IZBORI – STRAS BOŽE

IZBORNA TRILOGIJA – Deo dugi

Izborna slagalica je bila rešena još mnogo pre početka ovih tužnih izbora ove još tužnije 2020. godine. Srpska napredna stranka (SNS) je još jednom uspela da pređe igricu nošena neverovatnom harizmom njenog lidera Aleksandra Vučića. Ta popularnost JEDNOG ČOVEKA iskorišćena je brutalno efikasno tako se njegovo ime kao nosioca liste našlo čak i na glasačkim listićima za lokalne izbore. Prosečan i ispod prosečan glasač, a takvih je najviše, zapravo i nije znao za koje ljude glasa. Tako je prosečna baba iz neke nedođije mogla da pomisli da će joj taj AV ako glasa za njega iskopati bunar u dvorištu. I pomislila je. Ostalo je istorija.

Korona je proglašena mrtvom da bi se odigrali ovi izbori. Vratila se samo dan kasnije pošto su završeni a pobednici odigrali svoje znojavo kolo uz trubače. Opozicija se realno (i ritualno) samoubila pre samih izbora a i oni njeni fragmenti koji su izašli na njih učinili su to krajnje nevešto i sa anti-protiv parolama, bez jasnog cilja i programa. Nazivi njihovih listi bili su toliko zbunjujući da su verovatno i oni koji su hteli da glasaju za njih u poslednjem trenutku odustali od toga. Epilog svega je da ćemo u republičkom parlamentu (do proglašenja kraljevine, daće Bog) imati samo tri stranke koje su realno prešle cenzus od tri odsto, već pomenuti SNS, kameleonski SPS i SPAS onog vaterpoliste-političara. Ostalih 10+ poslanika biće predstavnici manjina. Da, kada smo već kod manjina, jedna od njih nam je donela puno veselih trenutaka u ovo apokaliptično vreme. Do ovih izbora nismo znali da Vranjanci predstavljaju opasno jaku glasačku mašineriju za mađarsku listu. Sve se to dogodilo u malom Neradovcu. Jadni ljudi su se izgleda “zbunali” od svih tih predizbornih obećanja i “domaćih zadataka” na temu za koga moraju da glasaju. Trebali su da zaokruže broj 4 (lista opskurnih desničara) na lokalnim a 1 (lista pobedioca korone) na republičkim. Međutim, oni su za svaki slučaj zaokružili redni broj 4 na svim glasačkim listićima koji su im došli pod ruku, a na republičkoj listi se pod tim famoznim brojem našla mađarska lista. Sada se meštani međusobno propituju da li je neko od njih uopšte video živog Mađara u svom životu. U tome se najjasnije vidi sva besmisao izbora u Srbiji, po modelu koji se trenutno primenjuje. Dakle, svi koji su glasali pogrešno DA VRATE ŠEĆER I ZEJTIN koji su dobili!

Sve u smemu, ovi izbori na koje je “svečano” spuštena zavesa označili su na neki način kraj višestranačkog parlamentarizma u Srbiji. U celoj ovoj neveseloj priči neko će morati da glumi opoziciju u tom parlamentu da sve ne bi zaličilo na severnokorejski model u kome vođa po svom nahođenju određuje broj poslanika onih “partija” koje su mu simpatične. Sledeći scenario je možda “anuliranje” dosadašnjih mandata predsednika. Bar za to imamo uzora negde tamo na hladnom istoku… Sami smo (si) krivi!

Nešto je izgleda, (ma) što da (si pa) ne kažemo, trulo u državi Danskoj… GAME OVER.

IZBORI – STRAS BOŽE

MENTALNI EMIGRANT

… ILI DA LI JE JOŠ NEKO OSTAO OVDE?

Svi koje znam ili su već otišli ili se pripremaju da odu iz ove „obećane“ zemlje u kojoj živimo. Da budem precizniji, zemlje koju su iskvarili korumpirani političari svih boja. Ko zna, sledeće godine u ovo vreme… I sâm sam već odavno (mentalni) emigrant. Čitam New York Times, primam informacije preko BBC portala vesti i gledam novosti iz Nemačke u informativnoj emisiji RTL Aktuell. Šta reći, izgleda nastojim da izbegnem stvarnost koja nas okružuje baš po svaku cenu. Tu stvarnost čine lažne vesti ili pak prave vesti ali upakovane na tendenciozan način. Sve u svemu strašno. Da ne govorim o tabloidima, grotesknim emisijama tipa „Kontravizija“ izvesnog gospodina Lava (a tako smo se radovali kada se rodio, kao sin vrsnih intelektualaca), vestima u kojima se naša verzija Machthabera (ko je pomenuo Kim Jon-una) pojavljuje toliko često da ponekad moram da se zapitam da li više viđam sebe u ogledalu ili njega na „malom ekranu“… Priznajem da je gledanje televizije relikt prošlosti koga praktikuju samo još retro tipovi poput mene, ali što je mnogo, mnogo je…

U ovoj zemlji više ni derbi nije derbi. Sve se pretvorilo u neobuzdanu i ružnu sliku satkanu od uvreda, neracionalnog divljaštva i fudbala koji ne zavređuje ni da se priča o njemu. Tako je pored svega i ovo otišlo u… „Honduras“.

Znam da se ništa neće promeniti sve dok je partijska knjižica značajnija od znanja, ali ne mogu nam ukinuti pravo na nadu. Nije greh maštati a sačuvati obraz i dostojanstvo ipak je važnije od sitnih privilegija koje dođu i prođu. Zato, nekako mi je drago zbog toga što nisam član nijedne partije. Daleko od toga da sam apolitičan ali naša „politika“ nema veze sa demokratijom. Naše partije su interesne skupine ljudi željnih napredovanja po svaku cenu i priznanja koja nisu mogli steći na normalan način već preskakanjem po dva stepenika odjednom. Ne, hvala. Mislim da ću do daljeg ipak ostati mentalni emigrant…

MENTALNI EMIGRANT

96 SATI I 120 SEKUNDI

Novi parlamentarni i lokalni izbori nas nisu odveli u budućnost. Vratili su nas u prošlost, u devedesete i doba prekrajanja izbornih rezultata. 96 sati su brojali i odbrojali… Zato izdvojite 120 sekundi svog vremena da pročitate ovaj članak. Na praznik… jer možda upravo sada neki budući ministar diplomira na nekom prestižnom privatnom univerzitetu u kući pored vaše. Da, iako je praznik…

Mnogo toga se promenilo u glavama svih nas za ovih 96 sati. Od početnog mirenja sa rezulatima i osećanja neverice javio se prkos. Ne zato što je neka mala stranka u pravu i što hoće da joj se dozvoli da uđe u parlament na osnovu rezeltata izbora, već zato što jedna velika stranka nije izgleda još dovoljno velika kao što je zamislila. Nešto je trulo u državi Danskoj. Opet niko nije glasao za njih a opet su svi izgleda glasali za njega. Večni strah od promena koji će na kraju dovesti do toga da u našoj zemlji ostanu samo članovi njegove stranke. Kažu da ih je već više od 300.000, možda čak i svih 700.000. Svakim danom ih je više jer je partijska knjižica postala modus vivendi u Srbiji. To još nije dovoljno. Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei, NSDAP) je 1945. godine imala celih 8.500.000 članova. Dakle, ima tu još da se radi do partijske države.

Možda članak Njuz.net-a iz 2014. godine više neće biti toliko šaljiv kao što nam se tada činio.

ZBOG VELIKOG INTERESOVANJA GRAĐANA ZA UČLANJENJE U SNS NAPREDNJACI FORMIRAJU JOŠ JEDNU SNS

BEOGRAD, 18. april 2014, (Njuz) – Zbog velikog interesovanja građana da postanu članovi Srpske napredne stranke, naprednjaci su odlučili da formiraju još jednu Srpsku naprednu stranku, saznaje Njuz. Član predsedništva SNS Zoran Babić kaže da je procedura osnivanja još jedne Srpske napredne stranke već počela i da je više razloga za ovaj potez.

– Samo u poslednja dva meseca u SNS se učlanilo 60.000 građana čime je broj članova naše stranke narastao na 417.000. SNS je projektovana na kapacitet do 450.000 članova, a ovim tempom učlanjenja taj broj će ubrzo biti prevaziđen – kaže Babić.

On ističe da se ne radi ni okakvoj novoj Srpskoj naprednoj stranci.

– Članovi ove Srpske napredne stranke biće ravnopravni naprednjaci kao što su to i članovi prvoformirane Srpske napredne stranke. Jedina razlika, ali ponavljam jedina razlika, biće prilikom zapošljavanja članova. Blagu prednost imaće članovi prvoformirane Srpske napredne stranke i na ovaj način sprečavamo da se u SNS učlanjuju ljudi kojima je jedini motiv da se lično okoriste – objasnio je član predsedništva i poslanik SNS.

Babić dodaje da SNS na ovaj način uspostavlja još jedan mehanizam samokontrole.

– Još jednom pokazujemo da mi nismo ovde zbog vlasti, već zbog građana. Na ovaj način sami sebe sprečavamo da izrastemo u preterano dominantnu političku stranku. Takođe, sprečavamo mogućnost da u Srbiji nastane jednopartijski sistem – rekao Babić.

On je napomenuo i da je još rano govoriti o tome da li će Srpska napredna stranka i novoformirana Srpska napredna stranka zajedno ili samostalno izaći na neke naredne izbore.

Imao bih da im samo nešto poručim za kraj… nešto, više u obliku upozorenja na jednom stranom jeziku. Neka pogledaju u rečniku šta to znači, ako im nešto  znači…

WARNUNG: Lesen gefährdet die Unwissenheit!

96 SATI I 120 SEKUNDI