DUŠANOV ZAKONIK I MEDVEDIĆI

Dušanov zakonik (Zakon blagovjernago cara Stefana) iz XIV veka je uredio mnoge oblasti, pa i „one“ stvari. Međutim, došlo je izgleda vreme da se neki njegovi članovi bolje definišu. Dušan, iako car, bio je samo čovek i nije mogao da predvidi sva „događanija“ u vremenima potonjim.

U članu 54 carski zakon kaže:

„Ako vlastelinka učini blud sa svojim čovekom*, da se i njoj i njemu ruke odseku i nos sareže“.

Ovaj član bi trebalo dopuniti sledećim odredbama (manjim sagrešenijima):

  • Ako vlastelinka sagreši i sviđanje za videlo dâ (čitaj like) preko „Knjige lica“ ili nekog drugog nečastivog prikaza ili nacrtanije nekog krznenog šumskog stvora (zeca, medveda i inih) tamo upiše svom čoveku*, da se njoj i njemu svako pravo na „Knjizi lica“ ukine (čitaj account)
  • Ako vlastelinka sagreši i pred počinak pošalje svom čoveku* nacrtanije srca ili bilo kakav natpis strani preko pisarnice (čitaj instant messaging sistema), da joj se zabrani da to u danima koji dolaze čini i vlastelin obavesti
  • Ako vlastelinka u neznanju ili pod dejstvom više sile, magije ili čini, upozna (čitaj doda za prijatelja) čoveka* koji joj potom odmah haljine, izgled ili delove tela pohvali (čitaj u inbox-u), a da to vlastelin nije, u nameri da je što pre golu vidi (poslušaj pesmu grupe Babe „Da te vidim golu“), da se njoj i njemu žig nečastivog na telu metne i vetar koji nosi poruke (čitaj Internet) odmetne.

Napomena: Grehe vlastelina carske uredbe nisu sankcionisale, pa neću ni ja. A trebalo bi?!

*Ovde se ne misli na vlastelina samog, nego na podložnika vlastelinki, zemljoradnika na njenom imanju. [Dušanov zakonik, Škola gusala Sandić – izdanje 2014, Ilija Petrović – redakcija]

DUŠANOV ZAKONIK I MEDVEDIĆI