MENTALNI EMIGRANT

… ILI DA LI JE JOŠ NEKO OSTAO OVDE?

Svi koje znam ili su već otišli ili se pripremaju da odu iz ove „obećane“ zemlje u kojoj živimo. Da budem precizniji, zemlje koju su iskvarili korumpirani političari svih boja. Ko zna, sledeće godine u ovo vreme… I sâm sam već odavno (mentalni) emigrant. Čitam New York Times, primam informacije preko BBC portala vesti i gledam novosti iz Nemačke u informativnoj emisiji RTL Aktuell. Šta reći, izgleda nastojim da izbegnem stvarnost koja nas okružuje baš po svaku cenu. Tu stvarnost čine lažne vesti ili pak prave vesti ali upakovane na tendenciozan način. Sve u svemu strašno. Da ne govorim o tabloidima, grotesknim emisijama tipa „Kontravizija“ izvesnog gospodina Lava (a tako smo se radovali kada se rodio, kao sin vrsnih intelektualaca), vestima u kojima se naša verzija Machthabera (ko je pomenuo Kim Jon-una) pojavljuje toliko često da ponekad moram da se zapitam da li više viđam sebe u ogledalu ili njega na „malom ekranu“… Priznajem da je gledanje televizije relikt prošlosti koga praktikuju samo još retro tipovi poput mene, ali što je mnogo, mnogo je…

U ovoj zemlji više ni derbi nije derbi. Sve se pretvorilo u neobuzdanu i ružnu sliku satkanu od uvreda, neracionalnog divljaštva i fudbala koji ne zavređuje ni da se priča o njemu. Tako je pored svega i ovo otišlo u… „Honduras“.

Znam da se ništa neće promeniti sve dok je partijska knjižica značajnija od znanja, ali ne mogu nam ukinuti pravo na nadu. Nije greh maštati a sačuvati obraz i dostojanstvo ipak je važnije od sitnih privilegija koje dođu i prođu. Zato, nekako mi je drago zbog toga što nisam član nijedne partije. Daleko od toga da sam apolitičan ali naša „politika“ nema veze sa demokratijom. Naše partije su interesne skupine ljudi željnih napredovanja po svaku cenu i priznanja koja nisu mogli steći na normalan način već preskakanjem po dva stepenika odjednom. Ne, hvala. Mislim da ću do daljeg ipak ostati mentalni emigrant…

MENTALNI EMIGRANT

ZNAM ZA JADAC

… ILI KAKO JE PROPAO ROCK AND ROLL

Upozorenje: samo za osobe starije od 40 godina

Naši jednostavni životi su se pretvorili u svoje haotične kreature koje se mogu opisati samo sa aktuelnom političkom parolom „brže, jače, bolje“. U stvari… kada bolje razmislim, gorkom parodijom na čuveni olimpijski slogan „citius, altius, fortius“ („brže, više, jače“). Zašto se to dogodilo? Upali smo u kolotraz savremenog društva u kome se od pojedinca ne očekuje da ima svoje ja. Sve je podređeno masovnim komunikacijama i masovnim doživljajima stvarnosti.

Od nekadašnja dva TV programa u kojima smo uživali, znajući termin svake emisije koje smo željno iščekivali… dobili smo gomilu kanala i informacija koje idu sa njima. Zbog toga smo TV prestali i da gledamo. Dobili smo samo šum u pozadini…

Ljubav se od slatke zebnje pretvorila u smajlije, kratke poruke i skraćenice. Došli smo do situacije da su pikseli zamenili poljupce. I nestalo je magije… Sve je direktno, ogoljeno i predvidivo.

Od muzike koja se slušala sa strahopoštovanjem prema gramofonskim pločama na kojima je bila snimljenja (i koje su neretko bile skupe)… dobili smo hiperprodukciju iz koje se ne može izvući kvalitet. Muzika je postala gomila koja u mlazovima navire sa svih strana. Previše dostupna da bi bila vredna slušanja i čekanja.

Kontinuum života se pretvorio fragmente doživljaja i sećanja. Kao da nema prošlosti i budućnosti. Živi se samo u sadašnjosti, ali tako da ona prolazi suviše brzo ne ostavljajući tragove za sobom. Umrećemo izgleda pre nego što ukapiramo da smo bili živi!

A sve ovo zbog piletine za ručak… Video sam jadac, ali se nisam usudio da na osnovu svojih sećanja iz „doba jure“ sa nekim započnem igru „znam za jadac“. Možda bi me proglasili ludim. Ko zna?!

Jadac (lat. furcula) je naziv za viljuškastu kost kod ptica i nekih izumrlih dinosaurusa, koja je nastala spajanjem dve ključne kosti. Kod ptica ima ulogu jačanja grudnog skeleta da se odupre otporima pri letu.

Jadac je u narodu poznatiji kao kost za „ispunjavanje želja“. Kost se koristi tako da dve osobe uzmu kost za jednu, odnosno drugu stranu, zamisle želju i povuku kost prema sebi. Kada kost pukne, osobi koja dobije veći deo kosti ispuniće se želja. Alternativno, postoji i druga varijanta. Učesnici u igri, nakon što polome jadac, pokušavaju da prevare svog protivnika tako što će mu ponuditi da uzme neki predmet od njih. Gubitnik je onaj koji prvi uzme nešto od protivnika, a da pritom ne kaže „znam za jadac“…

izvor: Vukajlija i Wikipedia

ZNAM ZA JADAC