DIGITALNA SRBIJA MINUS 1.0

… ILI OD EUFORIJE DO (DELIMIČNOG) RAZOČARANJA

Srbija je definitivno ušla u digitalnu eru, bar sudeći prema reklami u kojoj najviši funkcioneri vladajuće stranke voze leteće automobile, imaju specijalne satove iz budućnosti, jedu pice iz telepromptera ali se i sami telepromptuju kada to zatreba.

Međutim, mi nasušni građani smo izgleda samo delimično zakoračili u tu budućnost ali definitino živimo u matriks verziji sadašnjosti jer ništa nije kako nam predstavljaju. Najnoviji slučaj je specijalna operacija pod kodnim nazivom „izdavanje lične karte i produženje pasoša maloletnom licu“. Ne mogu opisati euforiju koja me zahvatila prilikom zakazivanja termina preko portala eUprava Republike Srbije gde sve ide savršeno dobro (primedba autora: toga se uvek treba potajno pribojavati) i uvida u potrebna dokumenta za tu avanturu gde jasno piše, i to ćirilicom a sa njom se nije šaliti jer to zvanično pismo naše države:

Надлежни орган по службеној дужности, уз сагласност странке, прибавља податке из следећих докумената: извода из матичне књиге рођених и уверења о држављанству.

Грађани могу и сами да прибаве, односно да ставе на увид наведена документа уколико им не одговара прибављање података по службеној дужности.

Na trenutak sam tada pomislio, moram priznati vrlo naivno, da se ostvario san generacija Srbalja od Karađorđa i Miloša Velikog na ‘vamo da se više saginjati neće pred šalterima birokratskih vilajeta. I naravno, silly me, akademskih 15 minuta pre roka već sam bio u policijskoj upravi nadležnoj za gorepomenutu operaciju (zajedno sa maloletnim licem, kao se to u policiji kaže, i majkom maloletnog lica). Kad ne lezi vraže… na papiru zalepljenom na oglasnoj tabli natpis od koga su mi počela klecati kolena (kako i dolikuje kada si pred organom države): ZA MALOLETNA LICA JE OBAVEZNO DOSTAVITI IZVOD IZ MATIČNE KNJIGE ROĐENIH. U prvi mah pomislih da je to šala iliti relikt prošlosti nekog dokonog službenika koji ne prati hashtag #digitalnabuducnostsrbije na društvenim mrežama a boga mi ni reklame vezane za kampanju „Digitalna Srbija“. Uđosmo sa smeškom zadovolnih građana „zlatnog doba Srbije“ u kancelariju nekih 10 minuta nakon zakazanog termina i na molbu licu koje vrši obezbeđenje jer nas nisu prozvali (valjda ne prate dešavanja na online sceni, to jest na portalu za zakazivanja, pomislih). A tamo hladan tuš i pitanje: „Gde vam je izvod iz MKR za maloletno lice?“ Rekoh im da to oni pribavljaju po službenoj dužnosti i da zato valjda plaćamo tolike takse za dokumenta. Nisu se dali zbuniti… „Da, ali to traje dvaipomeseca (namerno napisah spojeno)!“ To je 90 dana zaustih uz napomenu da je objavljeno da su baze podataka (šic sotono!) povezane i da se taj dokument može dobiti na klik. Smešak sa druge strane i ono čuveno: „Ništa. Dođite sutra sa izvodom iz MKR za maloletno lice.“

Naravno, dođo’mo sutra kako i dolikuje poniznim građanima ove nam jedine države. Daklem, da „remiziramo“: Više se neću šaliti sa ovom digitalnom budućnošću Srbije da me ne bi telepromptovali odavle… a možda to i nije tako loša ideja što bi rekao Pera Kojot – čist genije.

PS Malo mi je bilo čudno već u početku što nema paralelnih online zakazivanja za neki temin jer ima više službenika koji obavljaju poslove uporedo ali to je već za neku sledeću priču. Čekamo verziju 2.0 digitalne Srbije. Nek je sa srećom!

DIGITALNA SRBIJA MINUS 1.0