ČASOVNIČAR

Tik-tak, tik-tak… Dan ta danom, nedelja za nedeljom, godina za godinom. Nevelika časovničarska radnja u koju ulazim odiše patinom prošlih vremena, zarobljenim trenucima i pričama. Na zidu požutelo majstorsko pismo a na policama desetine satova koji pokazuju različito vreme kao da pokušavaju da se izbore za međusobnu prevlast i dokažu da su tačniji od drugih. Dok prilazim stolu u uglu za kojim sedi časovničar sa monoklom, posmatram sve te neobične oblike satova i slušam zvuke koji stvaraju. On je zadubljen u posao koji radi i ne želim da ga prekidam. Minuti me sustižu dok strpljivo pokušavam da procenim koliko će mu još vremena trebati da završi i podigne pogled ka meni. Njegova važnost i posao koji obavlja raste u mojim očima iz sekunda u sekund dok čekam…

Zidni sat sa klatnom je poluglasno i sa nekom posebnom aristokratskom smirenošću otkucao podne. Stari majstor se prenuo i pogledao me, ne skidajući ruke u belim rukavicama sa nevelikog satnog mehanizma na kome je radio. Pružio sam mu stari sat mog oca na kome je bilo potrebno zameniti kaiš. Sećam se da je on voleo nositi satove poput mene danas. To je sada samo jedna od prozirnih uspomena na njega a ovaj ručni sat Certina DS-2 Automatic „Certidate“ tek puki komad nečega što u sebi krije zarobljenu prošlost i moja sećanja. Stari časovničar me je znatiželjno odmerio, uzeo sat i pogledao ga sa nekom neobjašnjivom posvećenošću. Odabrao je kožni kaiš iz drvene kutije i namestio ga. Ćutao je. Onda me je ponovo pogledao i potom ispričao neverovatnu priču o ovoj generaciji Certina satova iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Satova koji su se automatski navijali pokretom i proizvodili negde između 1968 i 1976. Slušao sam ga bez ijedne reči, pomalo zbunjen ali i ponosan. Svaka nova reč i rečenica ovog čoveka je gomilala u meni snažan utisak o vremenu i ljudima koji su stvarali istoriju. Jedna anegdota iz ove priče mi se posebno urezala u sećanje: švajcarski proizvođači satova su nakon ovog i sličnih modela morali da traže nova rešenja jer su Amerikanci često mislili da su im se satovi pokvarili pošto su neobjašnjivo prestajali da rade u toku višečasovnih vožnji tokom kojih su ruku sa satom držali nepomično na bočnom prozoru svojih automobila…

Satovi na policama su nastavili da kucaju, novi minuti su potiskivali stare a red nestrpljivih mušterija koje su glasno negodovali zbog nepotrebnog čekanja na uslugu je pretio da nadjača otkucaje svih satova u radnji. Stari majstor me je samo još jednom pogledao pošto sam mu platio, stisao ruku i rekao: „Oni izgleda ne razumeju vreme…“

ČASOVNIČAR

SAT NEDOGAĐANJA

Počelo je zimsko računanje vremena, što znači da smo kazaljke (odnosno brojeve na digitalnim časovnicima) vratili za jedan sat unazad. Dogodio se „sat nedogađanja“, vremenska rupa u našim mislima i životima. Mnogi su, poput mene, imali utisak da po buđenju vreme stoji. Kao da su svi čekali one druge da načine prvi korak i izađu napolje. Ulice su bile tihe i puste.

Budući da i dalje koristimo tako zvano letnje i zimsko računanje vremena stalno se upravo u ovo vreme pokrene rasprava kako sve to utiče na nas, ljudska bića. Biljke i životinje ne obraćaju izgleda previše pažnje na te ljudske aktivnosti. Očito je da naš biološki sat nije imun na ovakve, makar i minorne promene. Pospanost, umor i druge unutrašnje manifestacije govore nam da se sa vremenom ne smemo (preterano) poigravati.

Pravo, astronomsko, vreme je ovo zimsko na koje smo se upravo vratili poslednjeg (punog) vikenda oktobra. Letnje računanje vremena je ljudska intervencija, nastala pre svega zbog ekonomske koristi budući da leti obdanica traje mnogo duže. Otuda i ideja da ćemo bolje iskoristiti dan i na taj način uštedeti energiju (Eh, taj kapitalizam!). U Srbiji se letnje računanje vremena praktikuje od 27. marta 1983. godine, a prva zemlja sveta koja je 1916. to uvela je bila (naravno) Nemačka. Rusija je jedna od država koje u poslednje vreme najviše eksperimentišu sa računanjem vremena (promena broja vremenskih zona i trajni prelazak na zimsko računanje vremena) u svom nastojanju da izgrade svoju izuzetnost po ugledu na američku (u originalu American exceptionalism). Tako je sam Putin prozvan gospodarem vremena! Ni neprikosnoveni vladar Turske, Erdogan, nije imun na dokazivanje kako svoje tako i izuzetnosti svoje nacije. Naime, mimo ostatka Evrope, vlada ove zemlje je odlučila da ove godine odloži prelazak na zimsko računanje vremena sa ciljem da podstakne veću izlaznost na parlamentarnim izborima?! Vreme i vlast su čuda prirode…

SAT NEDOGAĐANJA