iskorišćena je brutalno efikasno tako se njegovo ime kao nosioca liste našlo čak i na glasačkim listićima za lokalne izbore. Prosečan i ispod prosečan glasač, a takvih je najviše, zapravo i nije znao za koje ljude glasa. Tako je prosečna baba iz neke nedođije mogla da pomisli da će joj taj AV ako glasa za njega iskopati bunar u dvorištu. I pomislila je. Ostalo je istorija.

Korona je proglašena mrtvom da bi se odigrali ovi izbori. Vratila se samo dan kasnije pošto su završeni a pobednici odigrali svoje znojavo kolo uz trubače. Opozicija se realno (i ritualno) samoubila pre samih izbora a i oni njeni fragmenti koji su izašli na njih učinili su to krajnje nevešto i sa anti-protiv parolama, bez jasnog cilja i programa. Nazivi njihovih listi bili su toliko zbunjujući da su verovatno i oni koji su hteli da glasaju za njih u poslednjem trenutku odustali od toga. Epilog svega je da ćemo u republičkom parlamentu (do proglašenja kraljevine, daće Bog) imati samo tri stranke koje su realno prešle cenzus od tri odsto, već pomenuti SNS, kameleonski SPS i SPAS onog vaterpoliste-političara. Ostalih 10+ poslanika biće predstavnici manjina. Da, kada smo već kod manjina, jedna od njih nam je donela puno veselih trenutaka u ovo apokaliptično vreme. Do ovih izbora nismo znali da Vranjanci predstavljaju opasno jaku glasačku mašineriju za mađarsku listu. Sve se to dogodilo u malom Neradovcu. Jadni ljudi su se izgleda “zbunali” od svih tih predizbornih obećanja i “domaćih zadataka” na temu za koga moraju da glasaju. Trebali su da zaokruže broj 4 (lista opskurnih desničara) na lokalnim a 1 (lista pobedioca korone) na republičkim. Međutim, oni su za svaki slučaj zaokružili redni broj 4 na svim glasačkim listićima koji su im došli pod ruku, a na republičkoj listi se pod tim famoznim brojem našla mađarska lista. Sada se meštani međusobno propituju da li je neko od njih uopšte video živog Mađara u svom životu. U tome se najjasnije vidi sva besmisao izbora u Srbiji, po modelu koji se trenutno primenjuje. Dakle, svi koji su glasali pogrešno DA VRATE ŠEĆER I ZEJTIN koji su dobili!

Sve u smemu, ovi izbori na koje je “svečano” spuštena zavesa označili su na neki način kraj višestranačkog parlamentarizma u Srbiji. U celoj ovoj neveseloj priči neko će morati da glumi opoziciju u tom parlamentu da sve ne bi zaličilo na severnokorejski model u kome vođa po svom nahođenju određuje broj poslanika onih “partija” koje su mu simpatične. Sledeći scenario je možda “anuliranje” dosadašnjih mandata predsednika. Bar za to imamo uzora negde tamo na hladnom istoku… Sami smo (si) krivi!

Nešto je izgleda, (ma) što da (si pa) ne kažemo, trulo u državi Danskoj… GAME OVER.

IZBORI – STRAS BOŽE

MEĐ’ NARODOM

… ILI KO JE POMENUO SPONTANOST

Rešio sam da odem na obeležavanje dvadesetogodišnjice početka NATO bombardovanja Srbije. Rešio… i pokajao se. Zašto? Zato što je neko probao da svojim izjavama nadjača bombe i njihove žrtve. Zato što neko misli da može da iskoristi svoj položaj da bi dnevnopolitičkim temama pokupio koji poen više na skupu na kome za to nije ni mesto ni vreme.

Patrijarh, prijatelj iz Republike Srpske i sam predsednik Republike Srbije iskoristili su priliku da pomenu „zle“ demonstrante i šetače skupova #1od5miliona koji se održavaju širom Srbije. Iskoristili su ljude koji su se u velikom broju okupili zbog žrtava i zbog same Srbije. Ne zbog njih!

Zar i ovakvi skupovi moraju da budu „spontani“? Zar se i na ovakve skupove moraju upisivati i slikati ljudi koji su došli? Zar se i na ovakve skupove moraju dovoziti ljudi autobusima? Ljudi koji su bili toliko zbunjeni da ne znaju gde su i kako se „izlazi“ sa trga? Ljudi koji osećaju, verovatno duboko u sebi, nelagodu prisile i moranja da se bude tu. Moranja, zbog nade da će možda tako doći do posla ili da će ga zadržati ako već negde rade za bedni minimalac.

Tužno je kada čovek vidi da oko sebe ne oseća spontanost. Kada vidi beznađe i izgubljene poglede. Tužno!

MEĐ’ NARODOM

VEK POBEDNIKA I VEK PORAŽENIH

Prošlo je punih 100 godina od završetka Velikog rata i potpisivanja mirovnog sporazuma između pobednika i poraženih. Prvi svetski rat je doneo sa sobom ogromna stradanja u svakom smislu, vojnom i civilnom. Ujedno, posledice ovog rata predstavljale su svojevrstan preludijum još većim stradanjima i užasima koje će doneti Drugi svetski rat.

Pomirenje ali nikako zaborav, mogla bi da glasi krilatica koja poziva na kompromis i etabliranje mira. Jer svaka godina provedena u miru je godina koja vodi ka sveopštem napretku ljudske civilizacije. Srbija je u oba rata bila na strani pobednika. Ona je oba puta dala nemerljiv doprinos slamanju snage neprijatelja i njegovom porazu. Žrtve koje smo podneli, ljudske i materijalne, opominju ali i stvaraju osećaj ponosa da smo bili na pravoj strani. Zbog toga je i osećaj gorčine veći što smo se na centralnoj proslavi ovog velikog jubileja, kakav je nesumljivo vek od završetka Velikog rata, našli u nekom prikrajku. Na mestu odakle se mora podignuti ruka i pustiti glas, da bi te neko veliki zapazio. A mi smo bili veliki u tom Velikom ratu. Mala zemlja seljaka koji su svojom hrabrošću, izdržljivośću i vojnim umećem zadivili svet. Na proslavi su, međutim, mnogi poraženi bili na klupama gde treba da sede pobednici. To boli ali i svedoči o onima koji zaboravljaju i prekrajaju istoriju. Poraženi su sa nelagodom sedeli u tim klupama, sa saznanjem da im ta mesta ne pripadaju, poput đaka koji jedva čekaju da zvoni i da ih niko ništa ne pita dok čas istorije traje.

Saznanje i sećanje da smo bili veliki kada je lakše bilo biti mali je dovoljno. Istinu i poštenje nam ne mogu oduzeti!

VEK POBEDNIKA I VEK PORAŽENIH

NEZAVISNA KATALONIJA

… ILI ZAŠTO NE NEZAVISNI ARAGON?

Katalonija (na katalonskom Catalunya, na španskom Cataluña) krenula je putem kojim se ređe ide. Odlučila se da na referendumu prokrči put ka svojoj nezavisnosti od Kraljevine Španije.

Inače, sam referendum je po rečima njegovih organizatora, u potpunosti uspeo. Uprkos brojnim nepravilnostima u samom procesu izjašnjavanja građana, snažnom otporu i brutalnoj intervenciji zvaničnog Madrida i oklevanju a potom i neslaganju Evropske unije koja je stala u odbranu interesa Španije. Evropska komisija je to objasnila činjenicom da je Španija članica EU i da to ne treba mešati sa pitanjem Kosova. Demokratija često ima više lica, ali šta je tu je.

Od pitanja da li će Katalonija stvarno izboriti svoju nezavisnost, mnogo je važnija činjenica da su na ulicama Barselone španski policajci primenili prekomernu silu i to nad građanima Španije koji misle drugačije! Posle ovoga ništa više neće biti isto kao pre…

Katalonski zvaničnici, pa i nadpolovična većina građana (prema zvaničnim procenama) su svoju težnju za nezavisnošću stavili u prvi plan tokom i neposredno nakon velike svetske krize iz 2008. godine. Ovaj bogati region Španije u kome danas živi nešto preko 7,5 miliona stanovnika, od čega samo u Barseloni oko 1,6 miliona, procenio je da više daje „španskoj kruni“ nego što od nje uzima. Zbog toga su rešili da na svojoj teritoriji izbore nezavisnost od Španije i proglase republiku koja će po njima bez problema moći ponovo da pristupi EU. Referendum je samo posledica i „kruna“ svega. Toliko se mržnje nagomilalo na obe strane ovih godina da je praktično Katalonija krenula putem bez povratka.

Tri su scenarija izlaska iz sadašnje krize. Prvi je davanje još veće autonomije i prava Kataloniji od strane zvaničnog Madrida, pa zašto ne i konfederalnog statusa u odnosu na ostatak Španije. Drugi je potpuno ignorisanje činjenice da se nešto dogodilo i nastavljanje po starom, što je ujedno i najgora varijanta koja nikome neće doneti ništa dobro. Treći scenario je stvarno pokretanje procesa razdruživanja. Ovaj scenario je najmanje verovatan uprkos činjenici da su građani na referendumi rekli svoje „Si“. Svaka sličnost sa Slovenijom pri raspadu Jugoslavije je namerna!

Katalonci su danas u Španiji priznati kao nacija. Međutim, ni kulturna autonomija ni velika prava koja Katalonija kao region uživa u Španiji, zarad mira u kući, nisu bili dovoljni. Točak istorije je ponovo pokrenut. Kraj je za sada vrlo neizvestan…

Istorija je tu neumoljiva. Katalonija je svoju nezavisnost praktično izgubila još u prvoj polovini XII veka kada su njeni vlastodršci doneli odluku o spajanju svojih teritorija sa moćnim susedom – Kraljevinom Aragon. Od tada Katalonija postoji samo kao oblast, kulturološki jedinstvena regija na Pirinejskom poluostrvu i, na žalost, ništa više. Zbog toga je pitanje prava na nezavisnost Katalonije vrlo diskutabilno.

Zašto Aragon ne bi imao veće pravo da traži svoju nezavisnost?

Istorijske činjenice:

Na Pirinejskom poluostrvu druga polovina XII veka i početak XIII veka bili su u znaku jačanja monarhija i oslobađanja od arapskog, odnosno mavarskog uticaja. Tokom tako zvane rekonkviste pod hrišćansku vlast vraćene su značajne teritorije Andaluzije, Mursije i Valensije. Kraljevina Kastilja je u to vreme bila najznačajnija i najveća na Pirinejskom poluostrvu. Kastilja je oko 1200. godine prisjedinila jugozapadne baskijske oblasti (delove Kraljevine Navare) a 1230. se sjedinila i sa Leonom, koga su pored matične teritorije činile još i oblasti Galicije i Asturije. Nakon rekonkviste bila je bogatija i za već pomenute oblasti Andaluziju i Mursiju, dok je Valensija pripala Aragonu.
Za vreme vladavine kralja Alfonsa X (1252-84) u Kastilji se definitivno učvrstila monarhija. Sa druge strane njen istočni sused Aragon je takođe veoma ojačao nakon sjedinjenja sa Katalonijom (1137) i osvajanja Valensije (1238). Takođe, Aragon se proširio i na istok. Njemu su pripale i kraljevine Majorka, Sardinija, Sicilija i južni deo Apeninskog poluostrva – Napuljska Kraljevina. Upravo oblasti Katalonije i Valensije dale su značajan trgovački zamah Kraljevini Aragon. Trodelna struktura ovog kraljevstva ostavila je delimičnu autonomiju državama koje su ga činile.

Kastilja i Aragon su se definitivno ujedinili 1479. godine definišući time nukleus Španije kakvu danas znamo. Nešto kasnije (1492) iz ruku Mavara preoteta je i Granada čime su oni definitivno proterani sa Pirinejskog poluostrva. Kastiljska kruna je 1515. godine aneksirala i Kraljevinu Navaru i tako je formirana teritorija današnje Španije. Španija pod današnjim imenom u dinastičkom smislu praktično egzistira od 1479. godine, de facto od 1516. i konačno de jure od 1715. godine. Od tada se Kataloniji, koja je predmet ovog istraživanja, gubi svaki trag. Tek 1931. godine Kataloniji je data veća politička autonomija unutar okvira španske države. Međutim, nakon Španskog građanskog rata, vojna hunta generalisimusa Franka koja je trajala od 1939. do 1975. godine ukinula je tu autonomiju. Autohtona katalonska kultura i njihov jezik su potisnuti. Tek nekoliko godina nakon završetka vojne diktature u Španiji, 1979. godine Katalonija ponovo dobija pravo da bude priznata kao „nacija unutar nacije“ u Španiji. Dobijaju pravo na svoju kulturu, jezik i regionalni parlament.

Korišćena građa iz enciklopedije:
The Times – Atlas svjetske povijesti (izdavač: Cankarjeva založba, 1986)

NEZAVISNA KATALONIJA

MOJ ŽIVOT BIĆE ŠVICARSKA

Postoji jedna zemlja na svetu u kojoj je privilegija živeti, već vekovima. To je onaj nedodirljivi, uglađeni sused na koga su svi ljubomorni a koji živi svoj život ne mešajući se u tuđe i ne zavideći nikome. Uređeni odnosi, poštovanje privatnosti čoveka i zajednice kao celine, bilo da je u pitanju stambena zgrada, kvart nekog grada, selo ili šta god… Svuda je narod taj koji se pita, kroz građanske inicijative, preko referenduma ili samih izbora u kranjem slučaju.

Tamo se na izborima biraju odgovorni političari, odnosno administracija koja je u službi građana koji su ih birali i poklonili poverenje. Oni su službenici grada, kantona ili države, dakle radnici, a ne ljudi koji žive na sedmom nebu i odatle upravljaju i pričaju bajke. Zbog toga mi, svet, a možda i većina samih Švajcaraca i ne zna ko je premijer ili predsednik Švajcarske Konfederacije. I ne trebaju da znaju, ako ćemo pravo… jer tamo očekuju od političara da savesno obavljaju svoj posao i ne očekuju, kao negde, da ih vide svako veče na televiziji i da im otvaraju oči i objašnjavaju da im je lepo iako baš i nije. Ko je pomislio na Srbiju, sam je kriv.

Nekad imam utisak da tamo menjaju i busen trave u parku ukoliko nije dovoljno zelen i ako to nekom građaninu Švajcarske Konfederacije to bode oči. Jer… taj isti građanin je „Schweizer Burger“ i plaća porez. Daje novac za koji sa pravom očekuje da dobije ozbiljan „proizvod“.

Plate su u ovoj „Utopiji“ (koja pak stvarno postoji za razliku od „Utopije“ Tomasa Mora) visoke i obezbeđuju noramalan život. I više od toga. Da, usluge su tamo skupe ali ne toliko skupe koliko naše za koje mislimo da su jevtine a nismo u mogućnosti da ih plaćamo! Ipak, i pored te „skupoće“ svakom radno sposobnom građaninu ostaje tamo dovoljno za normalan život, život dostojan čoveka. Visoke plate teraju ljude da više troše što generiše nove usluge i nova radna mesta. Visoke plate i ušteđen novac stvaraju ideje o sopstvenom poslovnom poduhvatu što opet vodi ka novim radnim mestima. Tu se krug dobrog života zatvara. Kod nas je, međutim, prekinut negde na sredini. Možda i na više mesta.

Tamo, u „Utopiji“, se puno radi. Nema se slobodnog vremena. Možda, ali zato tamo postoje vikendi tokom kojih ljudi putuju negde, idu u prirodu i uživaju u životu. Kod nas vikendi ne postoje jer se plašimo da potrošimo više nego što možemo i smemo jer nećemo imati za narednu nedelju. Nikad ne znamo šta nas može zadesiti naredne nedelje. Oni očekuju vikende, a mi čekamo da vikendi prođu… Tamo ni odlazak u penziju nije kraj života već novi početak jer penzioneri ne žive bedno i ne „doprinose“ boljitku države svojim odricanjem kao negde (na primer kod nas).

Možda ta izvesnost stvara depresiju kod ljudi, želju za avanturom i neizvešnošću. Takvi su dobrodošli u Srbiju. Pokazaćemo im rado pravu „životnu avanturu“. Pročitajte knjigu Paula Koelja „Preljuba“ da bi ste upoznali ovaj segment života u Švajcarskoj. To je moja preporuka u nedostatku boljih ideja u ovom trenutku.

U međuvremenu, gledaću da u mom malom kantonu u glavi izgradim život koji bar malo liči na onaj u Švajcarskoj. Moj život biće Švicarska, još malo pa savršen…

MOJ ŽIVOT BIĆE ŠVICARSKA

VOZ BEZ VOZNOG REDA

Kakva genijalna ideja – uputiti specijalni voz ukrašen motivima kulturnog i duhovnog nasleđa nebeske Srbije na naše Kosovo i skrenuti pažnju svetske javnosti na naš čudan smisao za stvarnost. Specijalni voz uređen i unutra i spolja u maniru najbolje režiranih filmova sa sve pravopisno netačnim natpisom „KOSOVO JE SRBSKO“. Kakav marketinški trik. Kao i uvek, pola Srbije neće znati da je ovo pogrešno napisano i pozdraviće naše mogule iz vlasti koji smišljaju ovakve domišjlate stvari a pola Srbije će se smejati.

Ovoj drugoj polovini Srbije predlažem da pogleda izvanredan članak njuzovaca – „Ruski voz će po povratku u Beograd biti prefarban natpisom “Jebiga” na 21 jeziku“. Uzgred budi rečeno, voz i nije baš stigao na Kosovo. Kao što ni Kosovo nije baš naše.

Voz je zaustavljen u Raškoj, nakon čega je krenuo nazad u Beograd, a u Kancelariji za Kosovo i Metohiju da nove okolnosti zahtevaju nove mere.

Natpis “Kosovo je Srbija“ izgleda nije baš adekvatan u situaciji kada naš voz ne može da uđe na Kosovo, to jest u Srbiju, tako da smo odlučili da voz dobije novi natpis koji odražava realno stanje stvari, ali i naš veliki revolt zbog toga što voz nije pušten na Kosovo. Procenili smo da je natpis “Jebiga“ u ovom trenutku najadekvatniji – kažu u Kancelariji za KiM.

U toj kancelariji kažu da je “jebiga“ tradicionalna srpska reč koja ima mnogo značenja i da će na vozu vrlo lepo izgledati.
Direktor naše kancelarije Marko Đurić odobrio je ovaj predlog i čeka voz u Rakovici, gde se iskrcao kada je voz išao prema Kosovu, ali u međuvremenu nije uspeo da nađe prevoz do Beograda. Tamo će majstori uraditi novi dizajn i vizuelni identitet voza, a potom će se kompozicija uputiti u Beograd, gde će biti upriličen svečani doček kojem će prisustvovati i premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić – naveli su u Kancelariji…

Izvor: njuz.net

Eto, taman pomislimo da će nam biti dosadno kao u Švajcarskoj a vlast nas po(d)seti da smo u Srbiji!

VOZ BEZ VOZNOG REDA

SNEG – DRŽAVNI NEPRIJATELJ BROJ 1

Dogodio nam se sneg. Protutnjao je našom nebeskom državom i otkrio nam nove istine koje smo već znali. Saznali smo da nam gradovi i sela u kojima živimo i ne predstavljaju neki naročito pouzdan servis. A servis koji se plaća a ne dolazi na poziv kada smo u nevolji i nije neki servis. Danima smo se klizali po uglačanim kolovozima i nogostupima. Danima smo se plašili da izađemo napolje bez preke potrebe… Evropa je takođe bila zavejana ali su se stvari rešavale po tačno određenim procedurama. Sve je to bilo propraćeno i korisnim informacijama šta-gde-kako tako da su građani mogli da na osnovu korisnih saveta donesu odluke vezane za svoj svakodnevni život.

Priroda je još jednom pokazala svoju moć. A sa topljenjem snega kod nas su isplivala nova razočarenja. Saznali smo da nadležne službe i nemaju baš razrađene koncepte kako se boriti protiv vremenskih nepogoda. Borba se svela na heroje i na informacije koje su delili nezavisni mediji. Ako pitate vlast – sneg nije ni pao! Porast temperature je rešio sve probleme. Možda će i neko biti smenjen. Možda će i neko staviti prst na čelo, ili ipak neće. Do sledećeg snega koji će nas ponovo iznenaditi…

SNEG – DRŽAVNI NEPRIJATELJ BROJ 1

DRUG FIDEL (1926-2016)

Drug Fidel je otišao. Sada verovatno već tamo negde gore ispija rum sa Če Gevarom i uz kubanske cigare raspravlja sa njim o Donaldu Trampu. Long time no see!

Završila se jedna era. Jedan čitav period vremena u kome smo znali za Kastrovu Kubu. Kako ćemo je sada zvati? Raulova Kuba? Ne, sigurno ne! Da li će sa ulica nestati stari američki automobili iz pedesetih godina? Da li će ljudi početi da zarađuju više od jednog dolara dnevno?

Kuba je revolucijom ostala zaleđena u vremenu. Imali su sve ali nisu imali ništa. Sve što je ostalo su pesma i ritam. Osmesi prepuni siromaštva i sreće. Preko mora je od kubanskih imigranata nikla Mala Havana u SAD. Hiljade i hiljade ljudi je prebeglo u Ameriku verujući u neku drugu ne-revolucionarnu stvarnost. Sada, kada Fidela nema više, sa setom uživaju u svojoj radosti. Bili su u pravu što su otišli, zar ne? Ne, nisu bili u pravu. Uvek je lako otići…

Nikad nećemo saznati pravu istinu. Mislim da to samo Kubanci mogu. Živeli su u raju sa ugašenim svetlom. Sada je vreme da se svetlo upali i sazna istina. Mi je moramo saznati. Možda na to imamo pravo više nego oni sami. Medeni mesec koji je trajao duže od pedeset godina se završio. Više nema revolucije koju je moguće prodati turisti sa slamnatim šeširom i cigarom u ruci… Ipak, mislim da ćemo dugo biti zaglavljeni u postistini, terminu koji je čuveni Oksfordski rečnik proglasio za reč godine. Ove 2016. godine…

Postistina (post-truth) je pojam koji se odnosi na okolnosti u kojima objektivne činjenice imaju manji uticaj na oblikovanje javnog mnjenja nego emocije i reakcije u društvu ili lični i pojedinačni stavovi…

Laku noć, Kubo. Bilo je lepo poznavati te! Više nema opravdanja bežati od tebe. Više nema opravdanja otići do tebe. Ili ipak ima? Da, sigurno… Želim da verujem u to. Želim da mislim da će se sve promeniti ali i da će sve ostati isto. Želim da verujem da će prelepe Kubanke i dalje motati čuvene cigare na svojim preplanulim butinama… (ovo je već smislio Đorđe Čvarkov iz Državnog posla). I to je deo definicije poluistine.

Hasta siempre, Comandante!

DRUG FIDEL (1926-2016)

96 SATI I 120 SEKUNDI

Novi parlamentarni i lokalni izbori nas nisu odveli u budućnost. Vratili su nas u prošlost, u devedesete i doba prekrajanja izbornih rezultata. 96 sati su brojali i odbrojali… Zato izdvojite 120 sekundi svog vremena da pročitate ovaj članak. Na praznik… jer možda upravo sada neki budući ministar diplomira na nekom prestižnom privatnom univerzitetu u kući pored vaše. Da, iako je praznik…

Mnogo toga se promenilo u glavama svih nas za ovih 96 sati. Od početnog mirenja sa rezulatima i osećanja neverice javio se prkos. Ne zato što je neka mala stranka u pravu i što hoće da joj se dozvoli da uđe u parlament na osnovu rezeltata izbora, već zato što jedna velika stranka nije izgleda još dovoljno velika kao što je zamislila. Nešto je trulo u državi Danskoj. Opet niko nije glasao za njih a opet su svi izgleda glasali za njega. Večni strah od promena koji će na kraju dovesti do toga da u našoj zemlji ostanu samo članovi njegove stranke. Kažu da ih je već više od 300.000, možda čak i svih 700.000. Svakim danom ih je više jer je partijska knjižica postala modus vivendi u Srbiji. To još nije dovoljno. Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei, NSDAP) je 1945. godine imala celih 8.500.000 članova. Dakle, ima tu još da se radi do partijske države.

Možda članak Njuz.net-a iz 2014. godine više neće biti toliko šaljiv kao što nam se tada činio.

ZBOG VELIKOG INTERESOVANJA GRAĐANA ZA UČLANJENJE U SNS NAPREDNJACI FORMIRAJU JOŠ JEDNU SNS

BEOGRAD, 18. april 2014, (Njuz) – Zbog velikog interesovanja građana da postanu članovi Srpske napredne stranke, naprednjaci su odlučili da formiraju još jednu Srpsku naprednu stranku, saznaje Njuz. Član predsedništva SNS Zoran Babić kaže da je procedura osnivanja još jedne Srpske napredne stranke već počela i da je više razloga za ovaj potez.

– Samo u poslednja dva meseca u SNS se učlanilo 60.000 građana čime je broj članova naše stranke narastao na 417.000. SNS je projektovana na kapacitet do 450.000 članova, a ovim tempom učlanjenja taj broj će ubrzo biti prevaziđen – kaže Babić.

On ističe da se ne radi ni okakvoj novoj Srpskoj naprednoj stranci.

– Članovi ove Srpske napredne stranke biće ravnopravni naprednjaci kao što su to i članovi prvoformirane Srpske napredne stranke. Jedina razlika, ali ponavljam jedina razlika, biće prilikom zapošljavanja članova. Blagu prednost imaće članovi prvoformirane Srpske napredne stranke i na ovaj način sprečavamo da se u SNS učlanjuju ljudi kojima je jedini motiv da se lično okoriste – objasnio je član predsedništva i poslanik SNS.

Babić dodaje da SNS na ovaj način uspostavlja još jedan mehanizam samokontrole.

– Još jednom pokazujemo da mi nismo ovde zbog vlasti, već zbog građana. Na ovaj način sami sebe sprečavamo da izrastemo u preterano dominantnu političku stranku. Takođe, sprečavamo mogućnost da u Srbiji nastane jednopartijski sistem – rekao Babić.

On je napomenuo i da je još rano govoriti o tome da li će Srpska napredna stranka i novoformirana Srpska napredna stranka zajedno ili samostalno izaći na neke naredne izbore.

Imao bih da im samo nešto poručim za kraj… nešto, više u obliku upozorenja na jednom stranom jeziku. Neka pogledaju u rečniku šta to znači, ako im nešto  znači…

WARNUNG: Lesen gefährdet die Unwissenheit!

96 SATI I 120 SEKUNDI