BAZEN

Ove godine zbog virusa ne možemo na more. Kako će biti narednih godina tek ćemo videti. Zbog toga smo se okrenuli upoznavanju Srbije i lokalnih bazena. Ne možete ni da zamislite koliko se karakterno različitih likova može naći tamo. Mogao bi se napisati čitav roman ili bar pozorišni komad.

Radnja počinje u 11 ujutru i to na samom ulazu. Tu se pojavljuje malo stariji tip koji sa hiljadu puta opranim (verovatno ne Perwollom) i izbledelim šeširom na glavi, u plavom Yassa-like šorcu iz ‘78 i kesicom sa stvarima u ruci, uz guranje dolazi do svog “poznanika” iz osoblja bazena i uz zdravo-zdravo ulazi bez kupljene karte. Moćno za jednu sporednu ulogu. Kako se na početku prazna scena počinje puniti likovima, radnja već poprima svoju formu. Jedan izvajani dedica, verovatno još seksualno aktivan sa svojih sedamdesetak godina, namešta kapu za plivanje i naočare te poput delfina uleće u vodu. Dok uvlačim stomak ležeći opružen poput nasukanog morža na ležaljci i razmišljam sa gorčinom u ustima o onom “seksualno aktivan”, dedica već počinje da prelazi dužinu po dužinu bazena. Prestajem da brojim na 18. Mislim da sam ga viđao u gradu kako neverovatno spretno vozi rolere i pravi piruete. Ne želim više ni da razmišljam o njemu! Ulazim i ja u vodu. Naravno preko onih stuba za luzere koji ne znaju da skoče u bazen ili im zbog toga kroz glavu prolazi sto scenarija, od srčanog udara pa nadalje. Glumim da mi hladna voda ne može ništa jer me upitno posmatra jedna gospođica u crnom kupaćem kostimu, koja je očito došla sama na bazen da bi “nabacila” boju za večernje izlaske. Nisam ispunio očekivanja, pa skreće pogled u stranu dok ispija svoj prvi jutarnji koktel. Brzinom munje se udaljujem od tog mesta zločina, naravno uz ivicu bazena jer u rezervi uvek imam snage za samo nekih tridesetak zamaha što je valjda ekvivalent za petnaestak dužnih metara u neslanoj vodi. Kada sam iscrpeo rezervu prelazim sa kraula na leđni stil kako bi dokazao da sam tako u mogućnosti. Ubrzo se iznemogao hvatam za ivicu bazena i kratko dišem. Osvrćem se levo-desno da proverim da neko nije pomislio da imam “onaj” virus. Naravno, niko ne obraća pažnju na mene. Osim možda nekih mlađih devojaka kojima sam izgleda uleteo u kadar tokom snimanja za Insta story. Radi se očito o onoj sceni “izranjanja” kada se voda preliva preko grudi i završnim kadrom na zadnjem delu tela sa tanga-badeancugom. Izvinjavam se dok me već popreko gledaju i premeštaju set metar-dva dalje. Šta da se radi, u svakom filmu se pojavi tako neki tip koji upadne u scenu bez valjanog razloga. Nastavljam sa plivanjem. Oko sebe počinjem da osećam komešanje vode kao u sceni iz Jaws 2. U meni raste napetost zbog nepoznatog. Bojažljivo okrećem glavu i onda nam se pogledi ukrštaju. Srećom, nije ajkula već očito profesionalni vaterpolista sudeći po rasponu ruku i količini vode/ljudi koje u bazenu razbacuje levo-desno kao da je sam na ovom svetu. Spretnim manevrom izbegavanja sklanjam mu se sa puta. OMG, pomislim u sebi (ne, nije ono Oh my god, već pre Oh meine Güte).

Pošto sam odradio svojih 20 minuta treninga, izlazim iz vode. Nameštam se na ležaljku. Sunce već počinje da prži. Izgleda da nisam dobro proračunao odnos kretanja sunca i senke koju daje improvizovana nadstrešnica iznad mene. Izgoreću ki licna što se kaže, al’ platio sam kartu pa nema povlačenja. Oko mene već počinje da se stvara gužva. Naročito na veštačkoj travi ispred mene, gde se već skupljaju društvanca (uglavom ženska) koja opušteno dolaze oko dva kada je najveća žega. Njima vrelina ne smeta. U glavi zamišljam Norvežanke sa Skijatosa, o kojima mi je kum pričao, koje se satima prže na plaži. Posle dvadesetak minuta do jednog od tih društvanca dolazi tip sa pločicama, Ray Ban naočarama i mobilnim u ruci. Gledam ga i maštam o tome da jednom negde odem bez punog ranca u kome su i voda, i keksovi, i rezervni šorc… i valjda samo fali oprema za protiv-nuklearni napad. Ženskinje odmah prekidaju svu priču i počinju da ga gledaju kao da je pred njima Apolon lično. On glasno pozdravlja sve i nonšalatno u stilu “ljubi brt” posebno celiva svoju ortakinju dok ostalima udara samo čežnju. Pomažu mu da se smesti dok netremice gledaju u njega. On već ima priču kojom podiže njihovu pažnju u stilu pravog šlager pevača. Sedim i učim sve poteze, možda će mi nekad zatrebati. Kakvo je vreme došlo, nikad se ne zna. Čuo sam iz neproverenih izvora da supruge u poznim četrdesetim masovno postaju “devojčice” i odlaze od predvidljivih muževa u potrazi za avanturom svog života. Sve zbog onih smajlića i medvedića, kontam.

Vreme je za novu turu plivanja. Odrađujem je uvek u onom delu bazena u kome mogu krišom da posmatram da li se neko neovlašćeno približava mojoj ležaljci. Trauma iz detinjstva, što bi rekli psiholozi a bogami i psihijatri. Na klupama kod spasioca već su devojke koje skupljaju poene kod njega sunčanjem bez gornjeg dela kostima. Ja sam moju studentsku praksu odradio u Pošti, mislim, dok ih posmatram. To se zove pogrešan izbor zanimanja. Valjda. Jedna malo starija ali “držeća” plavokosa gospođa koja već pola sata razgovara telefonom, sada, posle šetnje oko čitavog bazena u stilu “viž-te-me” sa tim telefonom uskače i u vodu, i posle kratkotrajnog prekida nastavlja gde je stala. Svašta na ovom svetu ima, promišljam, dok u glavi prebiram da li se radi o IPX6, IPX7 ili čak IPX8 zaštiti te naprave koju nosi. Gledam na sat. Već je skoro pola četiri. Izlazim iz vode. Da, preko onih stuba. Walk of shame, šta da radim.

Vreme je za proveru ovosezonskih cena hrane i pića na bazenu. Moram da se snabdem pravim informacijama za sledeći dolazak na bazen!

BAZEN

DAN NA PLAŽI

… ILI OD SVITANJA DO SUMRAKA U OSAM SLIKA

Da li ste i ove godine bili u Grčkoj i doživeli déjà vu efekat kadgod ste izašli na plažu? Da? Onda će vam sve ovo što sledi zvučati nekako poznato…

SLIKA PRVA – Neophodne veštine na plaži

Da bi ste na plaži zauzeli najbolje mesto za sebe i svoju porodicu, morate se zaista rano probuditi i iskrasti iz apartmana dok ostali, ne sluteći ništa, još spavaju. Kada najzad stignete na plažu, praćeni čudnim pogledima meštana, i bacite na pesak dva suncobrana, dve stolice na sklapanje, gomilu asura, torbi i set reketa za plažni tenis (koji inače nikada do kraja dana ne odigrate)… i osetite neopisivo olakšanje i blaženstvo koje se može uporediti jedino sa prvim zalogajem girosa na letovanju, znaćete da ste na pravom mestu. Prosečni turista mora da poseduje u današnje vreme brojne veštine da bi zauzeo što bolju poziciju na plaži. Mora da zna strane sveta kako bi predvideo kretanje senke. Mora da iskusnim pogledom ispod oka (da ne bi odao svoju nameru) proceni da li u blizini pozicije koju je odredio za mesto svog bivstva ima „objekata šumskog tipa“ kako bi se bar malo mogao skloniti u hlad s vremena na vreme, kao i da izvrši stratešku analizu mogućih pravaca napredovanja drugih turista.

SLIKA DRUGA – Beogradski animator

Kada najzad sednete ispod suncobrana, sa hlebom u jednoj ruci i termosom za kafu u dugoj, te uputite setni pogled ka pučini… ispred vas će se obično nacrtati tako zvani „beogradski animator“. To je mešavina mačo tipa, brižnog supruga i oca koji neprestano zbija glasne šale, igra se sa gomilom svoje i tuđe dece u vodi… čovek koga zatrpavaju peskom da bi ga slikali. On zna gde je najslanija voda i sva mesta u okolini gde možete napumpati dušek. Njegovu razdraganost i spremnost da uskoči u svaku škvadru koja je voljna da na +42 igra odbojku na pesku ili košarku na obližnjem terenu za basket ne treba ni pominjati. Da, on i njegova porodica žive u prestonici, negde tamo pored Makiša…

SLIKA TREĆA – Selfie devojke

Kako se sunce penje iznad vas, na plaži počinju da niču skupine selfie devojaka koje našminkane i orošene kapljicama vode pokušavaju da naprave savršeni selfie sa mora. Znate za onu narodnu: „Ko ne objavi svoju sliku sa mora na Instagramu taj kao i da nije bio na letovanju“. Ove devojke se obično pojavljuju sa pink flamingosima… Bez komentara. Pitam se samo ko to pumpa?!

SLIKA ČETVRTA – Lokumades gaj, indijanac, blekmen i kosooka

Negde oko 13:30 kada osetite prvi nalet gladi i počnete da se meškoljite, na horizontu će se pojaviti lokumades gaj kao mesija. On samouvereno ide prema vama, sa pogledom Mona Lize (svi imaju utisak da gleda upravo u njih), kratkim pantalonicama o čijem su kaišu zadenute salvete, papučama na nogama i slamnatim šeširom na glavi. U jednoj ruci iskusno nosi stolicu-sto a u drugoj poslužavnik pun krofni. Još ako zna i srpski – sreći nikad kraja. Mislim da se iza te idilične slike krije ipak neki Šćip na privremenom radu u Grčkoj, ali koga to još zanima?!

Nakon lokumades gaja na scenu stupa neki indijanac ili će ipak biti Indijac pakistanskog tipa, sa letnjim haljinama cvetnih dezena koje vuče po pesku. On obavezno nosi izlizane farmerice, košulju sa dugim rukavima, patike i ranac na leđima. Da li iko od vas ima utisak da on nešto nekom stvarno proda u toku dana jer se kreće po plaži neverovatnom brzinom poput huverborda? Jedino babe padaju na njega… bar mi se tako čini. Sve u svemu nije neki key account manager!

Sa prvim sumrakom iz obližnjeg bič bara iskače kul crnac u tamnoj košulji i pantalnama. Taj već ima opasnu hakuna-matata spiku. Obično je iz Najdžerije, ima atletski građeno telo zbog kog morate da pratite svaki ženin pogled i zna gde je Niš a ko je bio Tito. Zbog toga se odmah nekako zbližimo sa njim pa nam može prodati svakakve džidža-midže. Obrni-okreni, svi završimo sa kožnim narukvicama na rukama.

Kada se najmanje nadate počinje bosonoga šetnja neke Tajlanđanke, ili kako god, koja u ruci nosi šemu vaših čakri i obećava savršenu masažu stopala. Ko bi ga znao – možda hepi end i nije tako daleko kako se nekome čini na prvi pogled…

SLIKA PETA – Sveznajući penzioneri i opaki plivač

Znate ono kad plivate i čujete glasove oko sebe. To su obično tako zvani „sveznajući penzioneri“. Prikradite im se ukoliko želite da saznate nešto novo ili uhvatite neku životnu mudrost. Nije važno ako i ne govore vašim jezikom. Pazite samo da se ne zanesete i da vas ne „pregazi“ opaki plivač koji prkosi talasima svojim pro perajima i naočarima za plivanje. On seče nepreglednu površinu mora ne vodeći računa o ostalim ljudskim bićima. Da, on je jednostavno profesionalac koji radi svoju turu od 10 km.

SLIKA ŠESTA – Kamenčići i kamera opskura

Na kraju dana svi obično skupljaju kamenčiće na obali. Padne tu i poneka slika zalaska sunca… Ja obično na more nosim svoju kameru opskuru sa kojom moram da čekam da se vratim sa letovanja, priključim je na računar i skinem slike. Nešto ima u tom iščekivanju. Možda seta za nekim danima iz detinjstva kada si imao na raspolaganju aparat bez displeja i film sa ograničenim brojem slika pa šta ti bog da kad se vratiš kući…

SLIKA SEDMA – Ostali likovi (pre odlaska u sobu apartmanskog tipa)

Elegantno popunjena dama – žena, majka, kraljica i njeno petoro dece koja istovremeno ližu sladoled, jedu kuvani kukuruz, traže mobilni telefon i prave kulu od peska.

Grekos-biznismen koji leeežžiii i pije nes dok oko njega trčkaraju njegova majka, žena i deca i svi brinu da njemu bude potaman dok telefonira i ugovara nove poslove.

Večernji trkač – tip u sportskoj opremi (sa sve patikama) koji tobože ne može da živi bez džoginga i na letovanju. Šio mi ga Đura!

Tange na debelom mesu – snajke sa neuspelom aplikacijom tangi. Ipak, svaki trud treba nagraditi bar pogledom…

Devojka sa tetovažom – za nju znam da je sigurno promašila skretanje za Mikonos, negde tamo kod Albukerkija. Pored nje je obično tunjavi momak koji ne zna da isprati njen senzibilitet i želju za avanturom. Zato su i završili na plaži zajedno sa vama.

SLIKA OSMA – Stranci i sve ono što vredi

Kada ste najzad završili svoj plažni dan i odneli svu onu kamaru stvari koju ste dosecali na istu bez ikakvog razloga, čisto da vam se nađe, vratićete se u svoj sobičak. Usput ćete sigurno videti gomilu stranaca koji se sunčaju pored svojih hotelskih bazena. Oni će gledati vas (kao još jednog Balkanca koji se muči na letovanju) i vi ćete gledati njih (kao jadnike koji ne žele da uprljaju noge na plaži i koji verovatno do kraja letovanja neće videti more). Gledajući „Porodično blago“ na TV-u (ako imate sreće da gazda voli Srbe i RTS ujedno), uživaćete u „Papadopoulos“ keksu i čokoladnom mleku „Milko“, grickati grčku lubenicu „veliku kao kuća“, što reče Šurda, piti „Fantu“ u limenci… Ne neću nositi praznu limenku nazad kući! Imam ih već stotine sa ranijih letovanja…

Uveče ćete izaći i pojesti giros i krepes, kupiti suvenir koji ćete okačiti na svoj frižider po povratku kući i maštati o sledećem letovanju u Grčkoj. Onoj severnoj, da se razumemo…

 

DAN NA PLAŽI