MAJANJE KAO UMETNOST ŽIVLJENJA

Leto je kao stvoreno za blejanje ili majanje, u zavisnosti od toga da li živite u Beogradu ili Nišu. Dok blejanje, prema čuvenom Vukajliji, može da znači i gubljenje vremena (samostalno ili u društvu) ali i predugo čekanje na nekoga, dotle majanje ima mnogo šire i dublje značenje. Obično se kaže: „Svi se šetaju samo se Nišlije maju.“ Majanje (ili ma’anje) je prava umetnost ne rađenja ničega. Ono je bilo i ostalo način života za niz generacija, pa se slobodno reći da godine prolaze ali majanje ostaje. To može biti samo besciljna šetnja kroz grad ili pak obilazak kafića u nadi da će se neko tamo sresti. Može da se završi povratkom kući ali i odlaskom kod nekog ko ni kriv ni dužan živi u centru i to kada on/ona to najmanje očekuje. To je to, a ja idem sad da se proma’em kroz grad…

MAJANJE KAO UMETNOST ŽIVLJENJA

NIŠVILLE

Ovo je festival džeza, bluza i mnogobrojnih mizičkih varijacija ovih etabliranih muzičkih pravaca. Ovo je festival Nišlija i svih gostiju ovog grada koji privučeni magijom dobrog zvuka dolaze da osete neke dobre, drugačije vibracije.

Živimo u vremenu u kome, nažalost, novac i trendovi određuju šta je mainstream. Silikonsko-starletna muzika za gledanje ali ne i za slušanje, je sticajem čudnog spleta okolnosti i negativne selekcije postala današnji mainstream na ovim pristorima. Upravo zbog toga Nišville predstavlja blago koje ljubomorno treba čuvati i na koje svi u ovom gradu trebamo biti ponosni. 

Grad se tih nekoliko dana avgusta, koji su ponekad pretopli ali nekad i nestvarno prohladni i kišoviti, ispuni ljudima koji dolaze sa svih strana. Čuju se različiti jezici, a mogu se videti i neuobičajeno veliki broj fotoaparata u rukama tih nomada kojima slikaju i one stvari pored kojih mi koji ovde živimo često nezainteresovano prolazimo, ne uviđajući njihovu skrivenu lepotu i vrednost. Osmesi i ljubav koja se opaža na ulicama, u kafićima i restoranima, i naravno u našoj tvrđavi gde se festival i održava, doprinose da one već pomenute dobre vibracije postanu još jače.

Nišvillu nije potrebna reklama, bilbordi, izveštaji na vestima… Njemu  je potrebna publika a nje je na sreću svake godine sve više i više. Da, ona je raznolika. U njoj su i poslednji mohikanci starog rokendrola, popa iz osamdesetih ali i mladi koji pokušavaju da ostanu svoji i drugačiji. Jer… ne ogleda se pripadnost nekoj generaciji u kopiranju i bezuslovnom prihvatanju svega što ona donosi, već u doslednosti da budeš svoj i da prepoznaš prave vrednosti.

Iznova i iznova svakog avgusta uživamo u zvuku, pokretu i snazi muzike. Pomeramo letnje godišnje odmore tako da budemo u gradu za vreme Nišvilla. Dolazimo neispavani na posao… a ipak volimo sve više ovaj neobičan festival. Valjda ste shvatili zašto…

NIŠVILLE

BUREK (I JOGURT)

… ILI BRZA HRANA GASTRONOMSKE KULTURE BALKANA

Burek ima dugu i bogatu tradiciju na području Balkana. Smatra se da naziv burek potiče od turske reči “bur” što znači savijati, mada postoje indicije da svoje korene vuče i iz persijskog jezika. Danas se u savremenom turskom jeziku za burek koristi naziv börek i on se obično pravi sa slanim sirom. Kako je burek teška i masna hrana, često se za vreme jela koristi sa jogurtom. Smatra se da je recept za moderni okrugli burek razvijen u Nišu, gde ga je još davne 1498. godine, predstavio čuveni turski pekar Mehmed Oglu iz Istambula. Tada je sve počelo… Danas su pre svega Srbija i Bosna i Hercegovina ostale bastioni bureka i čuvari tradicije po kojoj burek nije burek ukoliko mast ne curi niz bradu i podlaktice tokom jela. Takođe, esencija bureka je i u trouglastoj formi parčeta koje se jede. Onaj turski više ni nema pravi ukus. Video… čuj, probao (u „Njemačkoj“ i Istanbulu)!

Nepisane činjenice o bureku:

Kada se kaže burek, kod nas u Srbiji se obično misli na burek sa sirom. Svaka druga vrsta bureka mora se posebno naglasiti kako ne bi došlo do zabune. Međutim, postoje i druge škole mišljenja (među pravim gurmanima i stručnjacima za burek i orijentalistiku) koje priznaju samo burek sa mesom dok ostale vrste bureka sa omalavažavanjem zovu obične pite. Tako malo dalje… u Bosni i Hercegovini važi pravilo da je burek-pita burek sa mesom dok ostale vrste bureka oni smatraju izmišljotinom „Srbijanaca“ (pitama sirnicama, krompirušama i slično).  Sve u svemu, pored već pomenutih bureka sa sirom i bureka sa mesom, može se naći burek sa pečurkama, sa spanaćem (blitvom ili drugim vrstama povrća), sa krompirom ili pica-burek. Zabeležene su pojave i praznog bureka ali i pomodarskih verzija poput onih sa jabukama i cimetom, sa čokoladnim kremom i slično. Međutim, pravi ljubitelji bureka ove podvrste jedu samo krišom zbog očuvanja integriteta svoje ličnosti.

B kao Burek. Imenica muškog roda. Pre svega zbog toga da bi se naglasila muška priroda ove hrane (za razliku od pite, koja je ženskog roda). Zbog toga se početnicima obično preporučuje da prvo vežbaju sa pitama a da tek onda pređu na burek. Po kulinarskoj definiciji, ipak, burek je vrsta pite, odnosno jelo od razvučenog testa sa nadevom. Burek spada u kategoriju konkretne hrane, odnosno hrane u pravom smislu ili, kako se još ta kategorija naziva, hrane od koje „ne dršću noge“… (fragmenti iz posta o bureku blogera Ridjobrkog)

Burek se po nekom nepisanom pravilu jede isključivo za doručak (ili vrlo rano ujutru nakon završenog provoda u gradu), tako da njegovo konzumiranje u doba dana koje se obično vezuje za ručak ili ne-daj-bože večeru predstavlja veliku jeres. Svaka greška zabeležena na javnom mestu izaziva ispitivačke poglede koji su usmereni na to da počinilac oseti neku vrstu nelagode i odustane od svoje zle namere.

Kalorijska vrednost „četvrtine“ bureka (kako se to označava na jugu Srbije) ili 250 gr (što je odgovarajuća količina ako je kupujete negde severnije) nikad nije otkrivena. Čuva se kao tajna koju niko ne sme saznati. Čak ni najzagriženiji nutricionisti nikad nisu pokretali ovu temu. To se jednostavno ne sme. Postoje indicije da se kalorijska vrednost četvrtine bureka sa mesom penje i preko vrtoglavih 650 kalorija! Uživanje u hrani ponekad nema alternativu.

Pričaju stari, prisećajući se svojih prvih bureka, da su ih nekada umotavali i u novinski papir. Tada ni otisci vesti na hrani nisu bili problem. Malo olova nikoga nije ubilo…

PRIJATNO!

BUREK (I JOGURT)

POZITIVNI ULIČNI FESTIVAL

Moj grad Niš je danas PozitivNI centar kulture i težnje da se kroz pokret, pesmu i umetnost prikaže drugo lice onih koji to žele.

Dušanova ulica u Nišu je danas bila mesto gde su kultura i osmesi na kratko pobedili automobile i gde su mladi, svako na svoj način, pokazali da ipak možemo biti PozitivNI (što je oficijalno ime ovog uličnog festivala). „Kao nekad“ je moto ovog festivala improvizacije i spontanosti, koji nas ponovo i pomalo nostalgično vraća u osamdesete i devedesete koje su obeležile prve izlaske „u grad“, nas koji smo tada otkrivali neki novi svet i gradsku atmosferu tokom dugih noćnih šetnji i „obeležavanja“ kafića koji su tada bili popularni. Mnogi od nas iz te „osamdeset i neke“ danas ne žive u ovom, sada rastrzanom gradu bez identiteta i budućnosti koju su nam oduzeli. Svojom ili tuđom voljom. Naš grad je tu da mu se vraćamo, ma gde bili…

„Moji dobri prijatelji žive u inostranstvu, u gradu gde je sve tako lepo uređeno, da ne moraš ni oko čega da se sekiraš. Ali zato moraš često da odlaziš iz njega. Čisto da bi osetio da si živ!“ (Ana Rusanov Vračević, glavna i odgovorna urednica – City Magazine)

POZITIVNI ULIČNI FESTIVAL