DOGODILA NAM SE MAGLA

Zagađenje vazduha tokom zimskih meseci je postalo alarmantno. Magla koja se sručila na nas podsetila nas je na apokaliptične slike iz kineskih i indijskih gradova ali i otkrila mnogo suštinskih problema za koje nismo ni marili dok aplikacije za prikaz vrednosti kvaliteta vazduha nisu „sišle“ u narod. Naime, iz godine u godinu slušali smo i diskutovali o uzročnicima koji dovode do povećane zagađenosti vazduha koji udišemo ali je tek sad to postalo opipljivije jer svako na svom mobilnom telefonu može proveriti indeks zagađenosti. Tako je gusta magla paradoksalno na svetlost dana (ili noći) iznela sve one propuste koje činimo na planu ekologije i stvaranja preduslova za zdraviji život u našim sredinama. Svako od nas bi trebao da počne od sebe, da se zapita šta može učiniti da vazduh bude manje zagađen. Da li odvajamo otpad u pet-šest kanti u svojim domovima da bi ga pripremili za proces recikliranja, da li vozimo električne automobile, da li kad god možemo idemo pešice ili vozimo bicikl? Da li lokalne zajednice nastoje da gradski prevoz učine ekološki prihvatljivijim, da li svojim programima održivog razvoja podstiču svoje građane da koriste obnovljive izvore energije? Da li država svojim merama podstiče i koordinira akcije na stvaranju eco-friendly industrije, navika i suživota? Verovatno (ili pak sigurno) ne.

Zbog svega toga smešno zvuče izjave političara koje vozači dovoze na posao, koji su doveli „prljavu“ industriju u naše gradove, i koji na koncu porast standarda građana okrivljuju za nastalu situaciju.

„Vazduh je lošiji onoliko koliko nam je standard viši“ (Aleksandar Vučić, aktuelni predsednik Republike Srbije)

Kao i kod svakog problema koji se pojavi kod nas, loptica se prebacuje u tuđe dvorište, sa jedne na drugu stranu… i tako sve dok problem koji se „rešava“ ne prođe ili se pojavi novi pa zaboravimo na stari.

Kako svaka loša stvar ima i svoju dobru stranu, to je i problem aerozagađenja doveo do pojave zanimljivih komentara na društvenim mrežama. Da parafraziram neponovljive momke iz TLN… sada i ptice idu pešice. Ma zdravo!

ANTRFILE: Vazduh je smeša gasova bez boje mirisa i ukusa. Međutim, zagađeni vazduh ima i boju i miris, i to ne tako dobar. Tu boju i miris mu daju čestice PM 2.5 (oznaka 2.5 znači da im je veličina manja od 2,5 mikrometara, a što su čestice sitnije one su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja), PM 10, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azot-dioksid i ozon. Ove čestice utiču na indeks zagađenja koji se može izmeriti na osnovu količine čestica u mikrogramima po metru kubnom vazduha. Prema skali Evropske agencije za životnu sredinu na osnovu količine štetnih čestica u vazduhu postoje šest stepena zagađenja od kojih je svaki označen drugom bojom. Plava boja označava odličan kvalitet vazduha, zelena prihvatljiv, žuta srednje zagađen, crvena zagađen, bordo vrlo zagađen a ljubičasta ekstremno zagađen.

DOGODILA NAM SE MAGLA

FUDBAL

… ILI ŠTA SE DOGAĐA KADA PRORADI SARKAZAM

TABELA: Da se prvo ogradim. Ovo što ću napisati je lažna vest! No, pružite joj šansu… možda se i obistini?! Elem, na prošloj sednici vlade Srbije, pod tačkom razno, dogovoren je konačan izgled tabele Superlige Srbije za tekuću sezonu koja je tek počela. Konačan redosled na tabeli fudbalskog šampionata određen je nakon podrobnih analiza stanja sporta u zemlji, finansijskih izveštaja i procene stanja budžeta. Analiziran je i onaj čuveni BDP (ili kako predsednik voli da kaže GDP per capita). Odlučeno je sledeće: šampion će biti Crvena Zvezda (zbog najmasovnijeg dela glasačkog tela koji ovaj klub pokriva), vicešampion Radnički Niš (zbog ravnomerne zastupljenosti svih regiona i sprečavanja odliva visokostručnih kadrova iz ovog dela zemlje u budućem periodu), dok bi treće mesto zauzeo Partizan (ne zna se zbog čega jer nije objavljeno u zvaničnom kominikeu vlade, mada se nagađa da se predsednik kluba zamerio nekom od vođa navijača koji je vrlo uticajan). Raspored ostalih klubova na tabeli biće određen žrebom, izjavio je resorni ministar. U skladu sa ovom odlukom vlade, biće u narednom periodu pozvani i sponzori (čitaj javna preduzeća) da daju milionske iznose kako bi se pokrili troškovi rukovodstava i igrača u našim najboljim fudbalskim klubovima. Gledaoci, njih nekoliko stotina, koji su kupili pretplatne ulaznice u nadi da će se ove godine ipak gledati fudbal biće pravično obeštećeni. Vlada će formirati posebnu radnu grupu eksperata koji će odgovornim ulaganjem novca poreskih obveznika na utakmice treće škotske lige u kladionicama lanca koji pobedi na tenderu, doći do neophodnih sredstava za navedenu namenu. Srećno nam bilo! Živeli!

SVETSKO PRVENSTVO: Ne mogu da izdržim a da se ne osvrnem i na svetsko prvenstvo u fudbalu koje je ove godine održano u Rusiji. Šta reći… mesec dana sam proveo u fotelji gledajući smorene igrače sa bezizražajnim licima na kojima nije bilo ni traga od bilo kakvih emocija. Ceo događaj mi je ličilo na putujući cirkus Monti Pajtona. Većina utakmica je imala formu pijačnog dana gde se svako za sebe trudi da postigne što bolju cenu za svoje noge i udomi se u nekom velikom klubu ukoliko već nije. Nezaobilazna intoniranja nacionalnih himni na početku svakog meča bila su tragikomična jer je većina igrača pojedinih reprezentacija ćutala pošto verovatno i nisu znali za koju reprezentaciju trenutno igraju. Neki smešni likovi iz Helvecije su čak mislili da igraju za svoj rodni kraj ili šta već. Organizatori su sa druge strane verovatno bili neprestano u strahu da se nešto nepredviđeno ne desi tokom trajanja utakmica, poput kiše, drona ili čega već da se car ne bi naljutio. To im se po završetku finalne utakmice sručilo na glavu – ali bukvalno!

FUDBAL