IZBORI – STRAS BOŽE

IZBORNA TRILOGIJA – Deo dugi

Izborna slagalica je bila rešena još mnogo pre početka ovih tužnih izbora ove još tužnije 2020. godine. Srpska napredna stranka (SNS) je još jednom uspela da pređe igricu nošena neverovatnom harizmom njenog lidera Aleksandra Vučića. Ta popularnost JEDNOG ČOVEKA iskorišćena je brutalno efikasno tako se njegovo ime kao nosioca liste našlo čak i na glasačkim listićima za lokalne izbore. Prosečan i ispod prosečan glasač, a takvih je najviše, zapravo i nije znao za koje ljude glasa. Tako je prosečna baba iz neke nedođije mogla da pomisli da će joj taj AV ako glasa za njega iskopati bunar u dvorištu. I pomislila je. Ostalo je istorija.

Korona je proglašena mrtvom da bi se odigrali ovi izbori. Vratila se samo dan kasnije pošto su završeni a pobednici odigrali svoje znojavo kolo uz trubače. Opozicija se realno (i ritualno) samoubila pre samih izbora a i oni njeni fragmenti koji su izašli na njih učinili su to krajnje nevešto i sa anti-protiv parolama, bez jasnog cilja i programa. Nazivi njihovih listi bili su toliko zbunjujući da su verovatno i oni koji su hteli da glasaju za njih u poslednjem trenutku odustali od toga. Epilog svega je da ćemo u republičkom parlamentu (do proglašenja kraljevine, daće Bog) imati samo tri stranke koje su realno prešle cenzus od tri odsto, već pomenuti SNS, kameleonski SPS i SPAS onog vaterpoliste-političara. Ostalih 10+ poslanika biće predstavnici manjina. Da, kada smo već kod manjina, jedna od njih nam je donela puno veselih trenutaka u ovo apokaliptično vreme. Do ovih izbora nismo znali da Vranjanci predstavljaju opasno jaku glasačku mašineriju za mađarsku listu. Sve se to dogodilo u malom Neradovcu. Jadni ljudi su se izgleda “zbunali” od svih tih predizbornih obećanja i “domaćih zadataka” na temu za koga moraju da glasaju. Trebali su da zaokruže broj 4 (lista opskurnih desničara) na lokalnim a 1 (lista pobedioca korone) na republičkim. Međutim, oni su za svaki slučaj zaokružili redni broj 4 na svim glasačkim listićima koji su im došli pod ruku, a na republičkoj listi se pod tim famoznim brojem našla mađarska lista. Sada se meštani međusobno propituju da li je neko od njih uopšte video živog Mađara u svom životu. U tome se najjasnije vidi sva besmisao izbora u Srbiji, po modelu koji se trenutno primenjuje. Dakle, svi koji su glasali pogrešno DA VRATE ŠEĆER I ZEJTIN koji su dobili!

Sve u smemu, ovi izbori na koje je “svečano” spuštena zavesa označili su na neki način kraj višestranačkog parlamentarizma u Srbiji. U celoj ovoj neveseloj priči neko će morati da glumi opoziciju u tom parlamentu da sve ne bi zaličilo na severnokorejski model u kome vođa po svom nahođenju određuje broj poslanika onih “partija” koje su mu simpatične. Sledeći scenario je možda “anuliranje” dosadašnjih mandata predsednika. Bar za to imamo uzora negde tamo na hladnom istoku… Sami smo (si) krivi!

Nešto je izgleda, (ma) što da (si pa) ne kažemo, trulo u državi Danskoj… GAME OVER.

IZBORI – STRAS BOŽE

„PREOBRNALI“ SMO SE…

Loše političare biraju dobri ljudi koji ne izlaze na izbore. Kako se približavaju parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji, poznati pod kodnim nazivom „И2016“, raste i tenzija među neposrednim učesnicima predizborne „utrke“ i „poznavaoca“ prilika odnosno političkih analitičara. Mi, ničim izazvani glasači, sve to posmatramo sa strane sa osmehom ispunjenim gorčinom. Koga izabrati, pitamo se, jer izbor stvarno šarolik. Ima tu i bivših i sadašnjih prodavaca magle, lopova, patriota, izdajnika, preletača… A ima i novih kandidata iz stranaka i pokreta koji su nastali od starih tako što su se odrekli svih svojih loših poteza, promenili boju odela i nabacili širi osmeh kako ih ne bismo slučajno prepoznali.

Naša politička scena se polako stabilizuje nakon više od 25 godina od uvođenja višestranačke scene i 15 od uvođenja „demokratije“. Postaje sve sličnija američkoj ili britanskoj gde se za svaki okrug decenijama zna za koga i kako glasa. Nemoguće, pomislićete… Šalu na stranu, pre nekoliko nedelja sam prisustvovao „konverzaciji“ vatrenih pristalica jedne od vladajućih stranaka. Neću reći o kojoj se stranci radi osim da im je početno i krajnje slovo skraćenice S, a srednje N. Sve se događa na otvaranju jedne strane fabrike. Mada, kada stavim prst na čelo, postavim sebi pitanje: Kako su svi nekako tempirali da završe izgradnju fabrika i puteva baš pred izbore. Čudno?! Elem, ove vatrene pristalice iskrcane su iz autobusa koji je stranka zakupila tajno da vođa ne sazna i ne pomisli slučajno da nije toliko voljen kako on misli. Kako sam načuo iz njihove priče bili su nekada glasači druge vladajuće stranke. Neću reći o kojoj se stranci radi osim da im je početno i krajnje slovo skraćenice S, a srednje P. Raspravljali su kome će pokloniti glas, mada su već bili u majcama i sa nakrivljenim stranačkim kačketima one prve vladajuće stranke sa početka ove besede. Zastavice i balone nisu imali. Kao ni transparete podrške na drvenim motkama sa podrškom vođi na jedinom pravom putu. Osetio sam da su se malo dvoumili. Ipak, tradicija kraja iz koga potiču je tradicija kraja iz koga potiču. Više od 25 glasanja za jednu stranku i sada preokret. Mora da stvarno napredujemo i hrlimo u bolju budućnost, a ja nikako da to primetim. „Preobrnali smo se!“, reče jedan od njih. „Valjda će i oni naši stari nešto da štpnu…“, reče drugi. Razgovor je tekao i tekao… U pozadini je govorio vođa. Korio je svog stranačkog kolegu koji je govorio neposredno pre njega, valjda predsednika opštine kojoj je država „podarila“ fabriku. Preterao je sa isticanjem podrške njemu i stranci kojoj pripada. A to nikako ne valja, kvari imidž…

„PREOBRNALI“ SMO SE…