NEKO VREME BUDUĆE

Srbija – regije i oblasti

IZBORNA TRILOGIJA – Deo treći

Posmatrajte ovo kao predlog nekog budućeg državnog uređenja i načina izbora poslanika na jednoj brdovitoj zemlji na Balkanu, koju svi neizmerno volimo i kojoj svi želimo dobro jer vidimo da nešto ozbiljno u njoj ne valja. Da li znate da u svom gradu imate lokalnu skupštinu, da li znate da postoji parlament ili vlada Srbije? Ne? Zato što te institucije ne rade svoj posao i što čujete samo glas predsednika koji obavlja sve te funkcije zajedno… Nešto treba promeniti! Možda sve.

Nekoliko stvari treba posebno istaći. Kao prvo, sadašnja organizacija države sa potpunom centralizacijom i Beogradom kao centrom svega što postoji, diše i kreće se u ovoj zemlji donosi više problema nego koristi. Zbog toga su sve češći zahtevi različitih formalnih i neformalnih grupa, pa i delova države da se pod hitno napravi plan regionalizacije i decentralizacije moći i odlučivanja. Kao drugo ali i sve ostalo, da li ste znali za kog kandidata ste glasali na predhodnim izborima? Da li znate ko je predstavljao vas ili vaš grad u prethodnom sazivu parlamenta? Da li ste znali da Aleksandar Vučić neće biti odbornik na lokalu, u vašem gradu, iako se njegovo ime našlo kao nosilac liste partije koja se odaziva na SNS? To su dobro znali predstavnici pomenute partije u svim opštinama i gradovima, dakle na lokalu, jer da su stavili svoje ime sumnjam da bi se dobro proveli i osvojili mandate. Dobro, verujem da ste vi koji čitate ovaj članak ipak sve ovo već znali, da ne preterujemo… Ako neko iz organizacije koja se zove BIA čita ovo, da još jednom ponovim da je ovo PREDLOG a ne POKUŠAJ RUŠENJA ustavnog uređenja Srbije.

Srbiju ćemo u ovom predlogu posmatrati kao kraljevinu. Hipotetički naravno, da bi objasnili sve ostalo… Krenimo od teritorijalne organizacije. Kraljevina Srbija bi, po ovom predlogu, kao državna zajednica bila podeljena na regije, regije na oblasti, a oblasti na gradove i opštine kao najniži nivo teritorijalne organizacije. Svaki nivo teritorijalne organizacije, odnosno zakonodavna i izvršna vlast na tom nivou, imala bi jasno određene ingerencije, kao i prava i obaveze. Takođe, svaki nivo vlasti bi imao i jasno definisane programe i izvore finansiranja. Dakle, znalo bi se o’kle su novci i na šta se i zašto se troše (potpuna transparentnost). Pošto se ovde radi samo o osnovnom predlogu koji se odnosi na teritorijalnu organizaciju i sistem izbora, ove dodatne teme neće biti razmatrane.

Teritorijalna organizacija (administrativna podela)

Pri definisanju „granica“ regija i oblasti vodio sam računa o istorijskim i geografskim principima. Kada se govori o istorijskim principa definisanja „granica“ misli se pre svega na približno sagledavanje „granica“ koje su postojale tokom nastanka i razvoja srpske srednjevekovne države, a za teritorije koje su bile van sastava Srbije na teritorijalnu organizaciju država u kojima su se nalazile. U svemu ovome učinjena su i određena odstupanja, nužna da bi se ispratio i savremeni razvoj gradova i opština odnosno njihovi pravci širenja. Kako određivanje „granica“ oblasti koje nikada kroz istoriju nisu bile jasno utvrđene, predstavlja izuzetno kompleksan i nezahvalan posao ovde je predstavljen samo jedan pokušaj njihovog sagledavanja. Počev od severa ka jugu i od zapada ka istoku, definisane su sledeće regije i pripadajuće oblasti:

  • Srpska Vojvodina (sa oblastima Bačka, Srem, Banat)
  • Podrinje i Posavina (sa oblastima Mačva, Kolubara, Beograd i Smederevsko Podunavlje)
  • Stara Raška (sa oblastima Stari Vlah, Moravica, Raška, Rasina, Toplica)
  • Moravska (sa oblastima Šumadija, Resava i Pomoravlje)
  • Timok i Braničevo (sa oblastima Timok, Braničevo)
  • Južnomoravska (sa oblastima Niš, Dubočica, Pčinja, Šopluk)
  • Kosovo i Metohija (sa oblastima Kosovo, Metohija) [ova regija je odvojena od Srbije i trenutno nije pod njenom jurisdikcijom]

[pogledajte priloženu sliku na kojoj su predstavljene regije i oblasti Srbije, ucrtane na mapi na kojoj se vide postojeće granice opština i upravnih okruga radi lakšeg praćenja; svaki predlog za dodatnim „pomeranjem granica“ je dobrodošao]

Zakonodavni i izvršni organi po nivoima organizovanja

Državna zajednica

Zakonodavna vlast: Senat. Izvršna vlast: Vlada. Ostali organi vlasti (sa protokolarnim/savetodavnim ingerencijama): Kraljevski dom, Državni savet. Izborni ciklus (osim za Kraljevski dom i Državni savet): četiri godine.

Senat čine 172 senatora (predstavnici svih opština, uključujući i gradske opštine na teritoriji državne zajednice, bez predstavnika regije Kosovo i Metohija). Svaki senator ima po jedan personalni glas i određeni broj tako zvanih elektorskih glasova koji zavisi od broja stanovnika opštine (izborne jedinice) na kojoj je izabran. Broj elektorskih glasova se određuje na osnovu odnosa broja stanovnika pojedinačne opštine i broja stanovnka najmanje opštine na teritoriji državne zajednice (čiji predstavnik ima jedan elektorski glas). Svaka odluka koju donosi Senat državne zajednice da bi bila potvrđena mora da ima većinu personalnih glasova prisustnih senatora (ukoliko postoji kvorum) i većinu elektorskih glasova. Ovo pravilo se ne primenjuje samo u slučaju opoziva ministara Vlade (i izbora novih ministara na predlog Premijera ukoliko je neki ministar opozvan sa svoje funkcije) državne zajednice u kom slučaju se računaju samo personalni glasovi. Da bi opoziv nekog određenog ministra stupio na snagu, Senat i Državni savet moraju izglasati njegovo nepoverenje. Senatori se biraju se sistemom relativne većine (first past the post). Svaka teritorija opštine (uključujući i gradske opštine) predstavlja po jednu izbornu jedinicu, pri čemu se u svakoj bira po jedan senator. U okviru većinskog izbornog sistema (po jednokružnom principu koji se ovde primenjuje), potrebno je da kandidat dobije više glasova od ostalih kandidata u svojoj izbornoj jedinici da bi bio izabran.

Primer određivanja broja elektorskih glasova za predstavnika (senatora) gradske opštine Medijana koja se nalazi u sastavu grada Niša:

85.969 (broj stanovnika ove opštine)/1.663 (broj stanovnika najmanje opštine državne zajednice, Crna Trava) = 51,70 ~ 52. 

Vladu čine Premijer i članovi Vlade (ministri) koji vode resorna ministarstva. Premijer se bira sistemom relativne većine (jednokružni većinski sistem – first past the post) pri čemu je cela teritorija državne zajednice jedna izborna jedinica. Isto važi i za svakog pojedinačnog člana Vlade – ministra. Dakle, za svaku poziciju u Vladi partijske liste mogu predložiti po jednog kandidata. Glasači na teritoriji cele državne zajednice imaju na raspolaganju po jedan glas za svaku od predloženih pozicija. Kandidati za Premijera i ministre Vlade državne zajednice ne mogu se naći na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za senatore. 

Kraljevski dom na čijem je čelu Kralj ima protokolarnu, odnosno savetodavnu funkciju i predstavlja stub jedinstva državne zajednice pod njenom Krunom. Kralj predstavlja državnu zajednicu na međunarodnom planu zajedno sa Premijerom i određenim resornim ministrima Vlade državne zajednice u zavisnosti od potrebe.

Državni savet ima savetodavnu funkciju (u zakonodavnom smislu) osim u slučajevima opoziva/izbora članova Vlade, pitanja koja se tiču ustavnog uređenja državne zajednice, proglašenja ratnog i vanrednog stanja i ulaska/izlaska u/iz međunarodnih tela i saveza kada imaju i pravo punopravnog odlučivanja zajedno sa Senatom. Državni savet čine 44 savetnika (sa pravom glasa) i 3 člana (bez prava glasa), odnosno predstavnici Krunskog saveta (22+Kralj bez prava glasa) koje imenuje Kraljevski dom, Saveta akademije (8, predstavnici svih odeljenja SANU prema načinu njenog organizovanja+Predsednik SANU bez prava glasa) koje imenuje SANU i Saveta crkve (14, vladike eparhija formiranih na teritoriji državne zajednice+Patrijarh SPC bez prava glasa) koje imenuje Sinod SPC.

Regija

Zakonodavna vlast: Predstavnički dom regije. Izvršna vlast: Kancelarija guvernera. Izborni ciklus: tri godine.

Predstavnički dom svake regije čine 100 poslanika. Svaka oblast određene regije daje određeni broj poslanika na osnovu udela stanovnika pojedinačne oblasti u ukupnom broju stanovnika regije kojoj ta oblast pripada. Svaka oblast u okviru regije predstavlja jednu izbornu jedinicu koja bira svoje predstavnike u Predstavnički dom regije. Izbori za predstavnike oblasti obavljaju se po proporcionalnom sistemu sa zatvorenim partijskim listama (redosled kandidata na svojoj listi određuje sama partija; po tom redosledu se i raspoređuju dobijeni mandati koje je osvojila određena partijska lista), po principu jedan birač – jedan glas. Dakle, građani ostvaruju svoje biračko pravo tako što se opredeljuju samo za jednu partijsku listu od ponuđenih.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Niška oblast u okviru Južnomoravske regije):

Broj predstavnika Niške oblasti u Predstavničkom domu regije: 42 (ostale oblasti ove regije, Dubočica, Pčinja i Šopluk imaju 26, 16 i 16 predstavnika respektivno). Izbori se organizuju na nivou opština i gradova (sa tako zvanim gradskim opštinama koje u ovom slučaju ne organizuju samostalno izbore kao što je to slučaj prilikom izbora predstavnika za Senat državne zajednice). Broj važećih glasačkih listića u oblasti: 200.000. Izborni prag: 200.000/42=4.761,90~4.762 (zaokružuje se na prvi veći ceo broj). Broj osvojenih glasova po listama: lista_1 80.000, lista_2 65.000, lista_3 38.000, lista_4 14.000 lista_5 3.000. Lista_5 nije prešla izborni prag i ne učestvuje u raspodeli mandata. Inicijalna raspodela mandata (dobija se celobrojnim deljenjem broja glasova koje je dobila svaka lista pojedinačno sa izbornim pragom): lista_1 80.000//4.762=16, lista_2 65.000//4.762=13, lista_3 38.000//4.762=7, lista_4 14.000//4.762=2 [inicijalno je raspodeljeno 38 od 42 mandata]. Preostali mandati (4) idu partijskoj listi koja je osvojila najviše glasova (sistem „prelivanja“ glasova sa forsiranjem najjače partijske liste). Konačan broj mandata po partijskim listama: lista_1 20, lista_2 13, lista_3 7, lista_4 2. Na osnovu broja dobijenih mandata svaka partijska lista vrši dodelu personalnih mandata svojim kandidatima.

Kancelariju guvernera regije čine Guverner i članovi Sekretarijata (sekretari) koji vode resorne sekretarijate. Guverner se bira sistemom relativne većine (jednokružni većinski sistem – first past the post) na posebnom glasačkom listiću, pri čemu je cela teritorija regije jedna izborna jedinica. Izabrani Guverner predlaže članove Sekretarijata čiji mandati moraju biti potvrđeni od strane Predstavničkog doma regije. Isto važi za eventualni opoziv pojedinačnih sekretara – Predstavnički dom može izglasati nepoverenje/opoziv svakog pojedinačnog sekretara u kom slučaju Guverner ima obavezu da predloži novog kandidata. Kandidati za Guvernera i izabrani članovi Sekretarijat mogu se nalaziti i na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za poslanike Predstavničkog doma regije (pri čemu partija može „preskočiti“ izabrane članove Sekretarijata, kao i kandidata koji je izabran za Guvernera, prilikom dodele personalnih mandata koja je partijska lista osvojila).

Oblast

Zakonodavna vlast: Skupština oblasti. Izvršna vlast: Uprava oblasti (prefektura). Izborni ciklus: dve godine.

Skupštinu svake oblasti čine 50 odbornika. Svaka opština/grad određene oblasti daje određeni broj odbornika (mandata) na osnovu udela stanovnika te opštine/grada u ukupnom broju stanovnika oblasti kojoj pripada. Svaka opština/grad u okviru oblasti predstavlja jednu izbornu jedinicu koja bira svoje predstavnike u Skupštinu oblasti. Izbori za predstavnike opštine/grada obavljaju se po proporcionalnom sistemu sa otvorenim partijskim listama na kojima se nalazi onoliko kandidata koliko izborna jedinica ima na raspolaganju mandata (redosled kandidata se određuje na osnovu personalnih glasova birača a ne od strane partije koja je formirala listu). Građani na različite načine ostvaruju svoje biračko pravo u zavisnosti od toga da li se radi o jedno-mandatnoj ili više-mandatnoj izbornoj jedinici. U jedno-mandatnim izbornim jedinicama birač ima na raspolaganju samo jedan glas i njega daje jednoj od ponuđenih partijskih listi (kandidat koji se nalazi na izabranoj partijskoj listi automatski dobija jedan izborni poen). U više-mandatnim izbornim jedinicama glasač ima na raspolaganju onoliko glasova koliko ta izborna jedinica daje mandata za Skupštinu oblasti (može ih iskoristiti sve ili manje od propisanog broja, pri čemu stoji preporuka da ih iskoristi sve kako bi izborna volja svakog građana bila najreprezentativnije ispoštovana). U ovim jedinicama glasač se može opredeliti za jednu partijsku listu (pri čemu svaki kandidat na toj listi automatski dobija po jedan izborni poen) ili može nezavisno raspodeliti svoje personalne glasove kandidatima sa jedne ili više partijskih listi, s tim što jednom kandidatu može dati maksimalno dva glasa (upisom odgovarajućeg znaka X u oba polja koja stoje pored imena kandidata). Ukupan broj izbornih poena svih kandidata na jednom glasačkom listiću ne sme da pređe ukupan broj mandata na koje određena izborna jedinica ima pravo.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Grad Niš u okviru Niške oblasti):

Broj predstavnika grada Niša u Skupštini Južnomoravske oblasti: 37 (ostale opštine/gradovi ove oblasti daju preostalih 13 odbornika). Broj važećih glasačkih listića u gradu: 100.000 (sa ukupno dodeljenih 2.000.000 izbornih poena što znači da je na svakom glasačkom listiću u proseku dodeljeno po 20 od mogućih 37 izbornih poena). Za dodelu mandata partijskim listama koristi se kombinacija Hagenbach-Bishoff (za inicijalnu raspodelu) i D’Hondt sistema (za dodatnu raspodelu mandata partijskim listama).

Inicijalna raspodela mandata partijskim listama: Prvo se određuje izborni broj tako što se ukupan broj izbornih poena podeli brojem mandata koje daje više-mandatna izborna jedinica uvećanim za jedan: 2.000.000/(37+1)=65.789,47~65.790 (zaokružuje se na prvi veći ceo broj). Broj osvojenih izbornih poena po listama: lista_1 700.000, lista_2 550.000, lista_3 400.000, lista_4 290.000 lista_5 60.000. Lista_5 je dobila manje izbornih poena od izbornog broja i ne učestvuje u raspodeli mandata. Inicijalna raspodela mandata (dobija se celobrojnim deljenjem broja izbornih poena koje su dobili kandidati svake liste sa izbornim brojem): lista_1 700.000//65.790=10, lista_2 550.000//65.790=8, lista_3 400.000//65.790=6, lista_4 290.000//4.762=4 [inicijalno je raspodeljeno 28 od 37 mandata]. Preostali, odnosno dodatni mandati (9) se raspoređuju sistemom najvećih količnika (D’Hondtov sistem), tako što se u svakom od 9 krugova broj izbornih poena za svaku listu deli brojem do tada osvojenih mandata uvećanim za jedan. Lista_1 700.000//(10+1)=63.636, lista_2 550.000//(8+1)=61.111, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [prvi od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (drugom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(11+1)=58.333, lista_2 550.000//(8+1)=61.111, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [drugi od 9 dodatnih mandata dobija lista_2 jer ima najveći količnik]. U narednom (trećem) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(11+1)=58.333, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [treći od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (četvrtom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(4+1)=58.000 [četvrti od 9 dodatnih mandata dobija lista_4 jer ima najveći količnik]. U narednom (petom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(6+1)=57.142, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [peti od 9 dodatnih mandata dobija lista_3 jer ima najveći količnik]. U narednom (šestom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(9+1)=55.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [šesti od 9 dodatnih mandata dobija lista_2 jer ima najveći količnik]. U narednom (sedmom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(12+1)=53.846, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [sedmi od 9 dodatnih mandata dobija lista_1 jer ima najveći količnik]. U narednom (osmom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(13+1)=50.000, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [osmi od 9 dodatnih mandata, pošto imamo više istih najvećih količnika, dobija lista_1 jer ima najviše izbornih poena]. U narednom (devetom) krugu imamo sledeće količnike: 700.000/(14+1)=46.666, lista_2 550.000//(10+1)=50.000, lista_3 400.000//(7+1)=50.000, lista_4 290.000//(5+1)=48.333 [deveti od 9 dodatnih mandata, pošto imamo više istih najvećih količnika, dobija lista_2 jer ima najviše izbornih poena]. Konačan broj mandata po partijskim listama: lista_1 14, lista_2 11, lista_3 7, lista_4 5. Na osnovu broja dobijenih izbornih poena po kandidatu svaka izborna lista raspoređuje personalne mandate redom po dobijenoj rang listi svojih kandidata.

Upravu oblasti čini je Načelnik oblasti (prefekt) i načelnici resornih uprava. Načelnik oblasti je kandidat koji je na izborima za Skupštinu oblasti dobio najviše izbornih poena od svih izabranih odbornika na teritoriji cele oblasti. Načelnik oblasti predlaže članove Uprave oblasti čiji mandati moraju biti potvrđeni od strane Skupštine oblasti. Isto važi za eventualni opoziv pojedinačnih načelnika uprava – Skupština oblasti može izglasati nepoverenje/opoziv svakog pojedinačnog načelnika uprave u kom slučaju Načelnik oblasti ima obavezu da predloži novog kandidata. Kandidati za Načelnika oblasti i izabrani članovi resornih uprava mogu se nalaziti i na partijskim listama u svojim izbornim jedinicama, kao kandidati za odbornike Skupštine oblasti (pri čemu partija može „preskočiti“ izabrane članove Uprave, kao i kandidata koji je izabran za načelnika, prilikom dodele personalnih mandata).

Opština/grad

Zakonodavna vlast: Savet opštine/grada. Izvršna vlast: Kabinet Predsednika opštine/Gradonačelnika. Izborni ciklus: dve godine.

Savet opštine/grada čine 12 većnika. Opština/grad čini jedinstvenu izbornu jedinicu iz koje se biraju predstavnici u Savet opštine/grada. Izbori za predstavnike opštine/grada obavljaju se po većinskom sistemu sa otvorenim partijskim listama na kojima se nalazi do 15 kandidata. Svaki glasač ima na raspolaganju 12+1 glas, odnosno 13 izbornih poena (po jedan za svakog od 12 članova Saveta i jedan za Predsednika opštine/Gradonačelnika) i mora ih u potpunosti iskoristiti da bi glasački listić bio validan. Ovo načelo omogućuje prohodnost nezavisnim kandidatima kao i kandidatima sa nepotpunih partijskih listi (listi koje nisu kandidovale svih 15 kandidata). Glasove može rasporediti unutar jedne ili više partijskih listi.

Kabinet Predsednika opštine/gradonačelnika čini Predsednik opštine/Gradonačelnik i njegovi saradnici (Zamenik predsednika opštine/gradonačelnika, Sekretar opštine/grada, Koordinator magistrata, Menadžer za planiranje i urbanistički razvoj opštine/grada i Menadžer za e-upravu i lokalnu samoupravu do nivoa naseljenih mesta – gradskih opština u slučaju grada i seoskih sredina). Direktori direkcija neophodnih za funkcionisanje opštine/grada prema statutu opštine/grada ne mogu biti većnici Saveta i biraju se na konkursu. Njihov rad mora biti zasnovan na načelima nepolitičkog – tehnokratskog upravljanja resornim direkcijama.

Primer raspodele mandata u izbornoj jedinici (Grad Niš):

Broj važećih glasačkih listića u gradu: 100.000 (sa ukupno dodeljenih 1.300.000 izbornih poena,  13 po svakom glasačkom listiću). Nakon prebrojavanja izbornih poena kandidat koji je osvojio najviše izbornih poena se proglašava za Gradonačelnika a preostalih 12 kandidata sa rang-liste za većnike Saveta grada. U slučaju istog broja izbornih poena kod dva ili više kandidata odlučuje prvo ukupan broj izbornih poena koje je svaka partijska lista osvojila (čiji su oni bili kandidati), a potom inicijalna pozicija na matičnim partijskim listama.

NEKO VREME BUDUĆE

IZBORI – STRAS BOŽE

IZBORNA TRILOGIJA – Deo dugi

Izborna slagalica je bila rešena još mnogo pre početka ovih tužnih izbora ove još tužnije 2020. godine. Srpska napredna stranka (SNS) je još jednom uspela da pređe igricu nošena neverovatnom harizmom njenog lidera Aleksandra Vučića. Ta popularnost JEDNOG ČOVEKA iskorišćena je brutalno efikasno tako se njegovo ime kao nosioca liste našlo čak i na glasačkim listićima za lokalne izbore. Prosečan i ispod prosečan glasač, a takvih je najviše, zapravo i nije znao za koje ljude glasa. Tako je prosečna baba iz neke nedođije mogla da pomisli da će joj taj AV ako glasa za njega iskopati bunar u dvorištu. I pomislila je. Ostalo je istorija.

Korona je proglašena mrtvom da bi se odigrali ovi izbori. Vratila se samo dan kasnije pošto su završeni a pobednici odigrali svoje znojavo kolo uz trubače. Opozicija se realno (i ritualno) samoubila pre samih izbora a i oni njeni fragmenti koji su izašli na njih učinili su to krajnje nevešto i sa anti-protiv parolama, bez jasnog cilja i programa. Nazivi njihovih listi bili su toliko zbunjujući da su verovatno i oni koji su hteli da glasaju za njih u poslednjem trenutku odustali od toga. Epilog svega je da ćemo u republičkom parlamentu (do proglašenja kraljevine, daće Bog) imati samo tri stranke koje su realno prešle cenzus od tri odsto, već pomenuti SNS, kameleonski SPS i SPAS onog vaterpoliste-političara. Ostalih 10+ poslanika biće predstavnici manjina. Da, kada smo već kod manjina, jedna od njih nam je donela puno veselih trenutaka u ovo apokaliptično vreme. Do ovih izbora nismo znali da Vranjanci predstavljaju opasno jaku glasačku mašineriju za mađarsku listu. Sve se to dogodilo u malom Neradovcu. Jadni ljudi su se izgleda “zbunali” od svih tih predizbornih obećanja i “domaćih zadataka” na temu za koga moraju da glasaju. Trebali su da zaokruže broj 4 (lista opskurnih desničara) na lokalnim a 1 (lista pobedioca korone) na republičkim. Međutim, oni su za svaki slučaj zaokružili redni broj 4 na svim glasačkim listićima koji su im došli pod ruku, a na republičkoj listi se pod tim famoznim brojem našla mađarska lista. Sada se meštani međusobno propituju da li je neko od njih uopšte video živog Mađara u svom životu. U tome se najjasnije vidi sva besmisao izbora u Srbiji, po modelu koji se trenutno primenjuje. Dakle, svi koji su glasali pogrešno DA VRATE ŠEĆER I ZEJTIN koji su dobili!

Sve u smemu, ovi izbori na koje je “svečano” spuštena zavesa označili su na neki način kraj višestranačkog parlamentarizma u Srbiji. U celoj ovoj neveseloj priči neko će morati da glumi opoziciju u tom parlamentu da sve ne bi zaličilo na severnokorejski model u kome vođa po svom nahođenju određuje broj poslanika onih “partija” koje su mu simpatične. Sledeći scenario je možda “anuliranje” dosadašnjih mandata predsednika. Bar za to imamo uzora negde tamo na hladnom istoku… Sami smo (si) krivi!

Nešto je izgleda, (ma) što da (si pa) ne kažemo, trulo u državi Danskoj… GAME OVER.

IZBORI – STRAS BOŽE

VEK POBEDNIKA I VEK PORAŽENIH

Prošlo je punih 100 godina od završetka Velikog rata i potpisivanja mirovnog sporazuma između pobednika i poraženih. Prvi svetski rat je doneo sa sobom ogromna stradanja u svakom smislu, vojnom i civilnom. Ujedno, posledice ovog rata predstavljale su svojevrstan preludijum još većim stradanjima i užasima koje će doneti Drugi svetski rat.

Pomirenje ali nikako zaborav, mogla bi da glasi krilatica koja poziva na kompromis i etabliranje mira. Jer svaka godina provedena u miru je godina koja vodi ka sveopštem napretku ljudske civilizacije. Srbija je u oba rata bila na strani pobednika. Ona je oba puta dala nemerljiv doprinos slamanju snage neprijatelja i njegovom porazu. Žrtve koje smo podneli, ljudske i materijalne, opominju ali i stvaraju osećaj ponosa da smo bili na pravoj strani. Zbog toga je i osećaj gorčine veći što smo se na centralnoj proslavi ovog velikog jubileja, kakav je nesumljivo vek od završetka Velikog rata, našli u nekom prikrajku. Na mestu odakle se mora podignuti ruka i pustiti glas, da bi te neko veliki zapazio. A mi smo bili veliki u tom Velikom ratu. Mala zemlja seljaka koji su svojom hrabrošću, izdržljivośću i vojnim umećem zadivili svet. Na proslavi su, međutim, mnogi poraženi bili na klupama gde treba da sede pobednici. To boli ali i svedoči o onima koji zaboravljaju i prekrajaju istoriju. Poraženi su sa nelagodom sedeli u tim klupama, sa saznanjem da im ta mesta ne pripadaju, poput đaka koji jedva čekaju da zvoni i da ih niko ništa ne pita dok čas istorije traje.

Saznanje i sećanje da smo bili veliki kada je lakše bilo biti mali je dovoljno. Istinu i poštenje nam ne mogu oduzeti!

VEK POBEDNIKA I VEK PORAŽENIH

FUDBAL

… ILI ŠTA SE DOGAĐA KADA PRORADI SARKAZAM

TABELA: Da se prvo ogradim. Ovo što ću napisati je lažna vest! No, pružite joj šansu… možda se i obistini?! Elem, na prošloj sednici vlade Srbije, pod tačkom razno, dogovoren je konačan izgled tabele Superlige Srbije za tekuću sezonu koja je tek počela. Konačan redosled na tabeli fudbalskog šampionata određen je nakon podrobnih analiza stanja sporta u zemlji, finansijskih izveštaja i procene stanja budžeta. Analiziran je i onaj čuveni BDP (ili kako predsednik voli da kaže GDP per capita). Odlučeno je sledeće: šampion će biti Crvena Zvezda (zbog najmasovnijeg dela glasačkog tela koji ovaj klub pokriva), vicešampion Radnički Niš (zbog ravnomerne zastupljenosti svih regiona i sprečavanja odliva visokostručnih kadrova iz ovog dela zemlje u budućem periodu), dok bi treće mesto zauzeo Partizan (ne zna se zbog čega jer nije objavljeno u zvaničnom kominikeu vlade, mada se nagađa da se predsednik kluba zamerio nekom od vođa navijača koji je vrlo uticajan). Raspored ostalih klubova na tabeli biće određen žrebom, izjavio je resorni ministar. U skladu sa ovom odlukom vlade, biće u narednom periodu pozvani i sponzori (čitaj javna preduzeća) da daju milionske iznose kako bi se pokrili troškovi rukovodstava i igrača u našim najboljim fudbalskim klubovima. Gledaoci, njih nekoliko stotina, koji su kupili pretplatne ulaznice u nadi da će se ove godine ipak gledati fudbal biće pravično obeštećeni. Vlada će formirati posebnu radnu grupu eksperata koji će odgovornim ulaganjem novca poreskih obveznika na utakmice treće škotske lige u kladionicama lanca koji pobedi na tenderu, doći do neophodnih sredstava za navedenu namenu. Srećno nam bilo! Živeli!

SVETSKO PRVENSTVO: Ne mogu da izdržim a da se ne osvrnem i na svetsko prvenstvo u fudbalu koje je ove godine održano u Rusiji. Šta reći… mesec dana sam proveo u fotelji gledajući smorene igrače sa bezizražajnim licima na kojima nije bilo ni traga od bilo kakvih emocija. Ceo događaj mi je ličilo na putujući cirkus Monti Pajtona. Većina utakmica je imala formu pijačnog dana gde se svako za sebe trudi da postigne što bolju cenu za svoje noge i udomi se u nekom velikom klubu ukoliko već nije. Nezaobilazna intoniranja nacionalnih himni na početku svakog meča bila su tragikomična jer je većina igrača pojedinih reprezentacija ćutala pošto verovatno i nisu znali za koju reprezentaciju trenutno igraju. Neki smešni likovi iz Helvecije su čak mislili da igraju za svoj rodni kraj ili šta već. Organizatori su sa druge strane verovatno bili neprestano u strahu da se nešto nepredviđeno ne desi tokom trajanja utakmica, poput kiše, drona ili čega već da se car ne bi naljutio. To im se po završetku finalne utakmice sručilo na glavu – ali bukvalno!

FUDBAL

HOĆU DA BUDEM SRBIJA

Za sada jedino sport može da ulije građanima, koji sticajem okolnosti žive u Srbiji, onu dozu samopouzdanja koja je potrebna da se ponosno izrazi svoja nacionalna pripadnost. Uspesi naših sportista na OI u Ri(j)u ove 2016. godine imaju pomalo neki nadrealni prizvuk kada se ima u vidu naša postojeća sportska infrastruktura kao i ulaganje u sport. Da se razumemo, sve su to vrhunski profesionalni sportisti ali je nastupanje za svoju zemlju posebna privilegija koja može ali i ne mora da izazove onaj „klik“ koji je potreban da bi se postigli vrhunski rezultati. Državni zvaničnici, osim što prisvajaju uspehe i prvi javno šalju čestitke, ne čine mnogo toga da se stvari postave na čvrste, sistemske osnove. Uspeh ili neuspeh sportiste, mada je i to relativan pojam, je samo njegov – izraz lične borbe sa samim sobom i svojim mogućnostima. Nikako nije „naš“…

Svaka čast svima koji su (ili nisu) postigli velike uspehe na OI, koje su delom ostale u senci nekih manje lepih političkih događaja, kako u samom Brazilu tako i u svetu. Ratovi nisu stali zbog održavanja OI, kako je to nekad bivalo u Staroj Grčkoj. Pokazalo se takođe da su neki sportisti privilegovaniji od drugih. Nekim ruskim sportistima je zabranjen pristup na OI zbog indicije da se možda dopinguju, dok sa druge strane (kako se priča) američki sportisti samo na osnovu garancije svoje vlade ne moraju na doping testove i druge propisane provere. Kakav paradoks, zar ne? Pravi duh olimpizma!

Da se vratim sada na povod za pisanje ovog teksta. Ovih dana sam video decu kako se igraju na ulici. Bio je u pitanju jedan olimpijski sport (ne, nije vaterpolo). Klinci su se utrkivali čija će ekipa da bude Srbija. Ostatak družine su morali da budu Amerikanci. Bili su tužni zbog toga, ali i pomalo ljubomorni na svoje drugare i drugarice koji su prvi u glas rekli: „HOĆU DA BUDEM SRBIJA!“

Ima nade za ovu zemlju… iako se svi svojski trudimo da tako ne bude.

HOĆU DA BUDEM SRBIJA

HOD NA PRSTIMA

Situacija u Srbiji postaje već izuzetno ozbiljna i po merilima najvećih pesimista i optimista, sve jedno. Intelektualci su izabrali da se brane zavetom ćutanja i da se povuču pred naletom primitivizma i improvizacije. Ljudi žive u šarenim obećanjima aktuelne vlasti – u Srbiji se to naziva nadom, a u ostatku sveta manipulacijom ljudskom svešću.

Dok se na jednoj strani (kao) štedi na drugoj se bukvalno rasipa. Država nikako ne uspeva da smanji svoje troškove poslovanja a traži od naroda da „štampa dvostrano“ kako se ne bi trošilo previše papira. Degradacijom zaposlenih u zdravstvu i u prosveti, smanjivanjem „plata“, sadašnja kriza će se preneti i na više sledećih generacija. Deca će shvatiti gde se nalaze, a ona definitivno brže shvataju od odraslih, i spakovati kofere! Za razliku od odraslih deca više ne veruju u bajke. Da li će neko staviti prst na čelo zbog toga. Ne verujem. Nema ko! Oni koji su zaduženi za to ili nemaju čelo ili su postali suviše nadmeni pa su im prsti zauzeti drugim stvarima.

Zato naše ćutanje kao opredeljenje i hod na prstima treba što pre zaboraviti i nastojati da se probudi svest… Severna Koreja i nije više tako daleko.

PS Ko još nije shvatio iz ove priče da mora da nauči engleski, nemački ili norveški neka što pre shvati. Bajka o ulasku u EU će i 2020. počinjati istim rečima kao što počinje i danas: „Za 5 godina…“

HOD NA PRSTIMA