NEKO VREME BUDUĆE

Srbija – regije i oblasti

IZBORNA TRILOGIJA – Deo treći

Posmatrajte ovo kao predlog nekog budućeg državnog uređenja i načina izbora poslanika na jednoj brdovitoj zemlji na Balkanu, koju svi neizmerno volimo i kojoj svi želimo dobro jer vidimo da nešto ozbiljno u njoj ne valja. Da li znate da u svom gradu imate lokalnu skupštinu, da li znate da postoji parlament ili vlada Srbije? Ne? Zato što te institucije ne rade svoj posao i što čujete samo glas predsednika koji obavlja sve te funkcije zajedno… Nešto treba promeniti! Možda sve.

Nekoliko stvari treba posebno istaći. Kao prvo, sadašnja organizacija države sa potpunom centralizacijom i Beogradom kao centrom svega što postoji, diše i kreće se u ovoj zemlji donosi više problema nego koristi. Zbog toga su sve češći zahtevi različitih formalnih i neformalnih grupa, pa i delova države da se pod hitno napravi plan regionalizacije i decentralizacije moći i odlučivanja. Kao drugo ali i sve ostalo, da li ste znali za kog kandidata ste glasali na predhodnim izborima? Da li znate ko je predstavljao vas ili vaš grad u prethodnom sazivu parlamenta? Da li ste znali da Aleksandar Vučić neće biti odbornik na lokalu, u vašem gradu, iako se njegovo ime našlo kao nosilac liste partije koja se odaziva na SNS? To su dobro znali predstavnici pomenute partije u svim opštinama i gradovima, dakle na lokalu, jer da su stavili svoje ime sumnjam da bi se dobro proveli i osvojili mandate. Dobro, verujem da ste vi koji čitate ovaj članak ipak sve ovo već znali, da ne preterujemo… Ako neko iz organizacije koja se zove BIA čita ovo, da još jednom ponovim da je ovo PREDLOG a ne POKUŠAJ RUŠENJA ustavnog uređenja Srbije.

Srbiju ćemo u ovom predlogu posmatrati kao kraljevinu. Hipotetički naravno, da bi objasnili sve ostalo… Krenimo od teritorijalne organizacije. Kraljevina Srbija bi, po ovom predlogu, kao državna zajednica bila podeljena na regije, regije na oblasti, a oblasti na gradove i opštine kao najniži nivo teritorijalne organizacije. Svaki nivo teritorijalne organizacije, odnosno zakonodavna i izvršna vlast na tom nivou, imala bi jasno određene ingerencije, kao i prava i obaveze. Takođe, svaki nivo vlasti bi imao i jasno definisane programe i izvore finansiranja. Dakle, znalo bi se o’kle su novci i na šta se i zašto se troše (potpuna transparentnost). Pošto se ovde radi samo o osnovnom predlogu koji se odnosi na teritorijalnu organizaciju i sistem izbora, ove dodatne teme neće biti razmatrane.

Teritorijalna organizacija (administrativna podela)

Pri definisanju „granica“ regija i oblasti vodio sam računa o istorijskim i geografskim principima. Kada se govori o istorijskim principa definisanja „granica“ misli se pre svega na približno sagledavanje „granica“ koje su postojale tokom nastanka i razvoja srpske srednjevekovne države, a za teritorije koje su bile van sastava Srbije na teritorijalnu organizaciju država u kojima su se nalazile. U svemu ovome učinjena su i određena odstupanja, nužna da bi se ispratio i savremeni razvoj gradova i opština odnosno njihovi pravci širenja. Kako određivanje „granica“ oblasti koje nikada kroz istoriju nisu bile jasno utvrđene, predstavlja izuzetno kompleksan i nezahvalan posao ovde je predstavljen samo jedan pokušaj njihovog sagledavanja. Počev od severa ka jugu i od zapada ka istoku, definisane su sledeće regije i pripadajuće oblasti:

  • Srpska Vojvodina (sa oblastima Bačka, Srem, Banat)
  • Podrinje i Posavina (sa oblastima Mačva, Kolubara, Beograd i Smederevsko Podunavlje)
  • Stara Raška (sa oblastima Stari Vlah, Moravica, Raška, Rasina, Toplica)
  • Moravska (sa oblastima Šumadija, Resava i Pomoravlje)
  • Timok i Braničevo (sa oblastima Timok, Braničevo)
  • Južnomoravska (sa oblastima Niš, Dubočica, Pčinja, Šopluk)
  • Kosovo i Metohija (sa oblastima Kosovo, Metohija) [ova regija je odvojena od Srbije i trenutno nije pod njenom jurisdikcijom]

[pogledajte priloženu sliku na kojoj su predstavljene regije i oblasti Srbije, ucrtane na mapi na kojoj se vide postojeće granice opština i upravnih okruga radi lakšeg praćenja; svaki predlog za dodatnim „pomeranjem granica“ je dobrodošao]

Zakonodavni i izvršni organi po nivoima organizovanja

Državna zajednica

Zakonodavna vlast: Senat. Izvršna vlast: Vlada. Ostali organi vlasti (sa protokolarnim/savetodavnim ingerencijama): Kraljevski dom, Državni savet. Izborni ciklus (osim za Kraljevski dom i Državni savet): četiri godine.

Senat čine 172 senatora (predstavnici svih opština, uključujući i gradske opštine na teritoriji državne zajednice, bez predstavnika regije Kosovo i Metohija). Svaki senator ima po jedan personalni glas i određeni broj tako zvanih elektorskih glasova koji zavisi od broja stanovnika opštine (izborne jedinice) na kojoj je izabran. Broj elektorskih glasova se određuje na osnovu odnosa broja stanovnika pojedinačne opštine i broja stanovnka najmanje opštine na teritoriji državne zajednice (čiji predstavnik ima jedan elektorski glas). Svaka odluka koju donosi Senat državne zajednice da bi bila potvrđena mora da ima većinu personalnih glasova prisustnih senatora (ukoliko postoji kvorum) i većinu elektorskih glasova. Ovo pravilo se ne primenjuje samo u slučaju opoziva ministara Vlade (i izbora novih ministara na predlog Premijera ukoliko je neki ministar opozvan sa svoje funkcije) državne zajednice u kom slučaju se računaju samo personalni glasovi. Da bi opoziv nekog određenog ministra stupio na snagu, Senat i Državni savet moraju izglasati njegovo nepoverenje. Senatori se biraju se sistemom relativne većine (first past the post). Svaka teritorija opštine (uključujući i gradske opštine) predstavlja po jednu izbornu jedinicu, pri čemu se u svakoj bira po jedan senator. U okviru većinskog izbornog sistema (po jednokružnom principu koji se ovde primenjuje), potrebno je da kandidat dobije više glasova od ostalih kandidata u svojoj izbornoj jedinici da bi bio izabran.

Primer određivanja broja elektorskih glasova za predstavnika (senatora) gradske opštine Medijana koja se nalazi u sastavu grada Niša:

85.969 (broj stanovnika ove opštine)/1.663 (broj stanovnika najmanje opštine državne zajednice, Crna Trava) = 51,70 ~ 52. 

Vladu čine Premijer i članovi Vlade (ministri) koji vode resorna ministarstva. Premijer se bira sistemom relativne većine (jednokružni većinski sistem – first past the post) pri čemu je cela teritorija državne zajednice jedna izborna jedinica. Isto važi i za svakog pojedinačnog člana Vlade – ministra. Dakle, za svaku poziciju u Vladi partijske liste mogu predložiti po jednog kandidata. Glasači na teritoriji cele državne zajednice imaju na raspolaganju po jedan glas za svaku od predloženih pozicija. Kandidati za Premijera i ministre Vlade državne zajednice ne mogu se naći na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za senatore. 

Kraljevski dom na čijem je čelu Kralj ima protokolarnu, odnosno savetodavnu funkciju i predstavlja stub jedinstva državne zajednice pod njenom Krunom. Kralj predstavlja državnu zajednicu na međunarodnom planu zajedno sa Premijerom i određenim resornim ministrima Vlade državne zajednice u zavisnosti od potrebe.

Državni savet ima savetodavnu funkciju (u zakonodavnom smislu) osim u slučajevima opoziva/izbora članova Vlade, pitanja koja se tiču ustavnog uređenja državne zajednice, proglašenja ratnog i vanrednog stanja i ulaska/izlaska u/iz međunarodnih tela i saveza kada imaju i pravo punopravnog odlučivanja zajedno sa Senatom. Državni savet čine 44 savetnika (sa pravom glasa) i 3 člana (bez prava glasa), odnosno predstavnici Krunskog saveta (22+Kralj bez prava glasa) koje imenuje Kraljevski dom, Saveta akademije (8, predstavnici svih odeljenja SANU prema načinu njenog organizovanja+Predsednik SANU bez prava glasa) koje imenuje SANU i Saveta crkve (14, vladike eparhija formiranih na teritoriji državne zajednice+Patrijarh SPC bez prava glasa) koje imenuje Sinod SPC.

Regija

Zakonodavna vlast: Predstavnički dom regije. Izvršna vlast: Kancelarija guvernera. Izborni ciklus: tri godine.

Predstavnički dom svake regije čine 100 poslanika. Svaka oblast određene regije daje određeni broj poslanika na osnovu udela stanovnika pojedinačne oblasti u ukupnom broju stanovnika regije kojoj ta oblast pripada. Svaka oblast u okviru regije predstavlja jednu izbornu jedinicu koja bira svoje predstavnike u Predstavnički dom regije. Izbori za predstavnike oblasti obavljaju se po proporcionalnom sistemu sa zatvorenim partijskim listama (redosled kandidata na svojoj listi određuje sama partija; po tom redosledu se i raspoređuju dobijeni mandati koje je osvojila određena partijska lista), po principu jedan birač – jedan glas. Dakle, građani ostvaruju svoje biračko pravo tako što se opredeljuju samo za jednu partijsku listu od ponuđenih.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Niška oblast u okviru Južnomoravske regije):

Broj predstavnika Niške oblasti u Predstavničkom domu regije: 42 (ostale oblasti ove regije, Dubočica, Pčinja i Šopluk imaju 26, 16 i 16 predstavnika respektivno). Izbori se organizuju na nivou opština i gradova (sa tako zvanim gradskim opštinama koje u ovom slučaju ne organizuju samostalno izbore kao što je to slučaj prilikom izbora predstavnika za Senat državne zajednice). Broj važećih glasačkih listića u oblasti: 200.000. Izborni prag: 200.000/42=4.761,90~4.762 (zaokružuje se na prvi veći ceo broj). Broj osvojenih glasova po listama: lista_1 80.000, lista_2 65.000, lista_3 38.000, lista_4 14.000 lista_5 3.000. Lista_5 nije prešla izborni prag i ne učestvuje u raspodeli mandata. Inicijalna raspodela mandata (dobija se celobrojnim deljenjem broja glasova koje je dobila svaka lista pojedinačno sa izbornim pragom): lista_1 80.000//4.762=16, lista_2 65.000//4.762=13, lista_3 38.000//4.762=7, lista_4 14.000//4.762=2 [inicijalno je raspodeljeno 38 od 42 mandata]. Preostali mandati (4) idu partijskoj listi koja je osvojila najviše glasova (sistem „prelivanja“ glasova sa forsiranjem najjače partijske liste). Konačan broj mandata po partijskim listama: lista_1 20, lista_2 13, lista_3 7, lista_4 2. Na osnovu broja dobijenih mandata svaka partijska lista vrši dodelu personalnih mandata svojim kandidatima.

Kancelariju guvernera regije čine Guverner i članovi Sekretarijata (sekretari) koji vode resorne sekretarijate. Guverner se bira sistemom relativne većine (jednokružni većinski sistem – first past the post) na posebnom glasačkom listiću, pri čemu je cela teritorija regije jedna izborna jedinica. Izabrani Guverner predlaže članove Sekretarijata čiji mandati moraju biti potvrđeni od strane Predstavničkog doma regije. Isto važi za eventualni opoziv pojedinačnih sekretara – Predstavnički dom može izglasati nepoverenje/opoziv svakog pojedinačnog sekretara u kom slučaju Guverner ima obavezu da predloži novog kandidata. Kandidati za Guvernera i izabrani članovi Sekretarijat mogu se nalaziti i na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za poslanike Predstavničkog doma regije (pri čemu partija može „preskočiti“ izabrane članove Sekretarijata, kao i kandidata koji je izabran za Guvernera, prilikom dodele personalnih mandata koja je partijska lista osvojila).

Oblast

Zakonodavna vlast: Skupština oblasti. Izvršna vlast: Uprava oblasti (prefektura). Izborni ciklus: dve godine.

Skupštinu svake oblasti čine 50 odbornika. Svaka opština/grad određene oblasti daje određeni broj odbornika (mandata) na osnovu udela stanovnika te opštine/grada u ukupnom broju stanovnika oblasti kojoj pripada. Svaka opština/grad u okviru oblasti predstavlja jednu izbornu jedinicu koja bira svoje predstavnike u Skupštinu oblasti. Izbori za predstavnike opštine/grada obavljaju se po proporcionalnom sistemu sa otvorenim partijskim listama na kojima se nalazi onoliko kandidata koliko izborna jedinica ima na raspolaganju mandata (redosled kandidata se određuje na osnovu personalnih glasova birača a ne od strane partije koja je formirala listu). Građani na različite načine ostvaruju svoje biračko pravo u zavisnosti od toga da li se radi o jedno-mandatnoj ili više-mandatnoj izbornoj jedinici. U jedno-mandatnim izbornim jedinicama birač ima na raspolaganju samo jedan glas i njega daje jednoj od ponuđenih partijskih listi (kandidat koji se nalazi na izabranoj partijskoj listi automatski dobija jedan izborni poen). U više-mandatnim izbornim jedinicama glasač ima na raspolaganju onoliko glasova koliko ta izborna jedinica daje mandata za Skupštinu oblasti (može ih iskoristiti sve ili manje od propisanog broja, pri čemu stoji preporuka da ih iskoristi sve kako bi izborna volja svakog građana bila najreprezentativnije ispoštovana). U ovim jedinicama glasač se može opredeliti za jednu partijsku listu (pri čemu svaki kandidat na toj listi automatski dobija po jedan izborni poen) ili može nezavisno raspodeliti svoje personalne glasove kandidatima sa jedne ili više partijskih listi, s tim što jednom kandidatu može dati maksimalno dva glasa (upisom odgovarajućeg znaka X u oba polja koja stoje pored imena kandidata). Ukupan broj izbornih poena svih kandidata na jednom glasačkom listiću ne sme da pređe ukupan broj mandata na koje određena izborna jedinica ima pravo.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Grad Niš u okviru Niške oblasti):

Broj predstavnika grada Niša u Skupštini Južnomoravske oblasti: 37 (ostale opštine/gradovi ove oblasti daju preostalih 13 odbornika). Broj važećih glasačkih listića u gradu: 100.000 (sa ukupno dodeljenih 2.000.000 izbornih poena što znači da je na svakom glasačkom listiću u proseku dodeljeno po 20 od mogućih 37 izbornih poena). Za dodelu mandata partijskim listama koristi se kombinacija Hagenbach-Bishoff (za inicijalnu raspodelu) i D’Hondt sistema (za dodatnu raspodelu mandata partijskim listama).

Inicijalna raspodela mandata partijskim listama: Prvo se određuje izborni broj tako što se ukupan broj izbornih poena podeli brojem mandata koje daje više-mandatna izborna jedinica uvećanim za jedan: 2.000.000/(37+1)=65.789,47~65.790 (zaokružuje se na prvi veći ceo broj). Broj osvojenih izbornih poena po listama: lista_1 700.000, lista_2 550.000, lista_3 400.000, lista_4 290.000 lista_5 60.000. Lista_5 je dobila manje izbornih poena od izbornog broja i ne učestvuje u raspodeli mandata. Inicijalna raspodela mandata (dobija se celobrojnim deljenjem broja izbornih poena koje su dobili kandidati svake liste sa izbornim brojem): lista_1 700.000//65.790=10, lista_2 550.000//65.790=8, lista_3 400.000//65.790=6, lista_4 290.000//4.762=4 [inicijalno je raspodeljeno 28 od 37 mandata]. Preostali, odnosno dodatni mandati (9) se raspoređuju sistemom najvećih količnika (D’Hondtov sistem), tako što se u svakom od 9 krugova broj izbornih poena za svaku listu deli brojem do tada osvojenih mandata uvećanim za jedan. Lista_1 700.000//(10+1)=63.636, lista_2 550.000//(8+1)=61.111, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [prvi od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (drugom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(11+1)=58.333, lista_2 550.000//(8+1)=61.111, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [drugi od 9 dodatnih mandata dobija lista_2 jer ima najveći količnik]. U narednom (trećem) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(11+1)=58.333, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [treći od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (četvrtom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [četvrti od 9 dodatnih mandata dobija lista_4 jer ima najveći količnik]. U narednom (petom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [peti od 9 dodatnih mandata dobija lista_3 jer ima najveći količnik]. U narednom (šestom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [šesti od 9 dodatnih mandata dobija lista_2 jer ima najveći količnik]. U narednom (sedmom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [sedmi od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (osmom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(13+1)=50.000, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [osmi od 9 dodatnih mandata, pošto imamo više istih najvećih količnika, dobija lista_1 jer ima najviše izbornih poena]. U narednom (devetom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(14+1)=46.666, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [deveti od 9 dodatnih mandata, pošto imamo više istih najvećih količnika, dobija lista_2 jer ima najviše izbornih poena]. Konačan broj mandata po partijskim listama: lista_1 14, lista_2 11, lista_3 7, lista_4 5. Na osnovu broja dobijenih izbornih poena po kandidatu svaka izborna lista raspoređuje personalne mandate redom po dobijenoj rang listi svojih kandidata.

Upravu oblasti čini je Načelnik oblasti (prefekt) i načelnici resornih uprava. Načelnik oblasti je kandidat koji je na izborima za Skupštinu oblasti dobio najviše izbornih poena od svih izabranih odbornika na teritoriji cele oblasti. Načelnik oblasti predlaže članove Uprave oblasti čiji mandati moraju biti potvrđeni od strane Skupštine oblasti. Isto važi za eventualni opoziv pojedinačnih načelnika uprava – Skupština oblasti može izglasati nepoverenje/opoziv svakog pojedinačnog načelnika uprave u kom slučaju Načelnik oblasti ima obavezu da predloži novog kandidata. Kandidati za Načelnika oblasti i izabrani članovi resornih uprava mogu se nalaziti i na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za odbornike Skupštine oblasti (pri čemu partija može „preskočiti“ izabrane članove Uprave, kao i kandidata koji je izabran za načelnika, prilikom dodele personalnih mandata).

Opština/grad

Zakonodavna vlast: Savet opštine/grada. Izvršna vlast: Kabinet Predsednika opštine/Gradonačelnika. Izborni ciklus: dve godine.

Savet opštine/grada čine 12 većnika. Opština/grad čini jedinstvenu izbornu jedinicu iz koje se biraju predstavnici u Savet opštine/grada. Izbori za predstavnike opštine/grada obavljaju se po većinskom sistemu sa otvorenim partijskim listama na kojima se nalazi do 15 kandidata. Svaki glasač ima na raspolaganju 12+1 glas, odnosno 13 izbornih poena (po jedan za svakog od 12 članova Saveta i jedan za Predsednika opštine/Gradonačelnika) i mora ih u potpunosti iskoristiti da bi glasački listić bio validan. Ovo načelo omogućuje prohodnost nezavisnim kandidatima kao i kandidatima sa nepotpunih partijskih listi (listi koje nisu kandidovale svih 15 kandidata). Glasove može rasporediti unutar jedne ili više partijskih listi.

Kabinet Predsednika opštine/gradonačelnika čini Predsednik opštine/Gradonačelnik i njegovi saradnici (Zamenik predsednika opštine/gradonačelnika, Sekretar opštine/grada, Koordinator magistrata, Menadžer za planiranje i urbanistički razvoj opštine/grada i Menadžer za e-upravu i lokalnu samoupravu do nivoa naseljenih mesta – gradskih opština u slučaju grada i seoskih sredina). Direktori direkcija neophodnih za funkcionisanje opštine/grada prema statutu opštine/grada ne mogu biti većnici Saveta i biraju se na konkursu. Njihov rad mora biti zasnovan na načelima nepolitičkog – tehnokratskog upravljanja resornim direkcijama.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Grad Niš):

Broj važećih glasačkih listića u gradu: 100.000 (sa ukupno dodeljenih 1.300.000 izbornih poena,  13 po svakom glasačkom listiću). Nakon prebrojavanja izbornih poena kandidat koji je osvojio najviše izbornih poena se proglašava za Gradonačelnika a preostalih 12 kandidata sa rang-liste za većnike Saveta grada. U slučaju istog broja izbornih poena kod dva ili više kandidata odlučuje prvo ukupan broj izbornih poena koje je svaka partijska lista osvojila (čiji su oni bili kandidati), a potom inicijalna pozicija na matičnim partijskim listama.

NEKO VREME BUDUĆE

IZBORI – STRAS BOŽE

IZBORNA TRILOGIJA – Deo dugi

Izborna slagalica je bila rešena još mnogo pre početka ovih tužnih izbora ove još tužnije 2020. godine. Srpska napredna stranka (SNS) je još jednom uspela da pređe igricu nošena neverovatnom harizmom njenog lidera Aleksandra Vučića. Ta popularnost JEDNOG ČOVEKA iskorišćena je brutalno efikasno tako se njegovo ime kao nosioca liste našlo čak i na glasačkim listićima za lokalne izbore. Prosečan i ispod prosečan glasač, a takvih je najviše, zapravo i nije znao za koje ljude glasa. Tako je prosečna baba iz neke nedođije mogla da pomisli da će joj taj AV ako glasa za njega iskopati bunar u dvorištu. I pomislila je. Ostalo je istorija.

Korona je proglašena mrtvom da bi se odigrali ovi izbori. Vratila se samo dan kasnije pošto su završeni a pobednici odigrali svoje znojavo kolo uz trubače. Opozicija se realno (i ritualno) samoubila pre samih izbora a i oni njeni fragmenti koji su izašli na njih učinili su to krajnje nevešto i sa anti-protiv parolama, bez jasnog cilja i programa. Nazivi njihovih listi bili su toliko zbunjujući da su verovatno i oni koji su hteli da glasaju za njih u poslednjem trenutku odustali od toga. Epilog svega je da ćemo u republičkom parlamentu (do proglašenja kraljevine, daće Bog) imati samo tri stranke koje su realno prešle cenzus od tri odsto, već pomenuti SNS, kameleonski SPS i SPAS onog vaterpoliste-političara. Ostalih 10+ poslanika biće predstavnici manjina. Da, kada smo već kod manjina, jedna od njih nam je donela puno veselih trenutaka u ovo apokaliptično vreme. Do ovih izbora nismo znali da Vranjanci predstavljaju opasno jaku glasačku mašineriju za mađarsku listu. Sve se to dogodilo u malom Neradovcu. Jadni ljudi su se izgleda “zbunali” od svih tih predizbornih obećanja i “domaćih zadataka” na temu za koga moraju da glasaju. Trebali su da zaokruže broj 4 (lista opskurnih desničara) na lokalnim a 1 (lista pobedioca korone) na republičkim. Međutim, oni su za svaki slučaj zaokružili redni broj 4 na svim glasačkim listićima koji su im došli pod ruku, a na republičkoj listi se pod tim famoznim brojem našla mađarska lista. Sada se meštani međusobno propituju da li je neko od njih uopšte video živog Mađara u svom životu. U tome se najjasnije vidi sva besmisao izbora u Srbiji, po modelu koji se trenutno primenjuje. Dakle, svi koji su glasali pogrešno DA VRATE ŠEĆER I ZEJTIN koji su dobili!

Sve u smemu, ovi izbori na koje je “svečano” spuštena zavesa označili su na neki način kraj višestranačkog parlamentarizma u Srbiji. U celoj ovoj neveseloj priči neko će morati da glumi opoziciju u tom parlamentu da sve ne bi zaličilo na severnokorejski model u kome vođa po svom nahođenju određuje broj poslanika onih “partija” koje su mu simpatične. Sledeći scenario je možda “anuliranje” dosadašnjih mandata predsednika. Bar za to imamo uzora negde tamo na hladnom istoku… Sami smo (si) krivi!

Nešto je izgleda, (ma) što da (si pa) ne kažemo, trulo u državi Danskoj… GAME OVER.

IZBORI – STRAS BOŽE

(PRED)IZBORINA GLASNOĆA

IZBORNA TRILOGIJA – Deo prvi

Izbori u svakoj demokratskoj zemlji predstavljaju „praznik demokratije“, priliku da političke organizacije prikažu svoje stavove a narod u demokratskoj atmosferi sučeljavanja različitih mišljenja, programa i kandidata, izabere ljude koji će ih doslovno predstavljati u predstavničkom domu – skupštini.

Ukoliko vam ovo zvuči previše bajkovito verovatno živite u Srbiji. Pogodio sam, zar ne?! Izbori se u ovoj našoj brdovitoj zemlji na Balkanu uvek održavaju u nekoj „smorenoj“ atmosferi nepoverenja, laži, afera, podmetanja, ismevanja drugih… Ukoliko tome dodate neverovatne ideje i obećanja koja vređaju logiku prosečnog stranački neopredeljenog (nezainteresovanog) čoveka, ostaje prilično gorak utisak u ustima. Usud sudbine nam je izgleda da se sve pravi po meri shvatanja „običnog“ čoveka koji je izgleda na ovim prostorima prilično „običniji“ od ostatka planete čim pristaje (i glasa) na/za ono što mu se servira.

Šta imamo na meniju ove čudne 2020? Pre svega činjenicu da su izbori već odlučeni i pre izlaska na birališta. Ljubomir Madžar je u svom autorskom tekstu za Nedeljnik tu činjenicu podvukao rečenicom: „Izvesnost izbora je obrnuto srazmerna njihovoj demokratičnosti.“ Aktuelna vlast je do te mere izvršila etatističku deformaciju društvene zajednice da je CRVENA LINIJA odavno pređena jer nam je država postala monopartijska monolitna struktura. Sve je do te mere politizovano i potčinjeno jednom čoveku koji se nalazi na vrhu piramide bezličnih poslušnika da se ozbiljno moramo zapitati za svoje duševno zdravlje i moralna načela kada smo dozvolili da se sve to dogodi pred našim očima. Takav sistem koji se pod paravanom demokratskih institucija razvio za, istorijski gledano, vrlo kratak vremenski period na jedan zastrašujući način je praktično zbrisao ili učinio irelevantnim svako drugačije mišljenje. Kada držite medije i sve najvažnije pozicije na svim nivoima svake institucije koja je pod ingerencijom države, a uz to sa druge strane imate narod koji je do te mere devastiran da mu je i malo mnogo a svako obećanje kao već gotova stvar, onda jednostavno postajete gospodar mikro svemira kojim vladate. Nažalost, demokratska opozicija je upala u zamku koja joj je na vrlo perfidan način postavljena. Počela je da tumači već izrečeno, komentariše već urađeno i sve to bez jasnih predloga šta bi oni rekli ili uradili drugačije. Time je, uvek za korak iza njih, obeležena kao skupina ljudi koji se stalno žale i kritikuju… i jednostavno je nestala ili preciznije rečeno svedena na statističku grešku. Utopljena u svojim svađama oko toga da li na svadbu (čitaj: izbore) treba poći autobusom koji bi imao jednog vozača ili je bolje da svako krene svojim autom. Samodovoljna u krugu koji se samozadovoljava samopodrškom istomišljenika na društvenim mrežama. Razjedinjena u ideji bojkota igre jer je stariji i jači brat pokupio sve igračke… Turobno i tužno!

Da ne bude sve tako crno, pobrinula se predizborna kampanja u skučenom formatu otvorena tik nakon proglašenja veličanstvene pobede nad Koronom. Kim Džong-Une, brate i prijatelju, kao da si ti režirao ovaj „film“!

Vladajuća parija (ne, nije greška), zajedno sa svojim satelitima je skupila potpise za sebe, onda su se malo kao fol svađali da bi narod shvatio ko je ko i „profilisao“, kako se to stručno kaže, političke aktere. Onda su, pošto su imali višak vremena a i tako su u mogućnosti, skupili i potpise za neke male stranke stvorene da međunarodna javnost ne pomisli da je ovo Belorusija ako bi se pobedilo sa 98% procenata glasova. Scena za Gospodara prstenova je postavljena. Kada pobedi, malo će se iznenaditi na tolikom poverenju naroda, sklopiti onako prste kao što samo on ume i poradovati nekih 7 minuta. Potom će obećati nova obećanja po onom oprobanom sistemu koji, gle čuda i m*da, izgleda i dalje deluje kod njegovog naroda (pa ne mora ni da smišlja novi).

Predizborni spotovi, izveštaji sa stranačkih skupova i izjave „za reklamu“ su bile neobjašnjivo neinventivne i jadne kao da su ovo prvi postkomunistički izbori u nekoj zemlji kolhoza i marketara sa petokrakom zvezdom stavljenom u zadnji levi džep. Meni je svakako ovu kampanju obeležio stejdž dajving povučenog Hasima, koji je poželeo da leti na magičnom ćilimu. Svakako ne manje bitan je i zabranjen pomalo perverzni spot igre sa vozićima Velikog Manitua i njegovo saopštenje za javnost devojčici da će joj vratiti tatu iz inostranstva. Da li se malo poigrao i sa mamom dok onaj tata iz inostranstva nije tu nikada nećemo saznati. Kada je u pitanju opozicija hajlajt je bio Vrisak gospodina Dika. Ona druga, opozicija opozicije pod kodnim nazivom SzSzP ili šta god, objašnjavala je svojim (ne)biračima zašto trebaju da glasaju za njih tamo neke 2035 kada izborni uslovi budu savršeni a oni i dalje „lideri“ u svojim partijičicama.

Vidimo se u nekom drugom filmu, što reče Boris Tadić.

(PRED)IZBORINA GLASNOĆA

96 SATI I 120 SEKUNDI

Novi parlamentarni i lokalni izbori nas nisu odveli u budućnost. Vratili su nas u prošlost, u devedesete i doba prekrajanja izbornih rezultata. 96 sati su brojali i odbrojali… Zato izdvojite 120 sekundi svog vremena da pročitate ovaj članak. Na praznik… jer možda upravo sada neki budući ministar diplomira na nekom prestižnom privatnom univerzitetu u kući pored vaše. Da, iako je praznik…

Mnogo toga se promenilo u glavama svih nas za ovih 96 sati. Od početnog mirenja sa rezulatima i osećanja neverice javio se prkos. Ne zato što je neka mala stranka u pravu i što hoće da joj se dozvoli da uđe u parlament na osnovu rezeltata izbora, već zato što jedna velika stranka nije izgleda još dovoljno velika kao što je zamislila. Nešto je trulo u državi Danskoj. Opet niko nije glasao za njih a opet su svi izgleda glasali za njega. Večni strah od promena koji će na kraju dovesti do toga da u našoj zemlji ostanu samo članovi njegove stranke. Kažu da ih je već više od 300.000, možda čak i svih 700.000. Svakim danom ih je više jer je partijska knjižica postala modus vivendi u Srbiji. To još nije dovoljno. Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei, NSDAP) je 1945. godine imala celih 8.500.000 članova. Dakle, ima tu još da se radi do partijske države.

Možda članak Njuz.net-a iz 2014. godine više neće biti toliko šaljiv kao što nam se tada činio.

ZBOG VELIKOG INTERESOVANJA GRAĐANA ZA UČLANJENJE U SNS NAPREDNJACI FORMIRAJU JOŠ JEDNU SNS

BEOGRAD, 18. april 2014, (Njuz) – Zbog velikog interesovanja građana da postanu članovi Srpske napredne stranke, naprednjaci su odlučili da formiraju još jednu Srpsku naprednu stranku, saznaje Njuz. Član predsedništva SNS Zoran Babić kaže da je procedura osnivanja još jedne Srpske napredne stranke već počela i da je više razloga za ovaj potez.

– Samo u poslednja dva meseca u SNS se učlanilo 60.000 građana čime je broj članova naše stranke narastao na 417.000. SNS je projektovana na kapacitet do 450.000 članova, a ovim tempom učlanjenja taj broj će ubrzo biti prevaziđen – kaže Babić.

On ističe da se ne radi ni okakvoj novoj Srpskoj naprednoj stranci.

– Članovi ove Srpske napredne stranke biće ravnopravni naprednjaci kao što su to i članovi prvoformirane Srpske napredne stranke. Jedina razlika, ali ponavljam jedina razlika, biće prilikom zapošljavanja članova. Blagu prednost imaće članovi prvoformirane Srpske napredne stranke i na ovaj način sprečavamo da se u SNS učlanjuju ljudi kojima je jedini motiv da se lično okoriste – objasnio je član predsedništva i poslanik SNS.

Babić dodaje da SNS na ovaj način uspostavlja još jedan mehanizam samokontrole.

– Još jednom pokazujemo da mi nismo ovde zbog vlasti, već zbog građana. Na ovaj način sami sebe sprečavamo da izrastemo u preterano dominantnu političku stranku. Takođe, sprečavamo mogućnost da u Srbiji nastane jednopartijski sistem – rekao Babić.

On je napomenuo i da je još rano govoriti o tome da li će Srpska napredna stranka i novoformirana Srpska napredna stranka zajedno ili samostalno izaći na neke naredne izbore.

Imao bih da im samo nešto poručim za kraj… nešto, više u obliku upozorenja na jednom stranom jeziku. Neka pogledaju u rečniku šta to znači, ako im nešto  znači…

WARNUNG: Lesen gefährdet die Unwissenheit!

96 SATI I 120 SEKUNDI

„PREOBRNALI“ SMO SE…

Loše političare biraju dobri ljudi koji ne izlaze na izbore. Kako se približavaju parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji, poznati pod kodnim nazivom „И2016“, raste i tenzija među neposrednim učesnicima predizborne „utrke“ i „poznavaoca“ prilika odnosno političkih analitičara. Mi, ničim izazvani glasači, sve to posmatramo sa strane sa osmehom ispunjenim gorčinom. Koga izabrati, pitamo se, jer izbor stvarno šarolik. Ima tu i bivših i sadašnjih prodavaca magle, lopova, patriota, izdajnika, preletača… A ima i novih kandidata iz stranaka i pokreta koji su nastali od starih tako što su se odrekli svih svojih loših poteza, promenili boju odela i nabacili širi osmeh kako ih ne bismo slučajno prepoznali.

Naša politička scena se polako stabilizuje nakon više od 25 godina od uvođenja višestranačke scene i 15 od uvođenja „demokratije“. Postaje sve sličnija američkoj ili britanskoj gde se za svaki okrug decenijama zna za koga i kako glasa. Nemoguće, pomislićete… Šalu na stranu, pre nekoliko nedelja sam prisustvovao „konverzaciji“ vatrenih pristalica jedne od vladajućih stranaka. Neću reći o kojoj se stranci radi osim da im je početno i krajnje slovo skraćenice S, a srednje N. Sve se događa na otvaranju jedne strane fabrike. Mada, kada stavim prst na čelo, postavim sebi pitanje: Kako su svi nekako tempirali da završe izgradnju fabrika i puteva baš pred izbore. Čudno?! Elem, ove vatrene pristalice iskrcane su iz autobusa koji je stranka zakupila tajno da vođa ne sazna i ne pomisli slučajno da nije toliko voljen kako on misli. Kako sam načuo iz njihove priče bili su nekada glasači druge vladajuće stranke. Neću reći o kojoj se stranci radi osim da im je početno i krajnje slovo skraćenice S, a srednje P. Raspravljali su kome će pokloniti glas, mada su već bili u majcama i sa nakrivljenim stranačkim kačketima one prve vladajuće stranke sa početka ove besede. Zastavice i balone nisu imali. Kao ni transparete podrške na drvenim motkama sa podrškom vođi na jedinom pravom putu. Osetio sam da su se malo dvoumili. Ipak, tradicija kraja iz koga potiču je tradicija kraja iz koga potiču. Više od 25 glasanja za jednu stranku i sada preokret. Mora da stvarno napredujemo i hrlimo u bolju budućnost, a ja nikako da to primetim. „Preobrnali smo se!“, reče jedan od njih. „Valjda će i oni naši stari nešto da štpnu…“, reče drugi. Razgovor je tekao i tekao… U pozadini je govorio vođa. Korio je svog stranačkog kolegu koji je govorio neposredno pre njega, valjda predsednika opštine kojoj je država „podarila“ fabriku. Preterao je sa isticanjem podrške njemu i stranci kojoj pripada. A to nikako ne valja, kvari imidž…

„PREOBRNALI“ SMO SE…